Telegraf u Njujorku (6): Kako je to navijati i za Srbina i za Hrvata?

"Đokovića čeka sada Artur Eš koji će navijati za svoga. Amerikanac dolazi, a Amerikanci se nadaju"

Moj jedan prijatelj je, na svaku zaključnu misao i komentar o ponašanju određene jedinke imao istu rečenicu: "Ima nas raznih". E, u Njujorku taj njegov zaključak zaista gađa suštinu. Ovde ih ima raznih i još raznijih nego što nam mozak sami može pojmati.

Samo u ulici u kojoj boravim prošlih devet dana (a, boraviću još sedam) možete pronaći 12 natpisa na lokalima i prodavnica na raznim jezicima od još raznijih došljaka.

Preporučujemo

Arapi, Grci, Turci, Kinezi, Meksikanci, pa čak i naši... Sve ima u tih kilometar. Kakve god želiš hrane, zvukova, mirisa, šarenolikih kultura i jezika. Jedan veliki transformers od sredine.

Pričam o Astoriji, o Kvinsu.

A, sada bih se više usredsredio na psihički sklop određenog dela, ne samo Amerikanca, već gledaoca US Opena.

Nedaleko od novinarskih mesta, jedan mladić sa brčićima i GTA Vice City košulji konstantno je navijao za Bornu Goja protiv Novaka Đokovića.

Te "let's go, Borna", te "You can do it, Godžo", a onda pri osvojenom poenu ustajanje i jedno razorno "Yeaaaaaah, wooohooo!".

I tako svaki poen praktično.

Pretežno na razmeni popriča sa drugarom koji nema nekih posebnih preferenci što se tiče samog meča, učtivo nagrađuje aplauzom svaki dobar potez obojice.

Ali, ovaj drugi zadrt. Borna, pa Borna. Godžo, pa Godžo.

Verovao je u Hrvata i kada je Novak servirao za meč.

"Don't give up, man. Stand there tall, you have more in you" - bilo je poslednje što je rekao na račun Gojove igre koja stvarno izgledala dobro za igrača koji je tek ušao u Top 100.

Kako je Đoković prošao u četvrtfinale, obezbedio trijumf, isti momak u brčićima i košulji Tomija Versetija je frenetično dozivao Novakovo ime.

Aplaudirao, skako na zaključnu misao, podržavao svaku reč i bacao petaka prijatelju.

Čovek i za Srbina i za Hrvata. Doduše, ne u isto vreme.

Što bi rekao Laza Ristovski u Bumerangu - jedna kompletna ličnost.

Liše šale, jasno je protumačiti šta je mladi gospodin hteo.

Jasno mu je bilo da je Đoković veliki favorit, da će meč potrajati jako kratko ako bude papir kazao svoje.

Navijao je za autsajdera, a divio se najvećem svih vremena.

Lepa predstava i gotova još jedna priča.

Đokovića čeka sada Artur Eš koji će navijati za svoga. Amerikanac dolazi, a Amerikanci se nadaju.

Tejlor Fric zna šifre tenisa, član je Top 10 već dosta dugo, a benzin mu je sutra jeftiniji nego svih prošlih duela.

Zna da "zaštuca" protiv velikih, zna da pokaže slabost, ali ovog puta će brkica mnogo iskrenije biti uz Novakovog protivnika, a mnogo plahovitije aplaudirati pri eventualnom pobedničkom govoru Srbina.

(Telegraf.rs)