Ljubav

Posle kiše sunce svane. Ona kiša je bila obilata, trajala je danima

Kada je Mahatma Gandi rekao da je ljubav najjača snaga koju sebi svet može predstaviti, a istovremeno i najskromnija, bio je skroz na skroz u pravu. Nije isto znati da si voljen i da nisi, menja se koncept misli i delovanja, menja se psihička priprema i samim tim se menja nastup. Kada ljubavi nema, moraš biti spreman na sve, na samoću i par ruku. Kada je ljubav prisutna... E, to je osećaj. To je osećaj da možeš napred i kada to fizikom nije moguće. To je osećaj koji lomi nauku i pravi paradokse. To je ono što te gura jedan metar dalje od mogućnosti.

Kao neko ko je prisustvovao svim Novakovim duelima na Rolan Garosu, ukupno sa onim okršajem protiv Rafaela Nadala, mogu iskreno reći da je srpski as dobio minimum ljubavi. Možda sam i previše blag prema publici u Parizu, jer tu nije nedostajala ljubav, tu je postojalo negativno osećanje, jedna hostilnost zbog naklonjenosti drugom teniseru.

Preporučujemo

Taj neki čudan osećaj neprijatnosti i totalnog neprijateljstva prema Đokoviću preneo se i na nas malobrojne članove nacionalnog korpusa kojem i Novak pripada. Pokušavao sam da spravim sliku u glavi kako se trenutno on oseća na terenu, jer meni je daleko od prijatnog. Kolege iz Španije, ali i iz nekih drugih država, likovi su na svaki dobijen poen Nadala, gestikulirali su prema nama na jedan način koji je mogao da nas, srpske novinare, natera da izgubimo akreditaciju u nekoliko koraka.

Nula ljubavi, a za drugog puna kapa. Mogao sam tada  da se kladim da je publika na Filip Šatrijeu bila okrenuta Novaku, Rafa ne bi imao nikakvih šansi. Hranio se Španac energijom, dizao se kada je tonuo, a ubrzavao kada krene huk sa tribina. To je bio reper za kanalisanu ljubav, za iskorišćenu emociju i svaka čast Nadalu.

Što poslovno, što, na kraju krajeva, ljudski, bio sam potučen. Znao sam da takmičenje neće biti isto, da će Rafi posle te pobede dati svu moguću ljubav protiv svakog mogućeg protivnika. Publika se nije usudila da u finalu, jednom Kasperu Rudu koji ni sam nije siguran kako je došao do borbe za trofej, pruži podršku makar u svetlu autsajderstva i veće borbe. 

Ne.

Svi su navijali za Nadala.

E, sada, kada je na jednom primeru pokazana čista i bezuslovna ljubav hiljada ljudi na jednom stadionu, možemo imati uvid kako to igra jedan super talentovani teniser kada mu je pružena ta osnovna i najdraža emocija.

Sva ta neprijatnost, koju je nešto kasnije Novak na jedan uljudan način na konferenciji istakao kroz lepo birane reči, nastavila se sa dosta nerazumevanja od strane drugih Grend slemova.

Informacije su bile sledeće - ne braniš bodove na Vimbldonu, to implicira da gubiš prvo mesto na svetu, a ne možeš da igraš ni na US Openu i Australijan Openu. 

Kakav kombo loših osećanja, pitanja za teška razmatranja i slabiji san.

Nešto manje od mesec dana je prošlo od tog pomračenja... Novak je u četvrtfinalu Vimbldona. Ipak, čini se da to nije najbitnija informacija. Ima nešto mnogo važnije od plasmana koji je mogao na suvi kvalitet da ostvari.

Dobio je ljubav.

Gledaoci na travnatom Grend slemu su mu jasno naklonjeni, navijaju za njega i podržavaju ga u nastojanju da odbrani titulu. Čak je i posle svakog meča viđeno "davanje ljubavi", ono što Đoković šalje na sve četiri strane tribina.

To je možda jednom viđeno na Rolan Garosu, a ni to nisam siguran. Uznemiravalo ga je to, nije mu bilo jasno zbog čega ima neko potrebu da mu zviždi na ulasku na Suzan Lenglen, i to protiv slabo poznatog Aleksa Molčana. Čemu to? Odakle to? Da li ta ljubav prema Nadalu uslovljava netrpeljivost prema Novaku? Nema drugog objašnjenja.

Sada... Sada je radostan. Oseća da je na svome, da ljudi ipak poštuju šta radi i šta je ostvario. Tamošnja javnost je, nama čudno, totalno okrenuta Novaku. Tamo ljubav prema Novaku nije uslovljena netrpeljivosti prema Nadalu. 

Uz sve to, uz tu ljubav sa tribina koja mu pali dodatni motor da ode ka tituli, tu je i porodica. Odlično se zabavlja sa sinom Stefanom koji stasava polako u tenisera. Smeje se i provodi vreme na najbolji mogući način. Ta energija koju dobija i od strane sina, ostatka porodice i tima, izvanredno se koristi. Na prirodan način, krajnje lep.

Oseća se ljubav.  A, Novak kada je ima, onda je najopasniji na terenu.

Poklopile su se neke stvari uz taj protok ljubavi na Vimbldonu, jer sada postoji i velika verovatnoća da će učestvovati na Australijan Openu, a polako se čuju i glasovi koji bi mogli da otvore US Open za njega.

Posle kiše sunce svane. Ona kiša je bila obilata, trajala je danima.

Sada je sunce.

I neka sija sve dok može.

- Sami smo na rođenju, sami smo tokom života i umiremo sami. Jedino uz pomoć ljubavi i prijateljstva možemo da stvorimo iluziju, bar na momenat da nismo sami - Orson Vels

(Telegraf.rs)