Na leđima slona došao pred teniska vrata

Iako Dino Dvornik nikada nije otvoreno rekao šta je značenje pesme "Afrika", mnogi su nagađali da se radi o nekim narkoticima, kovali misterije i pravili ogromne mitove koji su ostali cementirani negde između pitanja i činjenice. Sa mnogim stvarima je tako na Balkanu, a zašto vam ovo govorim? Zato što mi je ta pesma došla na um kada sam video informaciju da je jedan teniser iz Obale Slonovače prvi put u istoriji uspeo da osvoji Čelendžer. Taj deo kontinenta i sveta se nikada nije nadao ovom uspehu, nije očekivao da će iz ništa postati nešto, ali, avaj... Eto čuda i lepe priče niotkuda.

Ima Afrika nekoliko teniskih džepova gde su kovani šampioni, ali se retke države sa tog kontinenta mogu pohvaliti nekim kontinuitetom. Možemo da pričamo o pojedincima, ali nikako o sistemima.

Preporučujemo

I te individue su pretežno bile pridošlice kolonijalnih sila ili predstavnici zemalja Magreba, skoro nikada ili baš nikada ljudi iz središnje, subsaharske bogate i živopisne regije.

Ako bismo u okvir stavili prepoznatljiva imena afričkog tenisa, ta slika bi bila mala, ali unikatna i veoma zanimljiva.

Junes El Ajnaui, Kevin Anderson, Kara Blek, Ons Žaber... I... Ne znam zbog čega stavljam ove tri tačke jer ne postoji neko ime koje bih još mogao da dodam, a da vam zaista uho dobaci do mozga kako bi možda nekada, negde i uspeli da se setite.

Žaber i Ajnaui "odozgo" iz Maroka i Tunisa, Anderson i Blek "odozdo" iz Zimbabvea i Južne Afrike. Ali, nigde sredine Afrike. Da mi ne zamere Anderson i Blek, potomci, Engleza i ostalih zapadno-evropskih sila, ali... Nema veze. Staćemo tu sa objašnjenjima i pokušajima da se ovaj uspeh o kojem se ova priča dodatno istakne kao ogroman i nikada viđen.

Momak iz Obale Slonovače je uspeo da osvoji Čelendžer.

I to pod zastavom Obale Slonovače. Pa, zašto, pobogu, i to moram da ističem? Jer, mnogi sportisti afričkog porekla svoje uspehe naprave pod zastavama nekih drugih zemalja, ne pod simbolima rodne grude.

E, pa Eliakim Kulibali je to učinio.

Kulibali ima 22 godine, rođen je u najvećem gradu države, Abidžanu.

Možemo samo da zamislimo koliko je svojim pojavljivanjem zaokupio pažnju domaće javnosti.

Do ovog veličanstvenog momenta, titule i ulaska u najboljih svetkih 300 pokazivao je znake da ćemo nešto ovako i videti.

Kao vanserijski talenat se iz Abidžana preselio u Kazablanku, jedan od teniskih centara Afrike, niše koja mu je sa 12 godina bila potrebna. Ta selidba je bila u istu ruku i neminovnost i prilika da se izmeri sa vršnjacima. Pokazao je da vredi.

Zapravo, toliko je s godinama napredovao da je sada već u sistemu teniske akademije Patrika Muratoglua. Preselio se na jug Francuske, a ne bi se reklo da je došao skroz u nepoznato shodno tome da je Obala Slonovače bila pod vlašću Francuza i da francuski drži za maternji.

Od 2021. godine je počeo da igra ITF seniorske turnire, prikupljao je bodove, a takmičenje u Monastiru je osvajao čak devet puta.

Gradio je svoj put, iako mu ime nije bilo širom znano, a do sada mu se najveći skalpovi mogu ogledati u pobedama protiv Đovanija Mpeši Perikara i Darvina Blenča, dva igrača od kojih se očekuje da najmanje budu Top 50 teniseri u nastavku karijere.

No, sada je Eliakim tema.

Dobio je Abidžan priliku da organizuje dva Čelendžera u nizu kao deo kampanje popularizacije tenisa u Africi, a naravno, čim je došlo do toga, Kulibali je video svoju šansu.

Na prvom izdanju eliminisan već na startu, ali je shvatio da mu se ovakva šansa neće baš često ukazivati. Mnogi nešto elitniji teniseri su birali turnire blizu sebe, Abidžan im je bio daleko, pa sa nekoliko ohrabrenih Evropljana i svitom iz Afrike započelo je takmičenje u nešto slabijoj konkurenciji. Prilika za Eliakima je bila tu.

U prva dva kola je eliminisao Francuza Baksa i Rusa Kivaceva, obojicu sa po 6:2, 6:4, da bi od Gruzina Bakšija izgubio samo dva gema (6:2, 6:0). Ovaj poraženi trojac se nalazio između Top 400 i Top 550, pa je jasno da je Kulibali već tu razbio barijeru i odlučio da se preseli u veći rang tenisa.

U polufinalu je za protivnika dobio Rikardasa Berankisa, Litvanca koji se već skoro 15 godina nalazi u poznatnih teniskim krugovima. Berankis je imao priliku čak četiri puta da igra sa Novakom Đokovićem. Doduše, sva četiri puta je poražen bez osvojenog seta, i to dva puta na Rolan Garosu i jednom na US Openu, ali je bio stalno na velikoj smotri.

Osvojio je i prvi set protiv Kulibalija, a iskustvom i rangom je i bilo prirodno da će krenuti ka pobedi, ali... Zaustavlja to predstavnik Obale Slonovače, dolazi do izjednačenja, a onda i do totalnog preokreta posle dva sata i 20 minuta igre.

Za ovog 22-godišnjeg mladića je san počeo da se ukazuje, verovatno mu je u glavi već bio dovoljan uspeh što uopšte igra za titulu Čelendžera.

U finalu je za protivnika imao Aziza Dougaza, prvog nosioca i 196. tenisera sveta. Samo još jedna pobeda i pravi korak ka drugom krugu elite.

Ponovo je izgubio prvi set, i to posle taj-brejka. Sat vremena je trošio snagu i izgubio korak, ali nije odustajao. To je jedan od segmenata vrlo bitnih u ovom sportu. Da se ne odustaje. Da se svaki poen i svaki gem igraju kao da su prvi. I to je Eliakim uradio. Gradio je korak po korak i izgradio izjednačenje, a onda i preokret. Ovog puta za skoro tri sata bespoštedne borbe.

Uspeo je.

Kulibali je sada na 269. poziciji ATP liste, ubedljivo najviše od svih svojih sunarodnika i ubedljivo najviše od čitavog regiona. Otvorio je novi vidik novog sporta. Bilo je ovako nešto potrebno u ovoj oblasti, jer će možda talenat uspeti da se probije i pored jako skupih uslova i teških puteva. Kako je radilo za Eliakima, moglo bi raditi za nekog još mlađeg Eliakima.

Mogli bismo i da ga uskoro vidimo na nekom ATP turniru iz serije 250, a možda i u nekim kvalifikacijama za Grend slem. Rade kvalitetni ljudi sa njim, usmeren je i sada verovatno pun samopouzdanja. Sve mu se zalomilo onako kako je želeo.

Levoruki mladić kojem će rođendan za nekoliko dana imaće u kratkom periodu dva slavlja. Sada je na njemu da svoje ime upiše u uski krug Afrikanaca u visokoj teniskoj kasti.

Da li će nastaviti.... Odjeknula je ova vijest kao da je neko na slonu ušao u

(Telegraf.rs)