Otac iz Crne Gore, majka iz Sarajeva, a on igra za Australiju: "Novak je mentalno najjači, a mrze ga najviše"

Interesantna sklop ličnosti je Aleksandar, a ima svoj cilj na Vimbldonu

Aleksandar Vukić jedan je od tenisera kojem je po imenu i prezimenu jasno odakle je, a ipak igra za neku drugu, daleku zemlju. Ovaj 27-godišnji Australijanac rođen je u Sidneju, a nakon prolaska prvog kola Vimbldona zapao je za oko tamošnjim, ali i našim medijima. U razgovoru za Telegraf otkrio je svoje tačno poreklo.

- Nisam blizak koliko bih želeo da budem sa ljudima sa Balkana. Bio sam tamo četiri, pet puta, ali sam rođen u Sidneju. Pokušaću da se vratim sada ukoliko kalendar dozvoli, ali imamo tako veliku porodicu. Moja mama ima jednog brata koji je zapravo u Sidneju, mnogo sam bliži njima, a moj tata ima četiri brata i dve sestre i svako od njih ima dvoje, troje dece najmanje. Otac mi je iz Kolašina, bio sam tamo, sećam se da sam bio da skijam. Tatin kum je bio tamo i bilo je ledeno, mislim -23 ili tako nešto. Preko noći je bilo prelepo.

Preporučujemo

Sviđa ti se u Crnoj Gori i na Balkanu?

- I mislim da je to stvar sa Crnom Gorom. Mislim da ljudi zapravo ne shvataju koliko je prelepa, ali mislim da hoće uskoro. Sada je tako lepo mesto jer polako dolazi sve više ljudi, ali je na neki način i dalje skriveno. Mnogo je jeftinije i mnogo bolje. Plan je da pobedim još nekoliko rundi ovde i da onda odem tamo na odmor (smeh).

Blizak si sa nekim srpskim teniserima?

- Polako dolazim na sve više ovih turnira, ali bih uvek rekao: Zdravo. U ponedeljak sam se zagrevao sa Kecmanovićem i polako postajem sve više i više deo toga jer ranije nisam bio tu. Uvek ih podržavam i uvek sam prijateljski nastrojen prema njima da ih upoznam više. Ima toliko igrača sada iz tog regiona, neverovatno je videti to da tako male zemlje proizvedu toliko igrača. Čak i ja kao i Raonić isto koji isto igraju. Moj otac uvek kaže: Raonićev ujak i ja smo učinili zajedno. To uvek kaže (smeh) i svi znaju jedni druge. Samo kad čuješ nečije ime odmah znaš odakle je poreklom u Crnoj Gori.

Nisi imao priliku da se upoznaš sa Novakom Đokovićem?

- Nisam još imao priliku da razgovaram sa Novakom, ali bi to bio san. To je ludo. Verovatno se najviše ugledam na njega od svih članova "Velike trojke" prosto jer osećam da je mentalno najjači jer ga i mrze najviše. Očigledno da mu to smeta, ali način na koji uspeva da to zaboravi ili da iskoristi da uradi i ono što uradi za sebe, za porodicu i zemlju - to je neverovatno.

Pratio si sagu sa Noletom i Australijom oko koronavirusa?

- To je bilo teško, za to nisam siguran jer ima toliko različitih strana priče da uopšte nisam siguran ni šta je istina. Kirjos je bio advokat u tom slučaju, ne znam šta se tu dešavalo.

Ušao si u veći rang tenisa, redovan si na velikim turnirima?

- Mislim da putuješ na malo lepše turnire, sve je malo lakše, plaćen si malo više, ali na kraju dana to je isti sport, nije kao igraš nešto drugo. Ako nisi uživao na čelendžerima, u tom procesu, nije kao ćeš sada uživati više. Putovanje je ono što te pogodi dosta, nisam bio u Sidneju od kraja januara i neću biti najmanje do septembra. Ukoliko nisi navikao na taj život... Mnogo je lepše i sve, ali kao i svaki posao ima prednosti i mane, ako ne uživaš nećeš biti srećan.

Možeš daleko da doguraš na Vimbldonu?

- Verujem u sebe, zašto da ne? Osim Noleta, Rafe i Alkaraza su svi malo više ljudi (smeh). Oni su neverovatni. Svi ostali ponekad izgube, možda su loše spavali, možda su se posvađali sa devojkom veče pre, to nikada ne znate. Napravio sam korak i nemam ništa da izgubim, osećam se kao da živim svoj san i ne znam da li, da ste mi rekli pre pet, šest godina da ću biti ovde, da bih vam verovao. Sve što se desi je bonus, kao da igram sa novcem na račun kuće i šta god da se desi desiće se. Imam još najmanje pet godina da igram, pet do 10. Videćemo šta će se desiti, samo želim da vidim kako će se desiti.

Šta je primarni cilj?

- Nemam san, već samo da uživam u onome što radim. Mora da bude putovanje, vidite te momente i oni su tako dobri. Zato i mora da bude putovanje.

Šta najviše pamtiš?

- Možda mi je najbolji trenutak u karijeri pobeda na Australijan openu, ali je veoma posebno za mene jer imam devojku ovde, porodicu, mog trenera iz Ilinoisa. Mnogo je ljudi sa mnom i posebno je deliti sve to sa njima.

Još nešto o svom poreklu?

- Rade i Ljiljana se zovu moji roditelji. Ovaj sport je individualan, ali bez njih ne bih igrao ovde. Mnogo je posebnije deliti te momente sa njima koji su tu iz dana do dan - zaključio je Vukić.

(Telegraf.rs)