Ivanišević o razlozima rastanka sa Đokovićem: "Tada sam osetio da je blizu kraj..."
Sada već bivši Noletov trener je u intervjuu za Sport Klub otkrio kako je došlo do rastanka
Pre samo nekoliko dana, kao "grom iz vedra neba" stigla je informacija da su se Novak Đoković i njegov trener Goran Ivanišević rastali posle dugogodišnje uspešne saradnje, koja je podarila mnogobrojne Grend slem trofeje.
Mnogo se nagađalo oko razloga rastanka dve strane, a Goran Ivanišević je u intervjuu za Sašu Ozma sa Sport Kluba otkrio da sve medijske glasine nisu bile istinite i da je samo došlo do određenog "zamora materijala" na obe strane.
- Niko nije ni blizu pogodio. Nema pravog razloga, pravi razlog je zasićenje, što je ovo bilo teških pet godina. Ljudi zaboravljaju koronu, da je on u jednom momentu bio označen kao najveći negativac, svetski negativac jedan zbog toga što se nije vakcinisao. Stalno si u nekom međukoraku, sa koferom u rukama, pa ti onda neki ministar zabrani da ne možeš da igraš. Zamor materijala, ja uvek idem to na tehnički. I on se umorio od mene, ja od njega i ja mu tu nikako nisam mogao ni pomoći. Kada sve zbrojimo, napravili smo veliku stvar za tenis - rekao je Ivanišević za Sport Klub.
Dodaje da nije sve počelo u Americi ovog proleća, već kako kaže, još nakon prethodnog Vimbldona.
- Nije se to dogodilo u Americi. Ja sam to osetio, ako ću biti iskren, u Americi prošle godine. Neću reći na Vimbldonu, ali ne govorim tu o njemu kao igraču, nego meni - meni je teško pao. Svaka čast Alkarazu, bio je bolji, ali jedan, dva poena, moglo je da bude drugačije. Onaj meč sa Alkarazom u Sinsinatiju i osvajanje US Opena, osetio sam da je blizu kraj. Nema pravog, ni pogrešnog razloga. Ja sam prošle sezone imao operaciju kolena, nije me bilo šest meseci, pa sam došao u Torino.
Otkrio je kako je sve teklo u odnosu njih dvojice i da li mu je smetalo Novakovo "vikanje".
- Novak je takav, svi koji prate Novaka, znaju da to tako funkcioniše. Njegova komunikacija na terenu i kada je meč, sve je bilo dozvoljeno. Ja ga to nisam ni čuo, tereni su veliki. Možeš da razgovaraš samo sa strane na kojoj je trener, sada samo sudija to malo blaže gleda. Ima dosta interesantnih primera, daću vam dva - on je uvek voleo da se "dere" sa 20-30 metara, ja ga naravno ne čujem i sada na primer on izgubi servis, ali falila su dva forhenda i on sada viče šta mu je sa servisom. Ne mogu za pet sekundi da mu kažem da nije ništa sa servisom, nego sa forhendom. A on već pita šta je sa riternom... Opet smo na početku. Moj glas je bio najtanji. Uvek sam govorio Miljanu, on je imao najprodorniji glas. Najbitnije je bilo da on dobije meč. To su sitnice, nije uvek to baš lako, svi smo mi pod stresom.
(Telegraf.rs)