Istina na betonu prosuta

Nikada se u tenisu nije ovoliko presudnih momenata pokupilo. Svaki udarac se čini kao bitan za pravac čitavog sporta

Videli smo na travi šta smo videli, Karlos Alkaraz je na epskom megdanu oteo titulu Novaku Đokoviću i pokrenuo poslednju polugu smene generacija. No, nemojmo da se zalećemo, možda je izbledela slika stare trojke usled mladalačkog talasa, ali američki beton će pokazati da li kola sudbine imaju još uvek dobre kočnice.

Kanada ove godine neće videti Novaka. Ono što je govorio sada i primenjuje. Provodi više vremena sa porodicom, potrudio se od odlaska iz Londona da mu samo glava viri iz Jadrana i sada već počinju ozbiljne pripreme za poslednju veliku binu u sezoni.

Preporučujemo

Preskočiće Toronto, a Sinsinati će mu biti generalka za predstavu na US Openu. Do tada, beton je pronašao blizu Herceg Novog i kreće da troši bateriju koju je napunio u međuvremenu.

Nema više priče o broju 1, jer se verovatno još nije rodio taj koji bi mogao da mu oduzme rekord. Sada je sve isključivo podređeno radnom vremenu na Artur Ešu sa konačnim ciljem osvajanja novog Grend slema.

Priča o bodovima, padovima i uzdizanjima na ATP listi, je priča za smrtnike, a ne za one koje jure istoriju.

Nekako, prvo mesto na svetu je samo nusprodukt eventualnog osvajanja US Opena. Ono mu dođe samo kao žezlo uz krunu.

Ako se stvarno potrudi da Rafael Nadal neće moći više da bude na nivou Rafaela Nadala, da neće moći ozbiljno da krene na novu Grend slem titulu, nestaće i onaj mali promil straha da će Novak biti najbolji teniser svih vremena.

Bacanje prašine u oči, razni analitički rukavci i zamena teza, ništa ne može da pobije jasnu činjenicu da jedan čovek drži sve najbitnije rekordne u svojim rukama i još uvek je tu.

Ne bi trebalo da se pokreće više priča oko toga dok Nadal ne osvoji još jedan Grend slem naslov ili da se sve skloni sa dnevnog reda zvanično kada poslednji put mahne publici.

To je to. Tu je kraj. Ne da ne bi trebalo, nego nema potrebe. Činjenice su činjenice i istina je istina. Ako vas boli ili vas vređa istina, to ne menja činjenicu da je istina.

Odmor, pa Sinsinati, pa zatim da se i još jedna istina prospe po betonu. Na US Openu. Koliko je istina da je najbolji svih vremena, tolika je istina i da vreme ističe i da je svaki novi turnir test praćen od miliona kontrolora, a ovogodišnji finalni ispit je baš u Njujorku.

To nije i finalni ispit za Alkaraza, više je probni balon i još jedan pokušaj probijanja poslednje brane generacija.

E, sada... O samom Karlitosu.

On je već u Torontu spreman da još jednom potvrdi da je najbolji od sve zlatne dece i ostalih ponavljača.

Prvo kolo slobodan, drugo Ben Šelton ili Zapata Miraljes, a treće kolo čist benefit u poenima.

Njemu Toronto i Sinsinati nisu samo puko spremanje. Svi zaboravljaju da je on ipak jedan mladić koji je tek uplivao u svet tenisa, da su njemu i turniri od 250 bitni, a kamoli Mastersi. Doduše, Grend slem je uvek krajnji cilj, ali njemu sve pije vodu i svaka kockica mu dodaje na mozaiku novog čuda.

Jedini je pokazao spremnost da možda krene kao onome što je činila velika trojka. Postoji strah da bi, ukoliko ostane na ovom nivou, čistio konkurenciju godinama bez prevelikog prolivanja telesnih tečnosti.

Nikada se u tenisu nije ovoliko presudnih momenata pokupilo. Svaki udarac se čini kao bitan za pravac čitavog sporta.

Za samo 20 dana dolazi US Open, u međuvremenu ćemo gledati "Ne ljuti se, čoveče" u ostatku karavana. Ostali su postali samo eventualne mine, ali će se makar deo slike ukazati posle Sinsinatija.

(Telegraf.rs)