Federer se prisetio najbolnijeg poraza u svojoj karijeri: Nije pomenuo onaj meč sa Đokovićem, već jedan drugi!

S. L.
Vreme čitanja: oko 2 min.

Švajcarac ipak pamti nešto drugo...

Foto: Shaun Brooks / Actionplus / Profimedia

Od velike trojke svetskog tenisa, ostao je samo jedan čovek, a to je naš Novak Đoković. Ipak, još se mnogo i dosta često priča o mečevima koji su oni vodili, dok je Rodžer Federer održao i jedan govor, gde je priznao koji mu je poraz najteže pao u njegovoj karijeri.

Rodžer Federer je bio govornik na ceremoniji diploma na Dartmut koledžu, a u svom govoru od čak 25 minuta se dotakao i najbolnijeg poraza, bar prema njegovim rečima.

Iako se misli na onaj protiv Novaka Đokovića u finalu Vimbldona 2019. godine, ipak, Rodžeru taj nije bio najteži, već jedan drugi.

On je pomenuo poraz u finalu Vimbldona 2008. godine, kada je poražen od Rafaela Nadala.

- Za mene, jedan od najvećih poraza bilo je finale Vimbldona 2008. godine, ja protiv Nadala. Neki to nazivaju najvećim mečom svih vremena. Uz dužno poštovanje Rafi, mislim da bi bilo mnogo, mnogo bolje da sam ja pobedio. Izgubiti na Vimbldonu bio je velika stvar, pošto pobediti na Vimbldonu predstavlja – sve. Naravno, sa izuzetkom titule na Masters pongu ovde na Dartmutu, u letu posle ’sofmor’ godine. Igrao sam na nekim neverovatnim zdanjima tokom godina, ali kada dobiješ priliku da izađeš na Centralni stadion Vimbldona – tenisku katedralu – i kada završiš kao šampion, osećaš veličinu trenutka, i ne postoji ništa nalik tome - počeo je Federer.

U tom meču je bilo 3:2 za Nadala, s tim da je Rafa dobio prva dva seta sa po 6:4, potom izgubio dva sa po 7:6, a u odlučujućem je bilo 9:7.

- Godine 2008, ciljao sam rekordnu, šestu uzastopnu titulu, igrao sam za istoriju. Neću vam prepričavati meč poen po poen. Da to uradim, bili bismo ovde satima, skoro pet sati, da budem tačan. Bilo je prekida zbog kiše, sunce se spustilo. Rafa je osvojio prva dva seta, ja sam uzeo naredna dva u taj brejkovima, i našli smo se na 7:7 u petom setu.

- Razumem zašto se ljudi usredsređuju na završnicu, u poslednjim minutima bilo je tako mračno da sam jedva video kredu na travi. Ali u retrospektivi, osećam da sam izgubio već u prvom poenu tog meča. Pogledao sam preko puta mreže i pogledao momka koji me je samo nekoliko nedelja ranije uništio sa 3-0 na Rolan Garosu. Pomislio sam: ’Ovaj momak je možda gladniji od mene, konačno je našao recept za mene’. Trebalo mi je do trećeg seta da se setim: ’Hej, druže’, ti si petostruki uzastopni šampion! I igra se na travi, usput budi rečeno, znaš kako se ovo radi’. Ali došao sam sebi prekasno, Rafa je pobedio, i to je bilo potpuno zasluženo. Neki porazi bole više od drugih, znao sam da više nikada neću dobiti šansu za šest uzastopnih Vimbldona.

(Telegraf.rs)