Bolje je da te neki ne vole
Postao je generacija za sebe, jer se kraj ne vidi, a daleko je od početka
Ima to nešto prokleto u Srbina da stalno misli o inatu. Da nam neko nešto radi iz inata, mi bi i na to odgovorili inatom. Valjda nam je taj prkos usađen jer moramo da pokažemo tri puta više nego što je dovoljno da bi dobili priznanje. Ma, šta ja pričam o tome, valjda Novak Đoković to najbolje zna.
Ljudima bi trebalo da bude jasno da je Novak morao u jednom segmentu da se poravna sa drugom dvojicom da bi mu se priznalo da je u svakom ostalom bolji od njih.
Prvo mi kroz glavu prolaze kadrovi kako Rasel Krou širi ruke u koloseumu i revoltirano pita - Are you not entertained? Sada moraju biti. Priznali to ili ne.
Zanemarićemo one fendake koji bi, i da Đoković ima 40 Grend slem titula, tražili od njega da sede u formulu i osvoji Veliku nagradu Bahreina ili prvenstvo Evrope u odbojci.
Zamislite taj poraz za negativce kada čestitka stigne od Rafaela Nadala i Rodžera Federera lično? Subliminarna poruka da su konačno priznali ono što svi zdravoumni vide. Daleko od toga da se za njih ne može reći da su legende belog sporta, ali sve dalje su od toga da su najveći u istoriji. Vreme ističe, a lopta je Đokovićevim rukama. Španac i Švajcarac su odlučili da ne fauliraju, iako njihovi navijači zvižde.
U svetu tenisa se nije dešavalo da jedan igrač može da gubi 2:0 u setovima u nekoj poznoj fazi takmičenja, a da pritom svi i dalje smatraju da će lako da pobedi. Svi misle da je to totalno normalno. Pa, nije to normalno. To je božanstveno. O tome se radi.
Sa tolikom sigurnošću se priča da će Đoković da osvoji sve do kraja sezone gde bude prisustvovao. Postao je generacija za sebe, jer se kraj ne vidi, a daleko je od početka.
Niko neće terati nikoga da podržava nekoga, pa nećemo ni mi terati Zapadnjake da vole Novaka. Nije ni pitanje toga da li bi trebalo da ga vole. Ne moraju da ga vole uopšte.
Šta više, bilo bi dobro da ga neki ne vole. To je onaj efekat koji ga usmerava na tri puta više i budi mu ono što mora biti probuđeno. Ono vredno istorije.
A, istorija? Ona ne staje da se piše. Već se mnogi priklanjaju poštovanju. Moraće svi do jednog to da učine, jer ne znaju šta još sledi.
Ko ne bude poštovao na mostu, poštovaće na ćupriji.
(Telegraf.rs)