Ništa ti nisam kuvala, moj Rafaele

E, sada, dva velika šampiona jesu u suprotnim momentima, ali sve prilike su pojačane potvrdom da će Đoković igrati na Australijan Openu

Ima li većeg simboličkog grala od "ništa nisam kuvala, moja Slavice" u razgovoru dve domaćice? Nema, sigurni budite. Te dve gospođe sugestivno ukazuju na propust u domaćinstvu uz laganu kafu. Porodica je to, a kuća bez žene je samo kuća. Kuća sa ženom je pravi dom. Ipak, i otac igra svoju ulogu u porodičnom ekosistemu, a Rafael Nadal je pre frtalj dana upravo dobio ta zaduženja. Sigurno je glavom sa suprugom i svojim detetom, jer definitivno nije na terenu. 

Nadal se našao u situaciji u kojoj nije bio verovatno ni u pionirskim danima. Četiri vezana poraza sa samo jednim osvojenim setom.

Jeste, dete je došlo u kuću i to prilično zna da okupira pažnju roditelja, ali Rafa nema problema samo u ovih dva meseca, već od letos kada je predao Niku Kirjosu na Vimbldonu.

Od tada se pokrenula taj neki kontra ritam koji mu nije dozvolio da učini ni korak napred, američka turneja ga je definitivno podsetila koliko ima godina i gde je sa karijernim zenitom.

Nakon te povrede i Kirjosa, došao je u Sinsinati gde ga je Borna Ćorić opomenuo kako bi mogao da prođe na US Openu.

Mogao je Nadal da iskoristi novu nepravdu prema Novaku Đokoviću i da ponovo u njegovom odsustvu odnese još jednu Grend slem titulu.

Klecanje kolena u prvom, pa i u drugom kolu, zatim zalet, a onda žestok pad protiv Frensisa Tiafoa.

U tom sivilu koje je zadesilo Španca stiglo je sunce u vidu prinove, ali su se loše i nesigurne igre nastavile u Parizu gde nije uspeo da prođe ni prvo kolo kao u Sinsinatiju.

Pa, gde ćeš veći alarm da forma nije dobra? Pritom, Nadala je očekivala velika smotra na završnom Mastersu u Torinu gde će imati mnogo teže protivnike od Borne Ćorića i Tomija Pola.

Jasno je bilo da će imati muke, ali Rafa nije uspeo da uzme ni set Tejloru Fricu i Feliksu Ože Aliasimu u prva dva kola grupne faze na severu Italije.

Više ništa nije u njegovim rukama, daleko je i od momenta da preuzme prvu poziciju na ATP listi iako mu, pored Novaka, nije smetao ni Karlos Alkaraz zbog povrede. Ukoliko je došao do momenta da mu ostali rešavaju sudbinu u Torinu, onda ga više može sreća i slagalica spasiti nego njegovo umeće koje je sada omanulo.

Velike prepreke su ga zaobilazile u proteklih nekoliko meseci, ali ga nisu zaobišle sive misli. Moraće svojoj kombinaciji pri servisu da pridoda češanje po glavi, jer ovo nije ohrabrujuće za njega.

Ono što bi tek trebalo da ga brine je što je Novak u veoma dobroj formi i čini se da je još uvek daleko od svojih 100 odsto, iako pruža dobre partije.

Finale Pariza i pobeda protiv Cicipasa u prvoj rundi grupne faze na završnom Mastersu je sasvim dovoljan indikator da zainteresovanost i prisustvo ne pada.

E, sada, dva velika šampiona jesu u suprotnim momentima, ali sve prilike su pojačane potvrdom da će Đoković igrati na Australijan Openu.

Nema više sklanjanja, nema više olakšica, Srbin je tu i moraće da ga dobiju ukoliko misle preko njega da osvoje Grend slem u Melburnu.

Misli u tri strane.

Ona lepa na Majorki koja ga u isto vreme ometa da ramišlja o tenisu. 

Ona prilično loša u Torinu koja ga opominje da je u slabom teniskom momentumu dok sat otkucava.

I... Ona baš, baš loša po njega u Melburnu gde će ga Novak čekati, a ukoliko se ništa ne promeni na terenu, istorija bi mogla da bude vrlo brzo ispravljena. 

(Telegraf.rs)