"Što oni više mrze Đokovića, ja ga više volim! Tog trenutka sam shvatila da je on moj igrač"

Iako nema direktne veze sa tenisom, jer je uspešna književnica i jedna od vodećih figura u horor literaturi poslednje decenije, Argentinka Marijana Ernikez dala je jedna intervju o "belom sportu" gde se dotakla i Novaka Đokovića!

U ovom intervjuu za magazin CLAY, Marijana istražuje svoju strast prema tenisu kroz kritike i duboke uvide, te pokušava da objasni zbog čega ljudi imaju tu nepravednu mržnju prema Srbinu.

Preporučujemo

- Đoković, dolazeći iz zemlje bez teniske tradicije, pojavljuje se u vreme kada već postoji ikonično rivalstvo. Tako postaje ova mržena figura. To je tako čudna logika. Mnogi su počeli da ga ne vole zbog celokupne situacije oko vakcina, ali onda imate Aleksandra Zvereva, koji je upravo rešio slučaj nasilja u porodici plaćanjem novca, a niko ništa ne kaže.

Otkrila je i kad je počela da obožava Đokovića.

- To je bilo kada je pobedio na svom prvom Australijan Openu 2008. godine, jer je njegova poruka bila veoma jasna: „Više se ne plašim ove dvojice.“ Mislim da je to takođe bilo povezano sa tim odakle dolazi. Sada je to drugačije, ali tada je Srbija bila bombardovana i demonizovana zemlja. Teniski klubovi tamo nisu bili kao švajcarski ili španski klubovi. To je bilo nešto što vas je podsticalo da želite da vidite ovog momka kako pobeđuje, dolazeći iz niskih startnih pozicija sa tim duhom autsajdera. Zato me iznenađuje što je on najomraženiji igrač na turu, jer obično simpatije idu prema onom slabijem, ali on to nikada nije imao. Nisam razumela zašto je publika bila protiv njega, iako je bio mlad i simpatičan. Što su ga više mrzeli, to sam ga više volela. 2008. sam rekla „on je moj igrač“, a 2019. je bio najemocionalniji trenutak, kada je pobedio Federera u finalu Vimbldona. To je bilo ludo, naročito zbog tišine koja je usledila nakon toga i mentalne igre. Mislim da ga je tada mentalno slomio - rekla je Marijana i dodala:

- Postoji mnogo ljudi koji su počeli da ga ne vole zbog problema sa vakcinom, ali onda imate Aleksandra Zvereva, koji je upravo rešio tužbu sa novcem nakon što je bio optužen za nasilje prema svojoj bivšoj partnerki, i ništa se nije desilo. Naravno, on nije broj jedan niti nešto slično, ali to je mnogo ozbiljniji problem. Sa sportskog aspekta, mislim da su Južnoamerikanci više permisivni kada je u pitanju korišćenje inteligencije da bi se pobedilo. Đoković ima te navike, kao što su duži odlasci u WC ili pretvaranje da je povređen. To mnoge ljude jako smeta. Argentina je zemlja Maradone; Diego je davao golove rukom i bio je vrlo snalažljiv u obmanjivanju svojih rivala. Sve južnoameričke fudbalske ekipe su takođe stručnjaci za gubljenje vremena kada ima još samo dva minuta do kraja i vode. To jako smeta Evropljanima; oni to smatraju na ivici varanja, ali to je deo igre. Mislim da Đoković to ne zloupotrebljava, ali za tenis i vrlo evropsku perspektivu koju tenis sada ima, to se vidi kao loš manir. Lukavost nije voljena; nikada nije bila cenjena.

Otkrila je da bi volela da piše knjigu o Novaku.

– Volela bih da znam srpski da bih to uradila, ali lako bih napisala biografiju Đokovića. Problem je jezička barijera koju je važno preći zbog ogromne količine materijala koji sigurno postoji na srpskom jeziku. Volela bih to da uradim. Trebalo bi mi srpski istoričar i neko ko zna mnogo o tenisu. Ako je to Goran Ivanišević, tim bolje.

(Telegraf.rs)