(VIDEO) POSETILI SMO SRPSKOG FORESTA GAMPA: Porodica me izneverila, ali sve sam im oprostio. Želim samo da trčim!

Srpski Forest Gamp, uprkos svemu, oprostio je svojoj porodici ali život nastavlja sam u ledenom kućerku. Ovaj maratonac iz Sombora kaže da bi voleo da ima svoj dom, da završi srednju školu, postane član nekog atletskog kluba i upozna Novaka Đokovića

Život mu uporno okreće leđa, on trči. Porodica ga izneveri, on trči. Oseti život u zatvoru, trči. Spavao u hladnom ili toplom, bio gladan ili žedan, on i dalje trči... To je srpski Forest Gamp. Maratonac Lazar Rišar iz Sombora,  sa čijim se životom na oholi način poigrala sudbina.... Ali, uprkos životnim udarcima, ne predaje se... Piše lekciju života, iz koje bismo svi mogli da učimo.

Na licu ovog mladića, koji će na Badnji dan napuniti 22 godine, osmeh ne nedostaje. Nedaće mu ni smisao za humor nije ukralo, a uprkos neizvesnosti od koje bi se svi prepali, ali ne i on, srce mu je i dalje zdravo i celo.  Ume da oprosti, ono što većina na ovom svetu, ne bi ni uzela u razmatranje.

Ekipa redakcije Telegrafa i Telegraf NOW našla ga je na adresi Gakovački put u Somboru. U dvorištvu ove ulice, na broju 15 - udžerica. Napolju je tri-četiri stepena iznad a u Lazarevom kućerku oko nule.

- Ovde živim. Sam. Podstanar sam - počinje priču Lazar.

Lazar nema ni oca ni majku, a ljudi su mu napravili pakao od života. Živeli su od njegovih nagrada, a onda su ga poslali u zatvor! (FOTO)

U oči upada šporet na drva koji ne gori. Umesto da greje dve prostorije, prekriven je Lazarevim brojnim medaljama i diplomama. Sve i da hoće da ga naloži, drva nema. Kao što nema ni kupatilo.

- Plaćam ovo 2.000 dinara, od novca koji mi pošalju ljudi, ili koji zaradim. Radio sam na benzinskoj pumpi ali sam izgubio posao. Ne bih o tome. Sad nadničim, kopam, pomažem ljudima... Ne biram posao i radio bih bilo šta. Vidite, nemam drva. Imam te dve prostorije i kuhinju, ali ne i kupatilo - dok govori, oči ovog borca sve vreme su uperene u medalje.

Pomoć, koja mu neprestano stiže, otkako se pre dva dana, Srbijom ponovo zavrtela priča o njemu, maltene da ga ne interesuje. Ni ne zna šta je sve u kesama, paketima, torbama koje su mu prekrile krevet.

- Sve sam ovo dobio. Osim iz Sombora i ostatka Srbije, pomoć mi stiže i iz Nemačke, Italije... Tu je hrana, odeća, obuća...

Evocirajući uspomene na dan, kada je bukvalno prvi put "ušao" u patike, i koji ga je naterao da trči, Lazar, koji je sa 17 godina pretrčao svoj prvi polumaraton od 21 kilometar, ponosno nam pokazuje osvojene medalje i diplome. Najdraža mu je iz Verone, koju je osvojio 2004. godine.

- Otišao sam jednog dana u Crkvu Svetog Đorđa. Ovde. U Somboru. Delile su se patike. Pitao sam za šta su. Rekoše za trčanje. Tim putem sam krenuo i ja. Trčim na maratonima i polumaratonima kada me pozovu. Ali, svako jutro ustajem u pet i trčim do Apatina, Sombora... Vratim se kući, malo se odmorim, jedem, i ako ne radim, opet trčim. Treniram dva puta dnevno - priča ovaj mladić.

Potrešće vas SUZE ŽIKE MIĆIĆA, srpskog OLIMPIJCA kome su lopovi UKRALI CEO ŽIVOT! (VIDEO) (FOTO)

Kupa se kod komšija, veš pere, takođe, kod njih, hrani se u crkvi. Porodica ga je izneverila, ali ne želi i on njih. Ne odriče ih se, već im prašta.

- Toliko rano sam dobio u životu, ali borim se. Ne posustajem. Bog mi je da tu snagu, da se borim, da trčim. Svake godine idem na Ostrog, i pred ikonom Vasilija Ostroškog i Presvete Bogorodice se svakodnevno i molim. Porodica mi živi na drugom kraju grada. Tamo mi je otac sa maćehom i braćom i sestrama. Nas 11 je. Majka mi je umrla kad sam bio beba. Oni nemaju da mi pomognu. Nemamo ni socijalnu pomoć. Pomažem ja njima, uprkos svemu. Kada se okrenem oko sebe i shvatim da sam sam, odmah to odbacim kao tužnu priču. Ali, nema veze. Sve to bog vidi, jako mi je teško zbog svega toga što se izdešavalo, ali oni su moji takvi kakvi su - kaže on.

Bliži mu se rođendan. Želje mladića, koji se konstatno bori za egzistenciju, nisu kao većini njegovih vršnjaka. Realne su i ostvarive - želi svoj dom, da završi srednju školu i da počne profesionalno da se bavi atletikom. Ali, i da upozna Novaka Đokovića.

- Bio bih veoma srećan kada bih dobio kuću ili stančić. U toj kući bih nastavio život sam. Nastavio bih svojim putem. Znao bih odmah mesto svim ovim medaljama i diplomama. Okačio bih ih na mestu koje im i pripada. Voleo bih i da završim srednju školu. Nisam, finansijski bio, u mogućnosti. Želja mi je i da se profesionalno bavim atletikom. Da postanem član nekog kluba i da me uče - kaže za kraj naš domaćin.

Svi koji žele da pomognu Lazaru Rišaru, to mogu učiniti slanjem humanitarne pomoći na adresu Gakovački put broj 15, 25.000 Sombor gde je njegova trenutna adresa. Takođe, može mu se pomoći i uplatom novca na račune u Erste banci:

- dinarski: 340-3229031766

- devizni: 340-7648818530

Znate li vi za nečiju ovakvu sudbinu? Otkrijte nam je u komentarima, kako bismo zajedno pomogli i tim ljudima.  

Ukoliko ste propustili da pogledate još neke od snimaka Telegraf Now obavezno ih pogledajte ovde:

(VIDEO) MISTERIJA SRBINA KOJI SE 15 GODINA KRIJE U ČEŠKOJ ŠUMI: Ne priča ni sa kim, našli smo ga u mraku raspale kuće

(VIDEO) EKSKLUZIVNO: OSVOJILI SMO LIBERLAND! 6.000 Srba i 1.500 Hrvata živeće ZAJEDNO na OVIH 7 km2!

(VIDEO) NAPUŠTENA BEBA PLAČE U PARKU U CENTRU BEOGRADA: Ljudi su se ZGRANULI kad su videli ŠTA JE U KOLICIMA!

(Lj. Račić / Đ. Radivojević)