Čovek

Došao si do vrha i stojiš na njemu sa Rankom i Stankom. Pretičeš ih, uzimaš im rekorde, praviš kamenjem sebi novi vrh, a njih dvojica ostaju da stoje ispod tebe

Pre 61 godinu, ljudi po imenima Don Velš i Žak Pikar postali su prvi koji su uspeli da se spuste u Marijanski rov. Dubina od neverovatnih 11 kilometara. Možete zamisliti kakav je to pritisak bio?

Hajde što je tolika dubina, nego što su postali prvi ljudi koji su otišli na najdublju tačku na svetu.

Preporučujemo

Sigurno vam uši same osećaju sada pritisak kada pomislite na njihov poduhvat. Zamislite njihov put do tamo, koliko je bilo priprema, koliko je bilo odricanja, a sve to u tami daleko od svih ostalih.

*klik*

E, sad, zamislite pritisak da posle decenija imate priliku da, kao teniser, u jednom meču sakupite sva četiri velika turnira i osvojite svoj 21. Grend slem trofej. Nešto što nikada niko nije ostvario. Vi ste taj, vi ste čovek koji to može prvi da ostvari.

Ne možete da izgubite, niko vam nije ni do kolena i vi krčite put, ali to je sve plitko. Kako idete dublje i dublje, više se od vas očekuje, a i vi sami od sebe više očekujete.

Ni Velš i Pikar nisu uspeli iz prvog pokušaja da siđu u Marijanski rov. Znali su šta im je cilj, ali nešto se uvek previdi, nešto uvek nedostaje.

*klik*

E, sad, ponovo se vratite u situaciju da ste išli korak po korak i namećete sebi neke normalne i realne ciljeve. Bodre vas svi, jer znaju da možete, ali vi postavljate cilj za ciljem.

Ostvarite jedan, pa drugi, pa treći... Ali, za to ste godinama radili. Taj vaš uspeh nije uspeh momenta, već kontinuiteta i pokušaja da to učinite.

*klik*

Vraćamo se ponovo na ronioce. Velš i Pikar su sigurno sebi govorili - dobro, (sada izmišljam imena, da ne bude zabune) Mika i Pera su došli dovde, ali mi ćemo dalje.

Onda prestignu Janka i Marka, pa Nikolu i Vukolu, pa Ranka i Stanka, a onda dođete do momenta gde niko nikada nije bio. Zamislite samo njihov pritisak. I fizički i mentalni.

Držim vas u ritmu filma "Početak" kada Leonardo Di Kaprio skače iz sna u san. Nastavimo tako.

*klik*

Sada, ponovo se vratite na sebe u koži tenisera. Radio si, gurao si, napreduješ, osvajaš, brojke se samo množe, trofeji postaju navika, pobede rutina.

Ostavljate iza sebe i Miku i Peru i Janka i Marka i Nikolu i Vukolu, a onda dolazite na nivo dokle su stigli Ranko i Stanko.

Sitni su koraci, vidokrug je skraćeniji, sve manje rekorda imate da oborite, vaš fokus je sve jasniji i nejasniji u isto vreme kako se krajnji cilj približava. Tu ste.

*klik*

Tu su bili i Velš i Pikar, više niko dublje nije otišao u rov, ali počeli su da se takmiče sa sobom. Ako odu do kraja, ostvarili su cilj, ali bubne opne su pucale, tehnika umorena zahtevnošću zadatka je otkazivala. Išli su dalje.

*klik*

Došao si do vrha i stojiš na njemu sa Rankom i Stankom. Pretičeš ih, uzimaš im rekorde, praviš kamenjem sebi novi vrh, a njih dvojica ostaju da stoje ispod tebe.

Sada je samo na tebi koliko kamenja staviš, koliki sebi vrh napraviš, ti si taj koji povećava planinu, jer limita više nema.

Neki ipak govore da su i Ranko i Stanko sa tobom na vrhu, možda i bolji od tebe, iako jasno vide da si ti iznad njih. Napravio si brdo na planini. Oni to ne žele da priznaju.

*klik*

Velš i Pikar uspevaju da dođu do dna Marijanskog rova, do najdublje tačke planete i da se vrate. Ostaju upamćeni u istoriji.

Ipak, neki drugi ljudi tokom veka uspevaju isto što su i oni, ali oni su ostali upisani kao pioniri. Kao prvi od prvih. Zauvek pominjani.

*klik*

Neverni traže od tebe da i zastavicu zabodeš na to sve, da je svi vide. Nisi uspeo. Ispala ti je zastavica iz ruke, moraš da je pokupiš jer se skotrljala kod Ranka i Stanka. Pritisak i umor su ti je isterali iz ruke.

Ali, ti si već nadogradio vrh, od kamenja ga već sagradio, neki novi vrh od kojeg su Ranko i Stanko odustali.

Tvoje je samo da siđeš po zastavicu, vratiš se na ono što si sagradio i zabodeš je.

Ti si Novak Đoković, a Novak Đoković je čovek. Čovek se umori, čovek oseća pritisak, čovek je živ i čovek ima strepnje i nadanja. Čovek skrene sa zacrtanog puta, ali ne gubi ratnika u srcu koji će da jednom za svagda zavijori barjak na vrhu.

Možda ne sada, ali kada to učini, njegov potpis će stajati zauvek. Njegov barjak će gordo prkositi svim vetrovima i mećavama.

Za to se čovek bori i neće odustati. Čovek je jedan od nas, zato mi budimo uz čoveka.

(Telegraf.rs)