Neki novi Đokovići, Rodžeri i Rafe: Zapamtite ova imena, jer bi mogla uskoro da postanu velike teniske zvezde

Era Novaka Đokovića, Rafaela Nadala i Rodžera Federera se drži samo o srpskom koncu. I to od pre dva dana. Nakon što je Švajcarac rekao "dosta" još onomad na Lejver kupu, Rafa se pred svojim Špancima oprostio na Dejvis kupu. Ostao je samo još Nole od "velike trojke" i dolazi vreme za neke nove mlade snage. Janik Siner i Karlos Alkaraz polako preuzimaju primat, ali ciklus se stalno obnavlja, pa neki mladići ispod 20 godina čekaju svoj red da zauzmu svoje mesto pod suncem.

Definitivno, Siner i Alkaraz su 2023. godinu pretvorili u dominaciju osvojivši ponaosob po dve Grend slem titule. Doduše, Novak je u ovoj sezoni sa zlatom na Olimpijskim igrama kompletirao sve što se možemo kompletirati, ne samo u tenisu, već u sportu. Njega ćemo sada ostaviti po strani, jer on više i nema kategoriju. On je, jednostavno, najbolji svih vremena.

Preporučujemo

Elem, kao što klijaju Janik i Karlitos, tako već niču neki novi, golobradi teniseri koji sa svojih 18 ili 19 godina još uvek igraju manje turnire i ispod su radara široj publici. Njih 12, jedva punoletnih, uspelo je da dođe do Top 300, a neki su se probili i mnogo dublje kroz ATP listu.

Ono što nas može da brine, a i da vas ne nada da ću možda spomenuti, jeste da u ovoj grupici nema Srba. Možda će biti neki novi Novak u budućnosti, ali u ovoj sezoni se takav, makar od našeg roda, nije istakao, a daleko od toga da se afirmisao.

Možemo u međuvremenu da pratimo rezultate Branka Đurića koji je na Belgrade Openu pokazao da može igrati neku ulogu u novom periodu srpskog muškog tenisa (o ženskom ćemo drugom prilikom, jer se tu budućnost čini svetlija), a među svetskih 1000 nalaze se još i Vuk Rađenović, Saša Marković i Aleksa Pisarić i svima je po 19 godina.

Ovde se može pomenuti još i mladi Pavle Marinkov, Australijanac srpskog porekla, čiji je otac iz Titela. Ovaj momak jako vredno radi, napreduje, takođe je u Top 1000 i verovatno će dobijati sve više prostora kako budu nailazili turniri na tlu kontinenta gde je rođen.

Elem, prvo i glavno ime koje bi trebalo da bude na ovoj listi jeste češki teniser Jakub Menšik.

Ovaj momak je već igrao drugo kolo Australijan Opena, Indijan Velsa i Olimpijskih igara, treće kolo Madrida i US Opena,  finale Dohe, četvrftinale Šangaja i Beča... On je praktično već u eliti.

Ovaj mladi Čeh, koji je trenirao u Beogradu i zahvalan je na mnogim mentorskim koracima i komentarima Novaka Đokovića, postao je nedavno član prvih 50 tenisera sveta. Nema tu šta, jednostavno, kvalitet je jasan i samo je pitanje momenta kada će doći i do Top 20, ali i do Top 10.

Servis mu je ubedljivo najveće oružje, izdržljivost sa osnovne linije i kanalisanje te snage kroz forhend. Stabilan je mentalno, ne plaši se nikoga i to će ga dovesti daleko.

Uz njega bi, među već dovoljno afirmisane, mogao da spada i kineski igrač Junčeng Šang (19 godina i osam meseci).

Jako pristojan mladić rodom iz Pekinga je levoruk, trenira pod palicom bivšeg tenisera Martina Alunda, a rad i red su ga takođe doveli u Top 50. Tačnije, tačno na 50. poziciju ATP liste koju trenutno zauzima.

Imali smo prilike da ga nedavno vidimo i u Beogradu gde je posle neverovatne borbe preokretom poražen od Fabijana Marošana. Ima se čime pohvaliti u ovoj sezoni koja mu je godina otkrovenja. Igrao je polufinale Hong Konga, treće kolo Australijan Opena, US Opena i Barselone, drugu rundu Vimbldona, Indijan Velsa, Majamija, Rima, Šangaja i Madrida, te polufinale Istborna i Atlante, ali najbitnije od svega, osvojio je svoju prvu ATP titulu u Čengduu.

I od njega bi mogli u nastavku da vidimo mnogo više, ali sada slede pravi sudari koji znaju da testiraju to maksimuma. Zadržati se u gornjem delu belog sporta je đavolski težak posao i nekoliko ranih poraza na turnirima na kojima ste briljirali prošle sezone mogu da vas vrate nekoliko koraka nazad u karijeri.

Za ovu pomenutu dvojicu je širi auditorijum i imao prilike da čuje, ali za nastavak liste jako teško.

Onaj koji bi vrlo brzo mogao da se probije u vrh jeste Lerner Tien (18 godina i devet meseci), momak iz Kalifornije, još jedan levak na ovoj listi.

Prepoznat je sa 10 godina kao veliki talenat, pa ga je otac Kuong prepustio USTA sistemu. Za svoj bekhend smatra da mu je najbolji udarac, a kao i svi Amerikanci, voli da igra na betonu.

Veoma je blizu da uđe u Top 100, i to sve na pogon Čelendžera. Jedino veće predstavljanje mu je bilo u Vinston Sejlemu kada je uspeo da dođe do četvrtfinala i tamo izgubi od povratničkog asa Pabla Karenja Buste. Imao je priliku i da zaigra na US Openu, no mu se tamo odmah zadesio Artur Fis kojem je uzeo jedan set, ali ne više od toga.

