Srpski teniski ustanak sa četiri proverena kneza

Bilo kako bilo, predstava kreće uskoro. Ima nas još

Dok se na srpskom teniskom nebu poslednjih par godina pomaljalo nešto novo, Vimbldon će nam osvanuti baš kao i mnogi minuli Grend slemovi - sa četiri asa, mnogo nade i još više strepnje.

Novak Đoković, Dušan Lajović, Laslo Đere i Miomir Kecmanović. To nam je kor ustanovljen sada već odavno. Ta četiri imena smo i ovog puta videli kako zauzimaju pozicije u glavnom žrebu.

Preporučujemo

Od Novaka se, ma u kakvom stanju bio, očekuje proboj do kraja, a od Ducija, Lacija i Miše najbolje šta znaju.

Ono što je loše u ovoj teniskoj priči što se ovim adutima niko ne priključuje u kontinuitetu.

Hamad Međedović i Olga Danilović su stali u kvalifikacijama. Naša mladost. Naši džokeri su ostali zaglavljeni u rukavu.

Taman zagreju, onda ohlade. Taman zablistaju, pa nestanu. A, od njih nam budućnost zavisi. Nije fraza i nikako patetika, jer ako pogledate vršnjački radijus njih dvoje, nema nikog ni na vidiku, a ni u potencijalu.

Verovatno je teško breme biti jedina nada jednog naroda koji je sebi instalirao tenis kao prioritetni sport.

Ako bismo pred Vimbldon konstatovali piramidalno stanje i simptome brige, onda bi to izgledalo ovako:

Novak van konkurencije, Lajović, Đere i Kecmanovića u konkurenciji, a Hamad i Olga blizu konkurencije. Sve ostalo ni blizu svetske konkurencije. Zvuči surovo, brojke su male, ali konstatacija prilično precizna.

Aleksandru Krunić nećemo gledati, iako pokušava da se vrati na pravi put, a neće biti ni Natalije Stevanović, hita iz prošle vimbldonske sezone.

Čini se da odavno nismo imali manje. Uvek se uz gorepomenuta četiri kneza pojavljivao neko, da pripomogne na vesla, sa iznenadi, da se predstavi, ali sada ne.

Ne ostaje nam nešto mnogo prostora za teniski manevar. U tekstu ste praktično pročitali sva imena koja Srbija može da ponudi belom sportu u ovom momentu i ne nazire se novo.

Ne bih sada uskoro 15-godišnju Lunu Vujović ovde pominjao, premlada je. Koliko god se tu prepoznaje adut, čekaćemo ga možda toliko dugo da bi nam se tenisko tkivo do tada moglo pocepati.

To je onaj kontinuitet koji smo iznašli, a koji bi mogao nestati.

Za kraj ove nešto pesimističnije priče, ostaje nada da bi i Filip Krajinović mogao da se vrati u prvi teniski odred. Nekad... Kad god.

A, sada o onome što imamo na Vimbldonu.

Od Novaka ništa manje nego završnica.

Da, imao je operaciju, ali njegova etika rada i duh su za istraživanje. Dobio je dobar žreb u uvodnih nekoliko kola, mogao bi da postigne vrhunac vrlo brzo i da definitivno uđe u koštac za 25. Grend slem titulu.

Lajovića čeka đavolski težak posao protiv Grigora Dimitrova i od Srba je sigurno najgore prošao u žrebu.

Na papiru, ozbiljne šanse ima Đere da prođe Luku Puija, a i Kecmanović bi uprkos slabijoj formi trebalo da uzme ulogu favorita protiv Indijca Nagala.

Ako Duci napravi iznenađenje, otvorio bi sebi put ka nečemu ozbiljnijem. Ako Miša i Laci budu uspešno startovali, moraće da se pošteno narade već u drugoj rundi verovatno protiv nosilaca.

Bilo kako bilo, predstava kreće uskoro. Ima nas još.

Da, ima nas još.

Ima nas još i za sada tu ostajemo.

A, da li će nas u budućnosti biti ne zavisi samo od pojedinaca. Sistem se pita.

(Telegraf.rs)