Novak nikad emotivnije o Srbiji i ključnom danu: "Tada sam shvatio da se borim za svoj narod"

Najbolji teniser sveta razgovarao je za indijsku televiziju povodom istorijskog dostignuća

Najbolji teniser sveta Novak Đoković oborio je rekord po broju nedelja na 1. mestu na ATP listi, čime je ušao u istoriju tenisa po jednom od najznačajnijih dostignuća. Đoković je dočekao svoju 311. nedelju na prvom mestu na ATP listi, čime je pretekao Rodžera Federera.

Novak je zbog istorijskog dostignuća posebno interesantan svetskim medijima, pa je tako dao ekskluzivni intervju za indijski NDTV, gde je pričao o samom rekordu, ali se prisetio i šta mu je sve pomoglo da dođe do toga. Novak nije zaboravio ni Srbiju, čak je i istakao da je njegova zemlja odigrala možda i ključnu ulogu poslednjih godina.

Preporučujemo

- Ovo je nešto o čemu sam sanjao kada sam bio dete i počeo da igram tenis, ovo je neka vrsta priznanja zbog ljubavi koju imam prema ovom sportu. Nadam se da mogu da nastavim da se takmičim na ovom nivou, ne osećam se da je ovo samo moj uspeh, moram da naglasim podršku koju sam dobio od bliskih ljudi, porodice, prijatelja, ali i moje zemlje, koja je poslednjih godina bila krucijalni faktor u ostvarenju ovog dostignuća.

- Možda još nisam potpuno svestan šta ovo predstavlja, jer sam još kao malo dete sa reketom u rukama, koje ide dalje na sledeće izazove, sledeći turnir, i takva motivacija je još tu što je divno osetiti. Ali u isto vreme, biti deo istorije sporta koji toliko volim, je privilegija, to je nešto što sam sanjao i presrećan sam ovog momenta.

Novak je upitan koliko je teško bilo u zemlji kao što je Srbija, gde nije bilo toliko resursa, niti infrastrukture, uspeti i dostići ovakve teniske visine. To pitanje posebno je emotivno dotaklo Novaka, koji se prisetio teških momenata, ali i trenutka kada je shvatio da njegovi mečevi ne znače uspeh samo njemu lično, već i celom narodu.

- Svi prolazimo kroz teške momente u našem životu, moje putovanje nije bilo lako, neću da se žalim zbog toga, ali to me je načinilo jačim. Tokom devedesetih, dok sam bio dečak i dobio prvi reket, mislim da je bila 1991. ili 1992. godina, imali smo dva različita rata tokom devedesetih, embargo, veoma teški momenti, odrastati u zemlji koja je u ratu, bio je izazov za moje roditelje, za mene takođe, ali više za roditelje, koji su morali da preuzmu odgovornost da se nose sa životom porodice svakodnevno, sa zahtevima, nije bilo lako, ja sam tražio podršku u sportu koji je veoma težak, koji nije imao gotovo nikakvu istoriju i tradiciju poslednjih 10 godina u to doba, to me je učinilo još "gladnijim", motivisanijim, da napravim nešto i da prezentujem svoju zemlju kroz sport, koji priča univerzalni jezik, da pošaljem poruku ljubavi i mira, strasti i radosti.

- Kada se vratim u 2011. kada sam osvojio Vimbldon i po prvi put postao teniski broj 1, čime sam ostvario svoj san, kada sam se vratio u svoju zemlju, ono što sam osetio u proslavi sa mojim narodom je nešto što ću pamtiti zauvek i večito sam zahvalan za to. To je bio prvi put da sam shvatio da svaki moj uspeh koji ostvarim nije samo za mene, već je nešto mnogo više od toga, da je cela nacija iza mene, da slavi moje uspehe i želi da napravim nešto dobro.

(Telegraf.rs)