Noć je vedra nad Malagom...
Jedna mala hala pokraj glavne dvorane i Srbadija na mestu
Dobar dan, dobro veče. Malaga kao Afrika. Suvi vetar u novembru, pa ti se učini kao da si u Magrebu. Palme okolo, a sve oči usmerene put nas, put Srbije. A, kako i ne bi, povorka stigla sa najboljim teniserom sveta svih vremena. Toplo pred zimu, toplo oko srca. Ali... Mnogo se očekuje. Tu je Novak Đoković, a trofej na tri koraka. Nije samo na njemu, na svima je. Videćemo...
Pilot se javlja, daje gas pred samu pistu...
Rekoh, šta radi ovaj čovek, taman sam se dovoljno oduševljavao sa onim šta sam video ispod sebe, ne mora više.
Kaže, prejak vetar, moramo da pokušamo ponovo sa sletanjem.
Idemo još jedna runda, čitav krug mora i čitav krug planina oko Malage, pa aplauz kao da nam je spasao živu glavu.
Sačekao sam bus koji razvozi po gradu, nije mi mnogo ni trebalo do smeštaja.
Palme okolo, ljudi okolo, sve okolo, a moje misli usmerene. Ne, na tenis, znam šta me čeka, nego na spavanje.
Čitav dan sam na putu, sutra ćemo videti tu dvoranu Karpenu.
I videh je.
Španci znaju da spreme za šta su se uzeli, nema tu greške.
Prvi trening Srbije sa Novakom i dobro poznata lica.
Jedna mala hala pokraj glavne dvorane i Srbadija na mestu.
Uz Novaka, tu su i Janko Tipsarević, Ilija Bozoljac i Filip Krajinović od kojeg čekamo manver. Dobro, ne sad, ali ubrzo.
Novak oko ruke steznik, kao Rasel Vestbruk, ali brz na okidaču.
Milion novinara na samo 15 minuta strategije i finese, svako snima, svako slika.
O, da, rekoh, svi očekuju i svi misle, ne znaju koliko je teško to što očekuju i misle.
Balon sa unutrašnje strane u crnom, svetlost prilično prodorna, a našim momcima "Srbija" na leđima.
Stranci me pitaju šta očekujem...
Očekujem, ko i svi Srbi, nerealno i realno. A, znam šta je nerealno, a šta je realno.
Oseti se čovek u tim momentima kao zvezda, jer mu svi prilaze, kao da Novaku vodu dodajem, a ne da prenosim njegovo delo.
Videćemo, čeka nas Velika Britanija, pa onda Holandija ili Italija.
Nije Novak samo onaj ko se pita, pitanja će ići i Laslu ili Miomiru ili Dušanu ili Nikoli.
Ko da je smiraj leta.
Sunce nikako da zađe.
Kad god sam pomislio da je da gotov, video sam sunce na horizontu.
Niti mislim, niti pokušavam da znam, samo se nadam.
Novak nam donese toliko sreće, srpska zastava se i danas evo ovde razvila.
Šta god...
Čekamo izlazak.
"Noć je vedra nad... Malagom"... Pade mi na um jedna pesma, jer smo daleko od kuće.
A, kao da smo sami mi. Mala srpska četa pod vedrim nebom Malage.
U Evropi, ali na kraj Evrope.
Ali... Miriše na dobro.
(Telegraf.rs)