Za njega će 2025. godina biti ključna da se probije, ali i za super talentovanog Brazilca Žoaa Fonseku (18 godina i dva meseca).

Ovaj vispreni mladić je prvi iz svoje zemlje koji je postao juniorski svetski broj 1. Njegovu igru je hvalio i sam Novak, a mogli smo da ga vidimo kako osvaja juniorski US Open, a dubl finalom na Australijan Openu je samo utvrdio da nije baš klasični latinoamerički teniser i da neće biti isključivo vezan za šljaku. Šta više, mnogo je više pokazao na betonu do sada.

Ove godine smo mogli da ga vidimo u četvrtfinalu Rio de Žaneira, turnira iz serije 500, ali i među osam najboljih Bukurešta (serija 250). Grend slem još uvek nije dohvatio što se tiče glavnog žreba, ali hoće brzo. Na US Openu je stigao do poslednjeg kola kvalifikacija i tamo mu je falilo samo malo sreće da okonča pobedom i otvori sebi velika vrata.

Ipak, ono što će sigurno pamtiti jeste Čelendžer titula u Leksingtonu gde je pre nekoliko meseci bez izgubljenog seta došao do trofeja. I on trenutno doživljava "bum" na ATP listi, te sa svojim ličnim rekordom zauzima 144. mesto.

Još jedan Amerikanac se petlja u novu priču, a u pitanju je Nišeš Basavaredi (19 godina i pet meseci).

Kada je imao samo osam godina, preporučen je teniskom kampu koji vodi Brajan Smit, trener Raživa Rama, sjajnog dublaša i takođe momka indijskih korena kao i Nišeš.

Amerikanci baš crpe teniske kapacitete sa zapadne obale, pa je tako slučaj i sa njim koji se iz južne Kalifornije preselio u centralnu Indijanu. Isto kao i Fonseka, uspeo je da uzme jednu Čelendžer titulu u Tiburonu, ali se čini da je mogao i mnogo više.

Sa metar i 80 centimetara, Basavaredi teži oko 70 kilograma, pa je veoma lak u pokretu i brz, te će biti prava noćna mora za ATP tur što se tiče razmena sa osnovne linije i dužih poena. Već je stigao u Top 150, a baš ove nedelje pravi rekorde karijere u Puerto Valjarti, tako da se očekuje da i dodatno upristoji svoju poziciju.

A, kakva bi ovo priča bila da ne postoji makar jedan Španac - Martin Landaluse mogao bi da nastavi dinastiju sa Pirinejskog poluostrva (18 godina i osam meseci). Trenutno je 160. na svetskoj rang listi, ali bi Top 150 mogao da uhvati do kraja sedmice.

Zlatokosi visoki momak iz Madrida radi sa španskim timom, igra desnom rukom i dvoručni bekhend. Idol mu jeste Rafael Nadal, ali mu je omiljeni turnir Vimbldon. U slobodno vreme ide i na boks, a sa svojih 1.93 bi se reklo da može biti problem i na terenu i ringu.

Čelendžer u Olbiji mu je promenio život, reklo bi se, jer je tu naređao jednog Francuza i četiri Italijana za svoju prvu titulu. Dobio je pozivnicu za Mastersu u Madridu, ali nije mogao dalje od prvog kola. Tek njega čekaju dobre stvari.

Ima tu još dosta mladića koji pokazuju ozbiljne namere da krenu makar u prvih 100, da osveže krv trenutnog teniskog staleža, a među njima su samo dvojica sa Balkana, i to obojica iz Hrvatske - Dino Prižmić (19 godina i dva meseca) i Matej Dodig (19 godina i tri meseca). Da nam se Matej ne naljuti, ali pravo je čudo da njega na ATP listi gledamo ispred Dina, iako se za Prižmića već u širim krugovima priča kao za ogromnog talenta.

Stao je Dino zbog povreda, vratio se unazad, ispao iz Top 200, ali se ponovo vratio i ima sudbinu u svojim rukama. Videćemo koliko može u nastavku, ali Novak je imao reči hvale za njega i teško da ništa ne znače.

Imena koja bi mogla da znače tenisu još su Aleksandar Bloks iz Belgije, Gabrijel Debru iz Francuske, kao i Džoel Švarcler iz Austrije. Ovde se može pomenuti i Vilius Gabas, mladi Litvanac koji je već među 200 najboljih, pa ta egzotika odakle iz zemlje odakle nam ne dolaze baš često teniseri može da bude uskoro novitet.

Velike stvari se očekuju od Francuza Artura Hee, kao i od Britanca Henrija Sirla, ali se najviše priča o mladom Federiku Ćini.

Ćina (17 godina i šest meseci) još jedan je plod fenomenalnog italijanskog sistema. Zemlja je u poslednje dve decenije toliko ozbiljno pristupila podizanju teniskih snaga da već nekoliko godina imamo veličanstvene plodove rada i truda tamošnjih autoriteta. Baš je Federiko jedan od tih koji bi mogli da se priključe Sineru, Musetiju, Beretiniju, Sonegu i ostalima.

Za sada se dobro pokazuje na ITF turnirima, a uspeva i da dohvati Čelendžere za koje još uvek nema previše snage i iskustva. Ali, stiže njegovo vreme i nema sumnje da ćemo i njegovo ime češće čuti kroz godinu ili dve.

Od zanimljivih mladih tenisera, koje bi mogli da vidimo u nastavku teniskog karava, mogu se još izdvojiti Justin Engel, Nikolaj Budkov Kjer, Rei Sakamoto, Žil Arno Baili, Kejlan Bigan, Mes Rotgering, Maksim Mrva...

(Telegraf.rs)