Može, a i ne mora biti

Novak skoro punih osam godina nije ispao ovako rano na Grend slemu. U stvari, kako bih bolje dočarao ovaj momenat, reći ću da je za 15 punih godina pre ovoga doživeo samo dva puta sličnu stvar. Za ovakve vrste tragedija potrebno je da se složi više činova. Ovako beznadežan momenat produkt je više činjenica i slučajnosti. Jednostavno, postojala je mogućnost, ali niko nije verovao da će se baš ta mogućnost i pretvoriti u realnost. Nije igrao dobro i to je činjenica.

Nedavno, Đoković je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama i zatvorio sva moguća rekordna poglavlja svog sporta. Ne kažem svog sporta jer se takmiči u njemu, nego ga praktično poseduje u malom prstu. Sa tim je zatvorio krug i mnogi se pitaju šta je ostalo još i kako će se naći motiv za svaki naredni zadatak.

Preporučujemo

To vam je kao kada klinac pređe igricu i onda je, iz ljubavi i zabave, iz pobude da neki nivo na efektivniji i bolji način prođe, i dalje igra. Novaku je ostalo da ovu igricu okreće iznova i iznova. Nema šta nije osvojio i nema šta nije uradio.

Njegov poslednji nivo je sadržao pobedu nad najvećim rivalom u ovom momentu, u bici za jedinu stvar koju nije imao, na vatrenoj bini sa grbom Srbije koju neizmerno voli. Ultimativni zadatak je obavljen u bajkovatom stilu. Gotovo je.

Ko tada nije shvatio da on nema kome više da se dokazuje, taj definitivno nije za ovu planetu. Njemu je posle zlata ostalo da se dokazuje samo još sebi.

E, pošto smo shvatili do kakvih visina je dogurao nedavno u Parizu i da je ispunio večni album za sličice trofeja i znamenja, onda se njegov dalji ovosezonski finiš ogledao u staroj dobroj rečenici iz Crnog Gruje da sada sve "može, a i ne mora biti".

US Open je baš naišao tada, kada "može, a i ne mora biti".

Iz ličnog ugla i prisustva u Njujorku, moglo se skoro svakog dana tvrditi da Novak i nije potpuno spreman za ovaj US Open. Materijala zamor, mentalni umor i upotpunjenje svih snova pustilo je njegovo telo da se bori samo sa svim žednim slave kolegama.

Retko bi se video osmeh na treningu, odrađivao bi ga u nekom pritisku i tenziji, brzo i po komandi. Retko bi se videla i interakcja sa svojim navijačima sa kojima kroz čitav život ima ogromnu ljubav i povezanost. Sve se dešavalo prebrzo, ušao je u mašinu koja mu nije dozvolila da uživa u legendarnim plodovima dvocenijskog rada.

Eto, to bi bio najbolji opis njegovog učešća na US Openu.

A, šta je to, liše mučenja sa motivacijom, zapelo?

Pre svega i povrh svega, Novak se u Njujork pojavio bez servisa.

Na ovakvoj podlozi je početni udarac esencija prednosti, temelj dejstava u poenu, ali ga on nije imao. Šta više, pravo je čudo da je prva dva duela dobio sa po 3:0 uz takve procente prvog servisa.

Ruku na srce, Radu Albot na startu takmičenja i nije bio dobar uzorak. Moldavac nije uspeo ni da ga zadiše, a da pritom igra protiv Novaka koji se nalazi u eventalno drugoj brzini. Sledeći na red je došao Laslo Đere koji je uvek znao Novaka da pošteno namuči. I tu su procenti prvog servisa bili ispod svakog minimuma i navike.

Aleksej Popirin je od samog starta bio projektovan protivnik u trećem kolu. Treći put u godini je Australijanac morao da izađe na teren sa Đokovićem na Grend slemovima. Samo se na Rolan Garosu nisu sastali u 2024. godini.

Da li je Đoković igrao loše? Za svoje standarde, i te kako. A, da li je mogao i takav da pobedi ponovo Popirina? Mogao je. Sa činjenicom da je napravio 14 duplih servis grašaka, da je propustio 12 brejk lopti, da je prvi put na turniru preskočio 50 odsto prvog servisa, Novak je mogao da slavi ovde.

Protivnik je od svega krao pomalo - od tog užasnog servisa, od prosto neverovatnih udaraca koji su bili između pasinga i loba, od energije publike, od upornosti i od celokupno jednoličnog izdanja Srbina. Sve to kada je pokrao, stvorio je svoju najveću pobedu u karijeri. Pritom, na konferenciji je tvrdio da je bio daleko od svog najboljeg nivoa.

Realno, teniskim i sportskim žargonom rečeno, Popirin se u nekoliko navrata nudio Novaku. Žestoko je padao i rizikovao da dopusti bledom Novaku da ga pretekne sa drugom brzinom. Na kraju, nije se desilo. Pitanje je koliko bi Đoković i mogao da podigne igru u nastavku takmičenja čak i da je ponovo sklonio Alekseja sa Grend slem putešestvija.

Sledeći je bio Tijafo, pa onda Dimitrov ili Rubljov, a zatim i Zverev. Svi su oni makar za stepen jači aduti od Australijanca. Za njih bi trebala makar četvrta brzina. Za Zvereva i peta.

Suštinski, ova sezona koja se nalazi već u predvorju sumraka, za sve ostale tenisere ove naše planete bila bi toliko uspešna da ne bi morali do kraja života da ostvare nešto više. Kod Novaka je to jedna od najgorih godina u karijeri.

Eto, u tome se razlikuju najveći svih vremena i ostali. Njegova sezonska priča uz finale, polufinale, četvrtfinale i treće kolo Grend slemova nije dovoljna. I pored zlata na Olimpijskim igrama, želeo je žarko taj 25. Grend slem trofej. Nije mu se dalo.

Prvo Siner u punom naletu Australije, onda povreda na Rolan Garosu, a zatim i "operisani" Vimbldon i na kraju bez fokusa US Open.

Upao je i Novak u to prokletstvo predaje trofeja. Od 2008. godine niko nije uspeo da ga odbrani. Svi su već sledeće godine morali da ga predaju dalje.

No, bilo kako bilo, Đokoviću će se svaki, bilo kakav, neuspeh u daljoj karijeri praštati. Konstatovati se hoće, ali neće boleti. Ipak, već sve rekorde drži, pa bi kolone mogle samo dodatno da se podebljaju.

Vraća se za Beograd. Vraća se porodici koja nije mogla da bude uz njega ovde u Njujorku. Sa njima lakše razmišlja, a planovi do Australijan Opena u januaru su na čekanju. Biće i sporadičnih stvari pre Melburna za priču, ali tamošnji park će sigurno biti na listi želja. On se ne zaobilazi. Ovo dete želi ponovo da pređe igricu, samo da se, onako kako već ume, uhvati za džojstik.

(Telegraf.rs)