Starina Novak, junoša Luka i Banjaluka

No, nije sve izgledalo bajno i sjajno, ali je kraj bio po meri svih prisutnih

Onako kako se i očekivalo, krcat stadion u Banjaluci dočekao je prvi meč Novaka Đokovića. I imali su ti ljudi šta da vide. Možda su se u jednom momentu uplašili da će to biti jedini dan kada su pogledali najboljeg u akciji, ali najbolji je priredio zabavu sa srećnim krajem. "Junaša, svaka čast, ali nećemo se za**bavati...".

U nekim baš, baš ekstremnim uslovima, Novak bi mogao da bude otac Luki van Ašu. Mladi Francuz je taman punoletan, a iskusni Srbin je postao punoletan pre skoro 18 godina.

Preporučujemo

E, sad, Đoković je tamo na terenu, odmah nakon preokreta i pobede, sebe nazvao teniskim dekicom, što bi možda i imalo smisla ukoliko posmatramo realni šablon karijere i geneze razvoja jednog običnog igrača.

Ali, on nije običan igrač. Samo trenutno stanje njega i njegovih vršnjaka i klasića, razlika u njihovom rankingu i involviranosti u tekuće teniske stvari, dovoljno pokazuje.

Ispravio se Novak na licu mesta da se ne oseća kao dekica, već da je to isključivo ovo što vam sada objašnjavam.

No, nije sve izgledalo bajno i sjajno, ali je kraj bio po meri svih prisutnih.

Simpatičan komentar jednog banjalučkog dečaka će mi ostati upamćen prilično lepo.

- Tata, meni je žao ovoga Luke, svi navijamo za Novaka.

Odmah vidiš saosećanje kod klinca, a spoznaja saosećanja kod nekoga, pogotovo ovakvog tipa, može da vam ukaže na dobro vaspitanje i pravednost u nastavku života.

Ipak, ovde se radi o većoj emociji i privrženost velikom šampionu svog naroda koji je mogao u jednom trenutku da nastavi ka brzom kraju.

Nije to dozvolio.

Jednom kada se Đoković iz minusa vrati u egal, to je gotovo sigurno na kraju plus, a to je i mladi Van Aš znao.

Taj povratak je doneo i prvo sunce otkad je počeo turnir. Prvi zraci su obasjali jednu tribinu, a Novak je posle dva sata i 42 minuta ušao u četvrtfinale.

Kao neko ko ima nešto više prilike da isprati srpskog asa kroz njegove pohode, ovaj turnir za njega nije kao svi ostali. Čak, čini se, ima i veću težinu od onog u Beogradu.

Lokalni novinari traže da se slikaju sa njim, makedonski mu poklanjaju dres, svaki poen na tribinama kreće skandiranje "Nole, Nole"...

Ne može da prođe bez autograma između trenažnih terena i teretane, pitanja da se ponovo turnir održi u Banjaluci.

Jednostavno, ovi ljudi su toga žedni i želeli bi ponovo nešto ovako iako ni ovo još uvek nije ni blizu kraja.

Sigurno da će ovo Đokoviću biti omiljena stanica pred glavni peron u Parizu.

Samo da problemi sa laktom ne orbitiraju oko priče, sve ostalo se da ispraviti i proslaviti.

Za sad, "Starina Novak" kaže - idemo dalje, nema problema.

(Telegraf.rs)