Iako je Đoković držao fenjer, drevni rekord je pao

Eto, posle više od dve decenije, tenis je dočekao da u jednoj godini Novak Đoković, Rodžer Federer i Rafael Nadal nisu uzeli niti jedan Grend slem u sezoni. Da, posle 21 godine se to desilo. Pad ovog do juče beskrajnog niza zaslužuje srpsku staru: "Da mi je neko rekao, ne bih mu verovao".

Velika trojka je ovu godinu sve prepustila. Mada, nemamo šta pričati o tom broju kada je Novak Đoković od njih trojice ostao relevantan u vrhu svetskog tenisa. Federer je svoju poslednju osvojio pre šest godina, a Nadal ili nema ili ispada odmah na startu takmičenja, i to u svojoj šljakaškoj kući u Parizu.

Preporučujemo

Vreme nikada niko nije pobedio, pa nećemo ni mi. Bitno je da se svedočilo ovim momentima belog sporta koji se skoro sigurno više nikada neće ponoviti.

No, mogao je ovaj rekord i da ne padne.

Sada, kada smo praktično u poslednjoj etapi ove sezone, kada je ostala kineska tura, Bersi, završni Masters i nešto Dejvis kup mečeva, možemo da zaključimo da je Novak bio blizu da ga očuva.

U Australiji je ispao tesno u polufinalu od Janika Sinera, na Rolan Garosu ga je povreda omela da zaigra četvrtfinale, titula Vimbldona mu je promakla u finalu, a US Open... On je posledica zlata na Olimpijskim igrama, ovo ispadanje ima svoje opravdanje.

Da li će Đoković sezonu završiti bez ATP trofeja? O tome vredi diskutovati, ali ne sada... Sada je vreme da se popriča o ovom padu tradicije koja je nastala još 2003. godine.

Tada je mladi Federer uspeo da uzme Vimbldon, a već naredne sezone je Vimbldonu dodao Australijan Open i US Open.

Tamo, 2005. godine, mu se priključuje Rafael Nadal koji se prvi put kiti titulom Rolan Garosa. Njih dvojica su čuvala taj momenat osvajanja Grend slemova sve do 2008. godine kada u igru ulazi Novak sa trofejom u Melburnu.

Malo se Đoković zadršao na tome, a onda je 2011. godine dodao još tri. Pa još jednu naredne sezone, pa još jednu naredne, pa još jednu naredne, pa još tri naredne... I tako, ako nije Đoković (a, to se desilo samo 2017. godine u ovom nizu), onda su Rafa i Rodžer.

Sve do ovog momenta.

Kao nekada Novak, Nadal i Federer, ovu 2024. godinu su privatizovali Janik Siner i Karlos Alkaraz.

Španac slavio na Rolan Garosu i Vimbldonu, Italijan na Australijan Openu i US Openu. Krenule su brojke da im rastu na tabu Grend slema baš kao što se i predviđalo. Jednom je moralo, ma koliko god nekim ili mnogim bilo krivo.

Karlitos je na legendarnoj travi stigao do svoje četvrte velike titule, a sinoć smo videli i drugu za Janika koji je u Njujorku imao dve borbe - jednu sa doping aferom, a drugu sa protivnicima.

Mi na US Openu ove sezone nismo videli niti jedan derbi veći od Siner - Medvedev. Đoković i Alkaraz su ispali od Popirina i Van De Zandshulpa i napravili toplu kupku Italijanu koji je znao šta mu je činiti.

Dva najveća rivala na turniru nemaš još od trećeg kola. Tu mu je totalno opustilo moždane vijuge. Kao što rekoh, Danil mu se našao u četvrtfinalu kao poslednja brana pred nezaustavljiv nalet nakon toga.

Neka mi oproste Džek Drejper i Tejlor Fric, ali je po poslednjem poenu Sinera protiv Medvedeva još u četvrtfinalu bilo jasno ko će da osvoji turnir. U prvom delu su drugi obavljali posao za njega, a u nastavku je sam doveo egzekuciju do nivoa nezanimljivosti turnira.

Naterao je Drejpera da povraća na terenu, a pitanje je da li je iko na Artur Ešu makar u mah pomislio da Fric može da mu oduzme titulu. Da ga namuči malo više možda da, ali da ga pobedi apsolutno ne.

Sve receptore osim teniske je Italijan isključio i poput mašine zaključio posao u Njujorku. Nabrao se ove godine titula, a najbitnije dve su mu praktično ona sa početka i ova sa kraja sezone. Ima da se igra, ali i da nema, za njega je ovo sasvim dovoljno.

Pa, hej, ipak je ubedljivo prvi teniser sveta.

Onaj višedecenijski rekord je otišao u nepovrat, ali još jedno ime od velike trojke imamo realne šanse da ponovo vidimo na listi Grend slem šampiona.

Novaku je samo to cilj. Za svaki veliki turnir ove godine je imao opravdanje. Zlato je sada tu. Sve je kompletirano i više nema nešto da fali. Sada samo brojke mogu da budu veće.

Do Nove godine, od većih obaveza, ostao mu je još nastup za Srbiju u Beogradu protiv oslabljene Grčke, kineska priča, verovatno Pariz i završni Masters. To bilo to. Ali, liše grba, sve ostalo mu izgleda manje primamljivo od Grend slema. Daleko.

Sledeće godine će imati četiri zadatka - da vrati tron na svom Australijan Openu, da dokaže da na Rolan Garosu nije trijumfovao samo zbog povrede, da povrati primat na Vimbldonu koji mu za korak izmiče već dve godine i da ponovo zasija u Njujorku kada nema Olimpijskih igara kao pređašnji teret.

Zatvaramo još jedan Njujork, vidimo se u Beogradu protiv Grčke!