Telegraf u Njujorku (2): Ako US Open ponovo ovo učini, Srbi će razvući šator usred Njujorka

Ono što je krajnje indikativno jeste publika koja je bez premca na Novakovoj strani

Da Novak nije toliko brz bio protiv Francuza Milera u prvom kolu US Opena, možda bih na putu do hotelske sobe sreo neke pekare ili omladinu sa "aftera". I sreća i nesreća je gurala meč do daleko posle ponoći, a nije trebalo tako da izgleda. Ko je smislio program prvog dana, kleo nas je dok ga je pisao.

Odmah kad sam video da je Đoković poslednji u večernjem terminu video sam problem. Znam ja sad da vama to baš i nije najjasnije, ali ću vam približiti najbliže što je blisko moguće.

Preporučujemo

Američko vreme početka meča je bilo 20.30 časova, a onda je Koko Gof počela da gurka taj start sa svojim neizvesnim duelom na Artur Ešu.

Izgubila set, pa igrala jedan gem u nivou časa u osnovoj školi, pa dobila set, pa ponovo igrala jedan gem bog te pita, da bi uspela nekako da ga privede kraju na oduševljenje domaće publike, a i nas koji smo se nadali nečemu, čemu god.

Umesto da počne meč Novaka, počela je ceremonija koja je bezrazložno uglavljena tačno tamo gde nam je išla na živce.

Sve te neke lepo izgovorene stvari od strane Bili Džin King, pesma neke pevačice milog glasa, noć koja miriše i pleni, pune tribine - sve je polako tonulo u očima nas koji smo shvatali da je vremena sve manje, a posao se ne može izbeći.

Ni Đoković ga nije izbegao.

I njemu se žurilo na spavanje, pa je zato tako brzo i nastradao Miler u tri laka seta.

Posle toga je rekao da bi deca iz prvih redova trebalo da su već odavno na spavanje.

A, ne samo ta deca, nego i mi novinari i odrasle jedinke iz publike i ti, moj dobri Nole.

Od devet ujutru do tri ujutru. Tako je glasilo današnje moje radno vreme. Lepo, produktivno i dodatno nategnuto zbog organizatora.

No... Nećemo se nakukati, a da ne ispadnemo grbavi, jer je to ipak sportski i teniski praznik. Vredi sačekati i vredi moždano utefteriti svaki udarac i svaku pobedu.

Ono što je krajnje indikativno jeste publika koja je bez premca na Novakovoj strani.

Raduju se njegovom izlasku na teren, njegovim poenima, brejkovima i gemovima, a utihnu kada vide njegovu grešku.

Miler je bio baš u lošoj situaciji.

Ima protiv sebe jednog Novaka kojeg se žuri, publiku koja je zacrtala da će do jednog momenta doći kući jer se sutra na posao mora.

Šef neće imati razumevanja za prelep drop šot Novaka, a kako drugačije da objašnjavaš kašnjenje.

Umešan bojama policijske rotacije i uličnog svetla, park pokraj kompleksa je usmeravao samo pravo sa ulazne kapije.

Redovi Ubera i raspoređeni organi reda. Nekako, ne znaš da li da se zbog tolikog njihovog prisustva osećaš bezbedno ili nesigurno u svoju sigurnost.

U isto vreme je dobro što ih je toliko oko kompleksa jer to znači da si zaštićeniji, ali onda se zapitaš zašto ih je toliko, da li je sve kako valja i da li je praksa da se događa nešto loše čim su se tu koncentrisali.

Tolika gužva neće biti smirena ni dobrom organizacijom.

Ako se još jednom dogodi da u skoro dva sata nakon ponoći izlazim iz kompleksa, predložiću da se organizuje jedna mala dvonedaljna šatorska komuna sa pregledom na US Open.

Pošteno bi bilo.

Kvalitetna plejada stadiona, lepa unutrašnjost, kvalitetan turnir, lepo vreme - samo da nam kapke ne podižu previše u ovim situacijama, sve ostalo je dobro.

(Telegraf.rs)