Troicki pred kraj karijere o šišanju na ćelavo, baki i deki iz Rusije, Novaku, "srpskoj" salatari...

- Momenat kada je rečeno da ja igram taj peti meč, odlučujući, zauvek provejava kroz moje misli i vene - počeo je Viktor

Pred nama je kraj jedne epohe i zaključak jedne dobre teniske priče - Viktor Troicki nakon Vimbldona završava karijeru. Selektor Srbije je već u razgovoru za Telegraf potvrdio i podelio osećanja koja ga obuzimaju zbog toga što će učešće na terenu zameniti sa klupom i savetima za ostale.

Ovenčao je Srbiju sa trofejom Dejvis kupa, osvojio tri vredne ATP titule, savladao mnoge gigante svetskog tenisa, a uskoro se okreće drugim stvarima u životu, pre svega, selektorskom poslu u teniskoj reprezentaciji.

Preporučujemo

Kada se okrenete iza sebe, na koji momenat u karijeri prvo pomislite i zašto?

- Najupečatljivi momenat u karijeri mi je 2010. u Areni kada smo osvojili Dejvis kup. To je nešto što ću pamtiti do kraja života i definitivno najsvetliji trenutak u mojoj karijeri, neopisiva radost i sreća pošto se dogodilo u Beogradu.

Bili ste na korak od TOP 10 (12. pozicija ATP liste), osvojili tri titule, šampion ste Dejvis kupa sa Srbijom, sada već pominjete odlazak u penziju, da li ste generalno zadovoljni sa učinjenim sada na zalasku karijere?

- Sigurno da sam zadovoljan sa svim što sam postigao u karijeri. Da mi je neko na početku pričao šta ću sve postići ne bih mu verovao. Sve sam postigao trudom i radom i nisam u početku imao uslova za progres, po mnogima nisam imao ni talenta, ali sve sam mukotrpnim radom napravio i postigao dosta. Zaista sam presrećan i ponosan na rezultate i karijeru kakvu sam imao, dugo je i trajala, tako da eto polako se bliži i kraj i svestan sam toga.

Prisetite se na momenat za Telegraf trenutaka finala protiv Francuza i boda koji ste osvojili za salataru, kakav je to bio osećaj, opišite nam to?

- Momenat kada je rečeno da ja igram taj peti meč, odlučujući, zauvek provejava kroz moje misli i vene, taj adrenalin koji sam osećao tada nikada nije utihnuo, taj adrenalin mi je pomogao i u vreme kada su povrede donele dugo odsustvo sa terena, taj adrenalin me je uvek vukao napred i vraćao me na veliku profi scenu u velike bitke i mečeve, ono što je mene uvek pokretalo i što sam uvek voleo. Što veći izazov to sam bio motivisaniji, a sam trenutak pobede nad Lodrom u prepunoj Areni je upravo slika svega toga. Finale protiv Francuza, osvajanje takve titule u Beogradu, pred domaćim navijačima i pred svojim najbližim, sa najboljim drugovima iz reprezentacije je zaista nezaboravan trenutak, svašta mi je tada prolazilo kroz glavu i definitnvo da ću se toga uvek sećati kao najlepšeg trenutka u karijeri.

Šišanje svih na ćelavo, čija je to bila ideja i da li ste se šalili posle na taj račun?

- Nisam siguran čija je ideja bila za šišanje, ali svako je imao neku svoju ideju i uspeli smo da se dogovorimo oko ovoga. Na kraju je ispalo simpatično, meni nije toliko promenilo ni izgled jer sam ceo život imao kratku kosu, tako da što se mene tiče bilo je odlično.

Pročitali smo da Vam je jedan deda iz Rusije, koliko to ima veze sa vašim sjajnim igrama u Moskvi i osvajanje titule tamo?

- I baka i deda sa očeve strane su mi Rusi i rođeni u Rusiji. Oni su izbegli 1917. nakon revolucije i došli da žive u Srbiju. Naravno da mi je drago što imam ruske korene i što sam igrao uvek dobro tamo, osvojio jednu titulu u Moskvi i igrao jedno finale. Uvek sam se tamo lepo osećao i drago mi što sam imao priliku da igram takve turnire u Rusiji, ali i da doživim radost trijumfa na njima.

Da li Srbija koristi dovoljno zlatnu eru tenisa za našu zemlju? Šta bi trebalo unaprediti?

- Nažalost posle te zlatne ere srpskog tenisa mislim da više nismo u njoj, da polako opada interesovanje za tenis, a takmičara i članova Teniskog saveza Srbije sve je manje i manje iz godine u godinu. Nadam se da će se uskoro promeniti sve na bolje kako se bliži kraj našim karijerama, jer niču nove Akademije. Janko je već napravio svoju Akademiju, Novak je u fazi početka njegove gde ću i ja biti uključen, tako da se trudimo da napravimo nešto što će imati neki sistem i što će praviti igrače u budućnosti i nastaviti lepu tradiciju, da naša zemlja nastavi sa sjajnim uspesima u tenisu. Kroz naše karijere i uspehe širom sveta videli smo da imamo ozbiljan potencijal i da možemo mnogo. Novak je toliko toga postigao i nadam se da možemo da iz toga izvučemo maksimum i napravimo nešto što će u budućnosti funkcionisati i imati pravi sistem u našoj zemlji.

Na koga, kada generacija sa tobom i Novakom, se možemo osloniti u budućnosti? Vi sigurno to znate iz prve ruke ko bi mogao da "iskoči"?

