Šta više?

A, šta dalje... Najveći neka svira tu violinu kako mu paše, a vi slušajte melodiju dok je maestro još na sceni

Kako se sumiraju utisci sa Olimpijskih igara, tako ona zlatna medalja zatvara ono malo kanala koji služe sa pobijanje činjenice da je Novak Đoković najbolji teniser svih vremena. Sve je osvojio i to je to. Samo još brojke mogu da budu monstruoznije, upečatljivije, nerealnije i nadasve legendarnije. U ovom momentu, čini se da je svako njegovo pojavljivanje na teren u stvari jagoda na vrhu šlaga.

Iako je postojala neka šansa da možda Rafael Nadal vrati svoj stari sjaj, da probudi strah u nekim teniserima i prodre dalje na nekom Grend slemu, utisak je da tom fenjeru ponestaje snage. Novakove 24 titule deluju mirne, ona dva koraka viška na tom najbitnijem polju deluju nedostižno.

Preporučujemo

Šta više? Šta je dalje?

Pa, dalje Đoković ide redovno. Sve po redu. Čeka nas US Open i novi pucanj ka jabuci, ka velikoj jabuci gde će se odvijati poslednja Grend slem smotra ove sezone.

Odlučio je, prirodno, da svoje zlatne dane provede na odmoru. Toliko je čekao i od prvih Olimpijskih igara maštao da osvoji najsjajniju medalju. Ona je, nekako, došla poslednja od svih znamenja, postala je esencija njegovog teniskog i sportskog postojanja. Kažu, jedan od najlepših momenata na defileu ispred Ajfelovog tornja.

Dok su sve oči bile usmerene ka Seni, teniseri su se pripremali za Montreal, a onda i za Sinsinati gde Đoković drži naslov od prošle godine. Tamo je baš u sličnom maniru kao i u Parizu savladao Karlosa Alkaraza u finalu, napravio teren za tada veliki trijumf na US Openu.

Sada, neće ga biti tamo. Opravdano. Razumljivo i od njega razumno. U maniru nezainteresovanosti za ATP listu, prepustio je tu borbu svim ostalim koji su gladni, kojim je titula Mastersa važna i prevažna.

Pripremaće se inkognito. Njegova baza u Nju Džerziju ga čeka da započne zalet za Flešing Medouz.

Od njega, osim US Opena, potvrđen je i odlazak u Kinu posle pet godina. Čeka ga Šangaj i armija navijača. To mu više emotivno i moralno znači nego rezultatski, da izađe pred one koji često putuju po nekoliko hiljada kilometara da stanu iza njega.

Eventualno se može očekivati i nastup u Bersiju i završnom Mastersu, ali to deluje daleko. Polako, deder, nigde se ne žuri. Novi zlatni duh mu je dao i novu snagu, pa se ne dovodi u pitanje njegova spremnost da juri najveće trofeje.

Što je duža karijera, sve je više mimo konkurencije. Siner i Alkaraz bi voleli da se ovaj momak malo manje angažuje i da je manje taktičan. Kao da je i njih dvojicu prestalo da interesuje dešavanje po Mastersima i turnirima niže klase. I oni bi voleli da samo igraju Grend slemove.

Kako čudno zvuči da je Novak ukrao najveći deo sezone, a nije osvojio niti jedan ATP trofej do sada u ovoj godini. Dok ostali skupljaju sličice, on je našao onu zlatnu, najvredniju koju je tražio godinama. Sada sve deluje... Mirno. Polako.

Deluje kao brod sa najvećim jedrima. Pred ovim brodom se bacaju lovorike u svakoj luci. To se samo očekuje. Da svi pozdrave šampiona svega.

Šta dalje?

A, šta dalje... Najveći neka svira tu violinu kako mu paše, a vi slušajte melodiju dok je maestro još na sceni. Imate unikatnu priliku da nekim novim generacijama puštate reprizu svih njegovih simfonija.

Ima on snage da napravi još mnogo dobrih tonova.

I to je odgovor na ono "Šta dalje?".

Slušajte i plešite uz tonove dok god maestro želi da stvara.

Ovom maestru je bilo puno srce dok je sa ostalim odlikovanim Srbima slavio pred svojim narodom. Sve što je stvorio, prelilo se u tu sliku s balkona.

A, nadamo se da će još dugo stvarati.

(Telegraf.rs)