(VIDEO) JOVANA JE SRPSKI NINĐA: I ne biste joj bili na putu kad se naljuti na nekoga!

- U ninđucuu nije sve u snazi. Ukoliko neko cilja na snagu kako bi stekao moć i silu i sprovodio svoju volju nad drugima na neki nasilan način neće dugo opstati u ovoj veštini - kaže Jovana Lukić

Preporučujemo

Ninđucu je drevna veština koja je nastala u 13. veku u Japanu, a smatra se da duhovna osnova ove veštine potiče sa Tibeta. Izučava se širom sveta, kao i u Srbiji.

To je borilačka veština, strategija i taktika nekonvencionalnog i gerilskog ratovanja koju su praktikovali japanski šinobiji izvan Japana poznatiji kao ninđe.

Glavni znak "nin" sastoji se iz dva manja znaka: gornjeg znaka "ha" , što znači "oštrica", i donjeg "kokoro" , što znači "srce" ili "duh". Skupa, oni znače tajanstvenost, izdržljivost i postojanost. "Đucu" znači "iskrenost", "tehniku".

Jovana Lukić (30) iz Beograda diplomirani je pravnik i već četiri godine izučava ovu veštinu u beogradskom klubu "Buđin" kod trenera Milana Vasića. Kako ju je izučila, i koliko je opasna, ali stvarno, možete videti u video snimku prve internet televizije u Srbiji, Telegraf Now. 

Reci nam odmah na početku. Da li je pravilno "nindžucu" ili "ninđucu"?

- Ninđucu, nikako nindžucu. Isto tako pravilno je ninđa, a ne nindža.

Zašto si se odlučila da treniraš baš ninđucu?

- Oduvek sam se zanimala za borilačke veštine. Pre četiri godine odlučila sam se za ninđucu zato što on obuhvata više u odnosu na druge borilačke veštine. Pored toga što vežbamo sa oružjem i bez njega radimo i na mentalnoj snazi - počinje priču Jovana Lukić za Telegraf.

Kako ninđucu može pomoći u svakodnevnom životu?

- U ninđucuu nije sve u snazi. Ukoliko neko cilja na snagu kako bi stekao neku moć i silu i sprovodio svoju volju nad drugima na neki nasilan način neće dugo opstati u ovoj veštini. Sam način izučavanja ove veštine ne dozvoljava da nasilnici budu u njoj, nego ljudi koji traže nešto više od toga.

Kako kaže, u ninđucuu nema takmičenja i medalja, vežba se radi sebe i svog ličnog razvoja, a cilj je da sa svakim treningom budeš sve bolji.

- Štaviše, pre svakog treninga imamo ritual, a to je da kažemo da ćemo biti bolji, i to na japanskom.

Na osnovu toga šta misliš, da li je ninđucu za svakoga?

- Dolazili su mnogi ljudi na trening pa nisu dugo ostajali jer su uvideli da se u ninđucuu ne bazira ništa na snazi. Takođe, tu se ne napreduje toliko brzo koliko ljudi očekuju. Ovo je veština za ceo život.

Na čemu se stavlja akcenat najviše kada je u pitanju ninđucu?

- Veliki akcenat se stavlja na izvlačenju protivnika iz ravnoteže, pritisak na bolne tačke na telu koje ima svaki čovek bez obzira koliko je snažan, tako da nije akcenat samo na razornom udarcu.

Koji segment ove veštine se tebi najviše dopada?

- Najviše volim "ko ši đucu", odnosno korišćenje bolnih tačaka i specifičan način hvata. Sa malo snage izaziva se veliki bol kod protivnika, kontroliše se njegovo telo i može se izbaciti iz ravnoteže kako bi sprečili svaki njegov dalji napad.

Koliko nivoa ninđucua postoji?

- Deseti kju je najniži nivo. Od devetog do prvog kjua, dakle ide opadajućim nizom, nosi se zeleni ili crveni pojas. Sa prvog kjua se prelazi na prvi dan, to je već majstorsko zvanje i tu se nosi crni pojas. Najviše zvanje u ovoj veštini je 15. dan.

Na treningu koriste razna oružja između ostalog tu spadaju boken (drveni mač), katana (pravi mač), bo (dugi štap), đo (kraći štap).

Jovana je imala priliku da upozna Britanca Brina Morgana koji je nosilac 15. dana najvišeg zvanja u niđucuu i samim tim najbliži je Japancu Masaakiju Hacumiju od koga prima tehnike, skrolove i sve kate koje prenosi dalje učenicima širom sveta.

Reci nam da li se za treniranje javljaju i muškarci i devojke podjednako?

- Za trening se uglavnom javljaju muškarci, ali ima i devojaka. Nema starosnih granica za početak treniranja, ali je poželjno da deca ne budu mlađa od sedam godina kako bi držali pažnju i shvatili samu priču veštine.

Treninzi im traju sat i po vremena, s tim što jedan trening nedeljno odrade napolju bez obzira na vremenske uslove. Prvih pola sata se rade kondicija, snaga izdržljivost, a preostalih sat vremena radi se kata.

- Postoji godišnja tema koju Hacumi odredi. Takođe, nosioci 15. dana imaju svoju godišnju temu, ali imamo i mi svoj program rada i mesečnu temu koju sami određujemo i vežbamo. Ninđucu je veština koja se uči ceo život. Vi ceo život učite kate, a jednu istu katu sigurno nećete raditi isto sada i posle pet godina - završava Jovana priču za Telegraf.

(Saša Kostić)