Godina jednog grešnika

Janik Siner, ko god želeo da mu iz dobro poznatnih razloga ospori trenutni status, pokazao je ove sezone takvu dominaciju kakvu smo praktično u poslednjih 20 godina mogli da vidimo samo od "velike trojke". Čovek je preuzeo primat i novu godinu dočekuje sa statusom prvog tenisera sveta. Sa igračke strane, to je to. Ovakav uspeh mogu da izvuku samo legende ili buduće legende.

No, sigurno nisam jedini koji kod mnogih tenisera oseća i vidi to komešane kada se na sto izvadi dosije doping afere italijanskog "grešnika".

Preporučujemo

Ili ne umeju da artikulišu svoju misao kod tog pitanja ili ne žele da budu prodorni u odgovoru, ali je magla u svačijoj misli prisutna.

Poslednje zbunjene face ugledane su u finalu Dejvis kupa. Veseli i ekstrovertni holandski selektor Pol Harhajs, iza koga su se sakrili igrači ne želeći da daju svoj sud, morao je da zadovolji formu odgovora na postavljeno pitanje.

Kaže, eto, nikada nećemo znati da li je Siner namerno uzimao klostebol ili nije. A, čini se kao prilično otvoren i komunikativan, no mu je samo tu manjkalo misli.

Ostalo je malo instanci koje mogu da reaguju na ovo, ni tamo ni 'amo, stanje. Kada pogledate krupnije situaciju, dosta ljudi ne zna šta je klostebol, još dobar deo njih ne zna ni kako utiče na telo, a kada se iskreno razmisli, u ovom slučaju će biti potreban neko ko je zaista sposoban da nezavisno i stručno donese, promeni ili ustanovi pravi zaključak.

Do tog momenta, a prošla su već tri saslušanja, ostaje nam samo da čujemo ishod kada do njega dođe. Teško da će biti loš po Sinera, jer vreme ovde već sad radi za njega, a i da je kriv, ništa mu se od ostvarenog ne može retroaktivno oduzeti. Makar, nije bilo prakse mnogo prakse.

E, sad, ponašaću se u skladu sa sudski normama da je nevin svako dok mu se ne dokaže krivaca. Janiku je dokazana krivica sa strane unošenja nedozvoljenih supstanci, njemu je definitivno pronađen klostebol, ali je zaključak da ga nije namerno uneo u telo. Do toga smo došli u momentina pisanja ovog teksta. U januaru sledi nova arbitraža i saslušanje, pa ćemo videti na novom ček pointu kuda sve ovo vodi.

Do tada, mora se priznati da je Siner bio dominantan ove godine, pravi lider ATP karavana, ma sa kakvim se mentalnim mukama suočavao zbog tekućeg slučaja.

On je pod konstantnim optužbama uspeo da osvoji US Open, završni Masters i Dejvis kup, makar što se zvaničnog dela tiče, jer postoje informacije da je on i ranije znao šta se dešava i čime će se kontrolni organi baviti.

Dolazimo do toga da je Italijan imao na svojim ramenima, ne samo pritisak protivnika i terena, nego i borbu i strah sa svojim mislima više od pola godine.

Njemu je mozak pravio nove odvojene komore, punio i razdvajao sve misli i izazove, ali mu dozvoljavao da se usredsredi na tenis.

Ruku na srce, nisam video niti na jednom turniru da publika, od obznanjivanja slučaja, ima prevelikih primedbi. Možda je i sam čekao reakciju, ali ona je izostala. Ukoliko još ne čita ništa sa društvenih mreža, praktično je sebe vakumirao za ove uspehe.

Najprisutnija je skeptičnost kolega i to je vidljivo. Niko ga do sada od aktivnih nije direktno napao (osim Nika Kirjosa kojeg ne znam u koji koš da sortiram), ali su svi odreda decidno pozivali na jednakost. Ukoliko vidimo jasnoću tih poziva, definitivno možemo zaključiti da mnogi teniseri ne smatraju da se u ovom slučaju o jednakosti radi. Misle da je izuzetak.

Da li je ili nije, to ćemo ponovo videti i pojma nemamo šta možemo da očekujemo. Nastavlja se magla, nastavlja se sivilo i nejasnoća svega. A, dok neki love u mutnom, neki okreću glavu od čitavog slučaja, a neki zauzimaju jasnu poziciju u nejasnim okolnostima, "grešnik" je ovu godinu totalno uzeo pod svoje.

Čovek je od početka avgusta do kraja novembra zabeležio samo jedan poraz. I to od Karlosa Alkaraza u tri seta, a da je pritom sve rešavano u taj-brejku poslednje deonice.

Osvojio je Australijan Open i US Open, završni Masters u Torinu, Masterse u Sinsinatiju, Šangaju i Majamiju, turnire u Roterdamu i Haleu, a igrao je još finale Pekinga. To je, sve zajedno, osam trofeja. Ova godina mu je po titulama jednaka skoro čitavom ostatku karijere. Ovakve sezone se retko događaju.

U 2024. godini je, takođe, imao toliko malo poraza da se mogu nabrojati na prstima jedne ruke. Hajde, trebalo bi uključiti još jedan prst samo sa druge ruke, eto.

Od šest poraza je čak tri pretrpeo od Alkaraza - pomenuti Peking i Indijan Vels u tri seta, a onda i Rolan Garos ludih pet setova.

Ostala tri kiksa su mu Danil Medvedev u pet setova na Vimbldonu, te Andrej Rubljov u Montrealu i Stefanos Cicipas u Monte Karlu, oba puta uz tešku muku i tri seta.

On i to što je gubio, gubio je na tako težak način da su protivnici morali da idu na godišnji odmor nakon tog susreta.

Još impozantnije sve postaje kada se doda je Italijan, uz samo šest poraza, zabeležio čak 73 pobede i osvojio skoro 17 miliona dolara u jednoj godini!

Radi primera, Novak Đoković je ove godine kolektovao 37 trijumfa i devet poraza, a Alkaraz 54 pobede i 13 eliminacija. Po strani to što Nole nije "zapinjao" i to što je zlatom zaokružio sve što se moglo zaokružiti u karijeri jednog sportiste, ali je ovde cilj da se uistinu vide cifre Janika.

I to sve sa bremenom grešnika na leđima. Igra reči i igra sudbine nekada znaju da budu baš bliske jedna drugoj.

No, za tenisere nema nikada mnogo vremena za odmor. Ulazimo u decembar, evo ga, na vratima je, a već u januaru je velika smotra u Australiji.

Moraće Siner ponovo da upregne sve što ima, jer mu u isto vreme stiže odbrana Grend slem titule i novo saslušanje. A, u Melburnu će imati odmornog i ponovo našpanovog Novaka koji želi da vrati svoj tron, mnogo drugih energičnih tenisera koji vide svoju novu priliku za slavu.

Svi će posle Božića zaboraviti sneg, jer će pod suncem Australije biti pisana nova istorija tenisa.

(Telegraf.rs)