Dan kada su srpski "musketari" pokorili svet: Deset godina od najvećeg uspeha tenisa u Srbiji

Tog 5. decembra 2010. srpska teniska reprezentacija je osvojila Dejvis kup

Sudbina ili... tek mnogo simbolike gledajući sreću, ime, na kraju i te istorijske brojke do kojih se stiglo uz mnogo hrabrosti, srca, emocija, ljubavi, znoja, požrtvovanja, mladosti, iskustva!

Tog 5. decembra 2010. ni jedna Dejvis kup reprezentacija sveta u 111. godina dugoj istoriji ovog takmičenja (koliko je Dejvis kup brojao 2010. godine) nije zabeležila takav let do pobedničkog postolja. Istinska „Per aspera ad astra“ – preko trnja do zvezda! – do naslova koji ih čini besmrtnim!

I bila je „treća sreća“ za Srbiju, u istoriji 13. šampiona Dejvis kupa u njegovih 111. godina postojanja. Srbija je šesta nacija koja je u istoriji finala uspela da pobedi posle 1:2 nakon dubl meča, a tek treća nacija koja je pobedila u svom prvom finalu.

Prethodno je to pošlo za rukom Švedskoj 1975. godine kada su u svojim redovima imali legendarnog Bjorna Borga, kao i Hrvatskoj 2005. godine.

Tenis je u Srbiju stigao daleke 1880. godine i to u mestu Priboj gde je tada odigran međunarodni turnir, samo tri godine posle prvog Vimbldona.

Turnir je u Priboju „živeo“ sve do 1929. godine kada su tereni uništeni. U srpskoj prestonici tenis se pojavio 1892. godine, a prvi Dejvis kup meč odigran je 1930. kada smo i zabeležili prvu pobedu u ovom takmičenju. Osam decenija kasnije Srbija će u Beogradu stići i do naslova šampiona.

Krenimo redom....

Snaga, zrelost, želja, volja i SRCE sve je bilo tu još 2007. kada je u beogradskoj Areni srušena ni manje ni više selekcija Australije na čelu sa Lejtonom Hjuitom i kada je Srbija nakon 15 godina „izgnanstva“ iz Svetske grupe, ponovo stigla u elitu, gde joj je i mesto. I sudbinski, nikako drugačije, žreb nas je u 2008. odveo u Rusiju, na megdan braniocima titule. Srpski tim pokošen virusom pao je pod svodovima hale Lužnjiki, Rusija je otišla dalje kroz Svetsku grupu, a mi u borbu za opstanak. Ista priča i druga nesreća zadesila je selekciju Srbije u 2009. godine. Opet loš žreb i prvo kolo kao gost kod branioca titule – ovaj put Španije.

Nadal i ekipa nisu dozvolili sprskim asovima da načine senzaciju u Benidormu. Srbiji je ponovo ostalo da se bori za opstanak i čeka novu šansu u novoj sezoni. A ko čeka, taj i dočeka svojih pet minuta!

Davis cup tim Srbije u 2010. dočekao je da ga žreb pomiluje, dočekao je treću sreću, da konačno i to prvo kolo Svetske grupe odigra kući, u Beogradu, u Areni.

Žreb je rekao – moraćete preko najtrofejnijeg tima u istoriji ovog takmičenja – reprezentacuije SAD. I tako je počela „srpska Davis cup bajka 2010“ pod svodovima Arene u kojoj su naši asovi i krunisani u šampione sveta za 2010. godinu!!! Beogradska Arena ostala je tada nesavladivi srpski teniski bastion!

PRVO KOLO SVETSKE GRUPE DEJVIS KUPA 2010. SRBIJA – SAD 3:2

(Troicki - Isner 7:6(4), 6:7(5), 7:5, 6:4, Đoković – Querrey 6:2, 7:6(4), 2:6, 6:3, dubl: Zimonjić, Tipsarević - B.Bryan, Isner 6:7(8), 7:5, 6:7(8), 3:6, Đoković - Isner 7:5, 3:6, 6:3,

6:7(6), 6:4, Troicki - Querrey 5:7, 2:6)

Prvi meč 2010. godine u Svetskoj grupi Srbija je igrala kao domaćin. Premijerno, meč Svetske grupe u neosvojivoj Areni. Protivnik za respekt. Amerikanci – rodonačelnici Dejvis kup takmičenja i najtrofejniji tim sveta sa 32 titule i 29 finala. Poslednju „salataru“ su uzeli 2007. godina kada su u finalu savladali selekciju Rusije 4:1.