- Pored Novaka imamo još pet igrača u prvih 50, to su Lajović, Krajinović, Đere i Kecmanović. Miša je najmlađi od njih i zaista ima potencijala da u budućnosti bude vrhunski igrač, iako on to već jeste, pošto je najmlađi od njih. Nadam se da i ovi mlađi nadolaze i da će im se uskoro pridružiti, tu pre svega mislim na Hamada Međedovića koji je na toj prelaznoj liniji iz juniorskog u seniorski tenis. Sada je najpotrebnije da naporno radi i da se fokusira na svoju karijeru, verujemo svi u njega i nadamo se da će on biti sledeći koji će iskočiti i napraviti sjajnu karijeru.

Na poziciji selektora Srbije ste, da li se možemo nadati novoj salatari?

- Što se tiče nove salatare više nije do mene toliko, više je do igrača. Oduvek sam govorio treneri, kao i selektor su tu da pomognu da podrže, ali iskreno da su igrači ti koji prave razliku i na njima je sav pritisak, oni su ti koji pobeđuju. Uz njih sam 200 posto i naravno da ću se truditi da im pomognem u svakom momentu i svemu što im treba. Nije to tek tako lako osvojiti salataru, svi idu na to da osvoje taj prestižni pehar, svi žele da se nađu na tom tronu. Mi ćemo dati sve od sebe i trudićemo se, a da li će se desiti ove godine ili u budućnosti, to se nikad ne zna. Imamo sjajnu ekipu predvođenu prvim igračem sveta i zašto da ne, ja bih bio presrećan.

Još uvek ste tu i igrate, kako Vam je izgledao ovaj period sa koronom? Mnogi su se žalili na protokole?

- Iskreno, svi ovi turniri tokom pandemije su mnogo bili naporni. Trebalo je psihički izdržati sve šta se dešavalo, sve te protokole i ispratiti ceo taj tok od testiranja, putovanja pod novim okolnostima i procedurama, karantini, taj mehur ili “babl” ispratiti. Nije ugodno ni igrati, niti je uživanje. Navikao sam na sasvim jedan drugačiji život tokom tih turnira i ovo je zaista naporno. Igrači se ne osećaju prijatno tokom turnira, tako da nadam se da će se čim se situacija smiri, a smiruje se, da će se vratiti sve pod staro i turniri biti kao što su pre bili, da će igrači uživati na njima, a ne psihički se mučiti.

Da li će svetska javnost priznati Novaku da je najbolji u istoriji? Kako vidite vi trku sa Nadalom i Federerom za tu poziciju?

- Nadam se da će svetska javnost priznati Novaku da je najveći teniser u istoriji ovog sporta, ali verovatno tek onda kada osvoji najviše Grend slemova. Mislim da ima dobru šansu i verujem da će uspeti u tome. Po broju nedelja provedenim na prvom mesto ATP liste je odavno postavio rekord koji konstantno povećava, verujem da će i ovaj najveći što se tiče gren slemova da obori i da će biti igrač sa najviše gren slem titula, a nakon toga više neće biti sporno ko je najveći šampion u svetu tenisa. Siguran sam da će uspeti u tome jer znam Novaka od detinjstva i znam koliko je vredno radio da bi došao u ovu poziciju gde je sad.

Zbog čega zapadni mediji čekaju svaku sitnicu kako bi "potkopali" Novaka?

- Baš zato što su zapadni mediji zato i favorizuju Nadala i Federera, a onda se pojavio Srbin niotkuda i počeo da pobeđuje na najvećim turnirima i sigurno da im ne prija. Ima mnogo ljudi, novinara koji pišu lepo i govore o Novaku, ali činjenica je da ima dosta njih koji jedva čekaju da nešto lose napišu o njemu i da ga sputaju. Činjenica je da je najbolji na svetu pa mogu da se ljute koliko hoće. On je napravio u karijeri nestvarne podvige i mogu samo da mu zavide i nadam se da će oboroti sve rekorde i dokazati da je ubedljivo najbolji.

Kada pogledate vašu bogatu tenisku karijeru i ono što ste ostavili iza sebe, da li se kajete zbog nečega? Da li bi nešto uradili što niste i obrnuto?

 - Ne znam da li se kajem, imao sam naravno prelepih uspomena u karijeri i imao sam i onih tužnih. Igrao sam meč za prvih deset na svetu i da sam dobio meč protiv Mareja gde sam bio na dva poena od pobede, bio bih u prvih deset, tako da, hajde da kažem da se kajem zbog toga. Ipak, prezadovoljan sam onim što sam postigao, moglo je možda u nekim trenucima biti i bolje, ali sigurno je da sve što sam napravio da sam napravio mukotrpnim radom, u znoju lica svog i zato sam i prezadovoljan.

Koliko Vas je promenila porodica i porodični život?

- Ogroma promena je porodica, pozitivna naravno. Nekako sve je ranije bilo usklađeno mom tenisu i ceo taj fokus je bio na mojoj karijeri i na moju organizaciju, a sada je to više na decu usmereno. Svaka čast mojoj supruzi koja je uspela da sve organizuje i da bude uz njih konstantno jer ja nisam često tu sa njima. Od sada sve više i više ću biti sa njima i radujem se tome neizmerno, nedostajao mi je taj normalan život, da budem uz porodicu sve vreme da ne putujem toliko. Porodica je defitivno velika promena i nešto najlepše što mi se dogodilo u životu.

(Telegraf.rs)