Endi Mari preživeo najjeziviji masakr Britanije: Vozio se sa ubicom u kolima, bio u školi kad je krenuo horor!

 

Mari i njegov brat Džejmi, koji je u dubl konkurenciji bio prvi teniser sveta, bili su na časovima u martu 1996. godine kada je Tomas Hamilton (43) upao u fiskulturnu salu osnovne škole, naoružan sa četiri pištolja i 700 metaka, a zatim ubio učenike pre nego što je izvršio samoubistvo. Do danas, masakr u Dunblejnu 1996. godine je najsmrtonosnija masovna pucnjava u Britaniji.

Tog 13. marta 1996. godine, napadač Tomas Hamilton dovezao se na  parking škole oko 9:30 ujutru. Presekao je kablove na telefonskom stubu, a zatim je ušao u školu noseći četiri pištolja i više od 700 metaka.  Ispalio je nekoliko hitaca dok se kretao prema školskoj sali za fizičko obrazovanje, gde je učiteljica Gven Mejor odvela svojih 29 učenika prvog razreda na čas fizičkog. Hamilton je ušao u salu i odmah otvorio vatru, ranjavajući učiteljicu i pomoćnicu u nastavi Meri Blejk, a onda je povredio i ubio nekoliko mališana.

 

Herild i Blejk su se sakrile u ormanu u sali, pokušavajući da povedu sa sobom što više dece dok je Hamilton nastavljao sa pucanjem. Kada su odrasla osoba i stariji učenik pokušali da pogledaju unutra salu da saznaju šta se dešava, Hamilton je pucao u njih i zatim napustio salu, pucajući prema garderobi u biblioteci i u učionicu, gde su učenici ležali na podu po uputstvu svojih nastavnika. Hamilton se zatim vratio u salu, ispustio pištolj koji je koristio i odabrao drugi, kojim je izvršio samoubistvo. Ceo napad se odigrao u manje od pet minuta. 

 

Motiv za masakr nikada nije bio utvrđen. Hamilton je postao pomoćni vođa izviđača sa 20 godina, ali je ubrzo bio pod sumnjom zbog svog ponašanja prema dečacima. Nakon daljih pritužbi, morao je da napusti

Skautske organizacije, što ga je razljutilo. Ponavljao je zahtev da mu se dozvoli povratak, ali bez uspeha, i pisao pisma protesta. U međuvremenu, postao je kolekcionar oružja i organizovao nekoliko dečijih klubova, u kojima je držao treninge streljaštva, gimnastike i sportova. Klubovi su dospeli na loš glas zbog njegovog čudnog ponašanja, a postojale su priče i o njegovim pedofilskim aktivnostima. 

 

Teniski as Endi Mari bio je učenik u Dunblejnu kada se masakr dogodio. Imao je 9 godina kada je naoružani napadač ušao u njegovu osnovnu školu i počeo da puca. 

 

- Doživeo sam sličnu stvar kada sam bio u Danblejnu, nastavnica izlazi i maše svoj deci da se sakriju ispod stolova i govori im da se sakriju - rekao je jednom prilikom. 

 

Škot je prvi put govorio o tragediji u dokumentarcu i ispričao kako je tenis postao beg od tragedije koju je na svu sreću izbegao. Pre toga, samo je kratko spomenuo tragediju u Danblejnu u BBC programu 2013. godine, ali nikada nije govorio o tome da je poznavao ubicu. Čak je i u dokumentarcu nije govorio licem u lice, te je umesto toga ostavio govornu poruku režiseru.

 

- Očigledno, događaj koji se desio u Dunblejnu. Kada sam imao oko devet godina. Činjenica je da smo poznavali tog momka, išli smo u njegov dečiji klub, bio je u našem autu, vozili smo ga i ispratili na železničke stanice i slično - rekao je Marej u dokumentarcu.

 

 

Njegova majka Džudi Mari otkrila je da je Endijev razred krenuo ka hali, ali da su čuli buku zbog koje su se vratli nazad i tako izbegli krvoproliće. Ona je sve ispričala sovjevremeno za "Radio Times".

 

- Endi je imao čas, bio je na putu ka sali za fizičko, tako blizu tome što se desilo. Čuli su buku i neko je otišao da vidi o čemu je reč. Potom,vratili su se i rekli deci da odu u kancelariju direktora i zamenika direktora. Rečeno im je da sednu ispod prozora i pevali su pesme. Nastavnici i kuhinjsko osoblje su obavili neverovatan posao, držeći sve te klince pod kontrolom, hraneći ih i izvodeći ih napolje, a da oni nisu bili svesni šta se dogodilo. Ne znam kako su to uspeli - istakla je ona.

 

 

Posle svega, Vlada Velike Britanije je delovala nakon Danblejna, i to, donošenjem oštrih zakona o oružju. Stanovnici Danblejna pokrenuli su "kampanju Snekvot" kako bi tražili promene u britanskim zakonima o oružju. Peticija kampanje prikupila je oko 750.000 potpisa, a pismo koje je napisala majka jednog od ubijene dece objavljeno je u dva nacionalna lista. U februaru 1997. godine, Parlament je odgovorio usvajanjem zakona kojim se zabranjuje privatno vlasništvo nad pištoljima većim od 22 kalibra, a u novembru 1997. godine zabrana je proširena na sve pištolje. Pored toga, bezbednosni zahtevi za streljačke klubove su prošireni. Nakon donošenja tih zakona, incidencija ubistava vatrenim oružjem u Ujedinjenom Kraljevstvu znatno je opala. Od tada se na Ostrvu ništa slično nije ponovilo. 

 

(Telegraf.rs)