Ženama svi govore kako treba da izgledaju i da treniraju redovno, a opet samo 4 % žena je aktivno, zašto?

Koliko god da se čini da smo kao društvo napredovali kada je u pitanju borba za ravnopravnost među polovima, realnost je ipak da smo tek na početku

Kada je tema fizičke aktivnosti žena u pitanju i na tom polju se ulažu napori da se žene motivišu i pokrenu u borbi za svoje telo, njegov pokret i zdravlje.

Beogradski trkački klub već više od 10 godina promoviše ideju fizičke aktivnosti kroz veb sajt trčanje.rs i Škole trčanja i nordijskog hodanja u koje se iz godine u godinu upisuje sve više žena. Izvanrednim dostignućima u promociji zdravih stilova života ovog kluba doprinosi i projekat Želim. Hoću. Mogu. nastao sa ciljem da se ženama pruži podrška da prevaziđu barijere koje ih sprečavaju da treniraju redovno.

U okviru ovog projekta trenutno je aktivna nagradna igra "Pokaži da možeš" namenjena svim ženama koje treniraju i koje su svojim pričama inspiracija drugim ženama. Da biste učestvovali u ovoj aktivaciji potrebno je da napišete zašto ste počele da trenirate i kako ste uspele da se motivišete i sačekate da žiri izabere najinspirativnije priče.

Razgovarali smo sa Tijanom Popadić koja se već nekoliko godina bavi ovom temom i koja je osmislila ovaj projekat.

• Svedoci smo povećanju zastupljenosti žena u profesionalnom sportu, kakva je situacija sa ženama koje se rekreativno bave sportom ili bilo kojim oblikom fizičke aktivnosti i do kakvih ste saznanja došli kada se pokretali projekat Želim. Hoću. Mogu?

Tako je, sve je više žena u profesionalnom sportu čemu svedoče i rezultati koje ostvaruju na sportskim takmičenjima, kao i masovnije učešće u svim oblastima sportskog delovanja. Međutim, kad pogledamo širu sliku i osvrnemo se na procenat žena koje se rekreativno bave bilo kojim sportom, dolazimo do rezultata koji su poražavajući. Manje od 4% žena u Srbiji upražnjava bilo koji vid fizičke aktivnosti. Ovi rezultati, ali i naše višegodišnje iskustvo su nam rekli da nešto moramo da uradimo. Da pokrenemo žene i motivišemo ih da brinu o sebi.

• Zašto mislite da je to tako?

S jedne strane postoji i dalje izražene ideje navike i narativ, u kojoj je ženi predodređena uloga koja ne podrazumeva bavljenje određenim sportovima i ide ruku pod ruku sa idealom lepote i vizijom kako žensko telo treba da izgleda. Sa druge strane imamo novi narativ, u kom je ženina uloga žongliranje između karijere i porodice, ali i bavljenja sobom, i pokušaja da u svakoj ulozi bude uspešna.

Čini se da kombinacija ova dva, na kraju ipak i dalje ostavlja ženu u zapećku kada je u pitanju ono što je najvažnije, a to je zdravlje.

• Pitali ste žene šta su barijere, koje su prepreke i sa čim se sve sukobljavaju na putu do fizičke aktivnosti. Šta su govorile?

U okviru našeg projekta razgovaramo sa ženama i komuniciramo sa njima putem društvenih mreža i većina žena odgovara da uzroke možemo da tražimo u osećaju stida od sopstvenog tela koje nije savršeno ili u osećaju krivice u odvajanju vremena samo za svoje potrebe koje ne uključuju dostizanje karijernog statusa ili s druge strane ostvarivanje u ulozi majke i postavljanje porodice kao prioriteta.

• Kako prevazići te barijere koje su duboko ukorenjene, ne samo u sistem vrednosti jednog društva, već postaju i emocionalne barijere individue i stvaraju niz prepreka na putu ka zdravlju?

Prvi korak ka rešavanju ovog problema je svakako podizanje svesti o važnosti koju fizička aktivnost ima u podizanju standarda i kvaliteta života. Međutim, zbog kompleksnosti problema ono što je najbitnije je kako motivisati žene i pružiti im uslove u kojima bavljenje sportom ne podrazumeva konstantan strah od osude ili osećaj griže savesti. Mi to zovemo: smanjivanje barijera.

Promocija sporta i rekreacije među ženama bez obzira na njihove godine, kilograme, kondiciju i spretnost je od izuzetnog značaja kako bismo, pre svega adresirali problem, a zatim i radili na njegovom rešavanju. Kako je ciljna grupa polovina populacije, potreban je strateški plan za osvešćivanje i podizanje svesti kod žena jer postoje internalizovani obrasci koji su se projektovali na unutrašnji, mentalni plan većine žena, a rešavanje ovog problema zahteva ozbiljan pristup, kako državnih institucija, tako i društveno odgovornih organizacija, sportskih objekata ili pojedinaca koji imaju viziju da pomognu ženama da postanu i ostanu aktivne.

Ukratko - motiviše nas ono sa čim se poistovećujemo, tako da biramo da na sve slike, postere i video stavimo stvarne žene iz svakodnevnog života, majke, prijateljice, ćerke, sestre, koje rade, vode domaćinstva i stižu da se bave svojim zdravljem kroz trening.

Cilj je vratiti trening i aktivnost tamo gde mu je mesto, a to je centralni deo svakodnevnice svake žene, staviti u plan ženska tela koja mogu biti različita, ali sve dok su u pokretu bespogovorno zastupaju stav da je suština treninga zdravlje i dobrobit svake žene.

Ulaganje društveno odgovornih kompanija u projekte, kao što je naš primer sa Biodermom, koji za cilj imaju otklanjanje barijera i otpora ka treningu i koji ohrabruju žene da se pokrenu, može da smanji procenat neaktivnih žena, a samim tim unapredi zdravlje, kao i radne, fizičke i mentalne sposobnosti čitave nacije.

Pozivamo vas da budete deo naše aktivne zajednice i posetite naš sajt Želim. Hoću. Mogu zelimhocumogu.com i budete deo naše galerije pokreta, motivacije i zdravlja.

(Telegraf.rs/PR)