Varenika

Ko se na ime plaši, to mu je pametno. Ko je na njegov povratak oprezan, to je još pametnije. Ko je srećan zbog njegovog povratka, taj voli tenis

To izvitoperi, to promeni onako kako mu odgovara, to prilagodi šali i ovdašnjem duhovnom bivstvovanju. Ako sam gde uspeo da čujem dobru doskočicu, onda je to u podgoričkim kladionicama. Nisu ti ljudi uvek u pravu, ali su uvek na mestu. Tako su igrom reči promenili ime jednom od najboljih jednoručnih bekhenda koji je ovaj svet imao priliku da vidi. Stanislas Varenika. Izvinjavam se, Stanislas Vavrinka.

Varenika je u crnogorskim krajevima mleko, ali ni u ostalim delovima bivše i sadašnje domovine nije nepoznat termin. Tako su mnogi oslovljavali Švajcarca koji se, upravo sada, vraća na velika vrata. Ili mala vrata. Ili, bolje da samo kažemo - vraća se. I svet tenisa je srećan zbog toga.

Sve u sebi ima taj čovek. Otac mu je Nemac čeških korena, čukundeda mu je iz Silesije, zemlje koja se nalazi između Poljske i bivše Čehoslovačke, pa mu i samo prezime ima poljskog melosa. Majka mu je Švajcarkinja sa francuskog govornog područja.

Jedini je od sve dece dobio slovensko ime, te ga je skratio samo na Stan kako bi ga prilagodio mestu rođenja i stasavanja.

Pre je počeo da igra tenis nego da priča. Već sa 15 godina je prestao da redovno pogađa školu i sve podredio onome što će postati u budućnosti.

U eri Novaka, Nadala i Federera, osvojiti tri Grend slema, i to tri na različitim podlogama, više je od uspeha. Više je od priče, a njegov mentalitet mu je uvek nalagao da zakuva kada svi misle da je fabula prošla, da je došlo do zaključka koji njega ne uključuje.

Prvo Australijan open 2014. godine, a onda godinu kasnije Rolan Garos, pa godinu kasnije US Open... Pa, dva četvrtfinala Vimbldona, pa 16 ATP titula ukupno, zar to nije nešto što nas tera na toplu misao da ćemo ga ponovo videti na terenu?

Evo. Vratio se. To jest, vratiće se danas. I to ne na nekom Mastersu ili Grend slemu, već na Čelendžeru. Da se probaju zglobovi u Marbelji, da se vidi koliko je taj jednoručni bekhend operativan.

Ko veruje u sudbinu, onda je Stanova tužna već šest godina. Od povrede do povrede je lutao, rasut u komade kao u onoj pesmi Miladina Šobića, tražio je smisao i lek, ali sve je to bila plitka misao i prva pomoć.

Sve je krenulo 2016. godine kada je u tri navrata morao da se povlači ili da otkazuje učešće. Nije mogao na Olimpijske igre, ali i to je benigno kakva je naredna sezona bila.

Morao je da pribegne operaciji kolena, a ista stvar ga je mučila i 2018. godine kada je ušao u jednu klackalicu forme. U svemu tome, on je tražio put. Na tom putu se borio sa svime, ali nije ponovo sa sudbinom.

Nakon prošlogodišnje Dohe, levo stopalo je moralo da pretrpi intervenciju. To ga je odvojilo čitavih godinu dana od terena. Stan je bio vezan, propustio je sve što se moglo propustiti.

"Stan the Man" je morao da gleda kako se tenis dešava bez njega. Njega Novak jeste dobio čak 19 puta, ali je dva puta pretrpeo poraz koje ni tih 19 pobeda ne mogu da pokriju.

Kada su svi videli trofej Rolan Garosa u rukama Đokovića te 2015. godine, Vavrinkin prst na slepočnici i bekhend su izmenili tok istorije. Kada su svi videli titulu US Opena u vitrinama Srbina te 2016. godine, ponovo je Švajcarac stao na crtu i preokretom sebe okitio. Uz ta dva, još četiri puta je slavio protiv Noleta. Za ovozemljaske uslove - dosta.

U tom momentu je pomislio da je nepobediv, jer je bolji od najboljeg. Nikad se nije dohvatio vrha ATP liste, ali je stajao na trećoj poziciji. Uvek je bio stacioniran između najvećih i onih ostalih. Kako osloviti onoga ko ima tri Grend slema, zlato sa Olimpijskih igara i "salataru" sa Dejvis kupa? Pa, ne može on biti među ostalima, to sigurno.

Eto, posle godinu dana ponovo izlazi na borilište. U proleće gospodnje, sa 232. pozicije, Stan je spreman.

Neće njemu biti potrebna pobeda koliko ta loptica na mreži i glas sudije iz stolice. Neće njemu značiti taj trofej Čelendžera koliko osvojen poen pred publikom. Neće on gledati ni ko je preko puta do samog sebe.

Nije gledao ni kad je Novak bio tamo, nije se osvrtao ni kad su Nadal i Federer bili. Stan je uvek gledao da čistom glavom i perfektnim bekhendom stane ispred drugih.

Posle 20 godina profesionalnog tenisa, posle 36 godina života i sedam promenjenih trenera, Vavrinka će još jednom pokušati.

Ko se na ime plaši, to mu je pametno. Ko je na njegov povratak oprezan, to je još pametnije. Ko je srećan zbog njegovog povratka, taj voli tenis.

(Telegraf.rs)