Prvi reket SAD Endi Rodik (8. na ATP listi u singlu) već je obelodanio da ne dolazi, baš kao ni iskusni Džejms Blejk (52). Selektor Patrik Mekinro pozvao je Džona Iznera (20) i Sema Kverija (22), mlade snage, da potpomognuti braćom Brajan (2. dubl sveta) probaju da napadanu Novaka Đokovića (2. u singlu na ATP listi), Viktora Troickog (35), Janka Tipsarevića (36) i Nenada Zimonjića (1. dubl igrač planete) predvođeni selektorom Bogdanom Obradovićem i savetnikom srpskog tima Nikolom Pilićem. Peti igrač Srbije bio je Ilija Bozoljac (138).

Majk Brajan je stigao u srpsku prestonicu sa stomačnim tegobama, zbog kojih će na opšte iznenađenje svih i izostati sa dubl meča. Kreće bitka! Voljom žreba za prvi poen u ovom meču borili su se Viktor Troicki i gorostasni Džon Izner kome je ovaj meč bio debi u nacionalnom dresu. U velikom stilu, nakon četiri seta Viktor upisuje prvu viktoriju za Srbiju, što je bio ispostaviće se ključni poen u ovom susretu. Istom merom uzvratio je i najbolji srpski teniser Novak Đoković koji je u drugom singl meču istog dana doneo prednost domaćinu 2:0, pobedom nad Semom Kverijem. Bilo je jasno da samo dubl može da prebaci pritisak na srpski tim.

Ipak, pred srpsku publiku ne izlaze braća Brajan, jedan od najboljih dublova svih vremena u „belom sportu“. Na teren su izašli Bob Brajan i Izner i suprotstavili se srpskom dubl asu Nenadu Zimonjiću i Janku Tipsareviću. Uoči samog dubl meča, Zimonjić je od predsednika TSS Slobodana Živojinovića primio nagradu u ime toga što je ovaj meč Nenadu bio 50. meč u karijeri koji je odigrao u nacionalnom dresu. Posle velike borbe, ponovo u četiri seta, Amerikanci smanjuju rezultat pobedom protiv Zimonjića i Tipsarevića.

Opet je na potezu Novak Đoković. Američkog „diva“ od 2,06 m Iznera pobedio je srpski as nakon pet odigranih setova, od kojih je svakako najdramatičniji bio četvrti u kome nije viđen ni jedan brejk. Na kraju, posle četiri sata bespoštedne borbe, iskoritivši šestu meč loptu Novak odvodi Srbiju u četvrtfinale Dejvis kupa. Amerikanci dobijaju poslednji meč, koji nije imao rezultatski značaj. Kveri je izašao na crtu Trocikom i upisao poen selekciji SAD, tek toliko da ne odu kući baš nezadovoljni.

Na redu je Hrvatska i teško gostovanje...

ČETVRTFINALE SVETSKE GRUPE DEJVIS KUPA 2010. HRVATSKA – SRBIJA 1:4

( Ljubičić – Đoković 6:7(3), 4:6, 1:6, Čilić – Troicki 6:4, 7:5, 6:2, dubl: Čilić, Dodig – Zimonjić, Tipsarević 3:6, 2:6, 4:6, Čilić – Đoković 3:6, 3:6, 2:6, Veić – Tipsarević 2:6, 6:7(5))

Plavi Jadran, leto... Split! – mesto u kome su ispisane stranice istorije Dejvis kup reprezentacije Jugoslavije. I ništa se nije promenilo, ponovo će istorija da se piše u ovoj primorskoj lepotici, istina ne na Firulama, već u Spaladijum Areni, i ne kao Jugoslavija, već od strane njenih nekadašnjih članica, sada samostalnih država Srbije i Hrvatske. U cik letnje sezone, među mnoštvom turista iz celog sveta koji redovno posećuju dalmatinska mondenksa mesta, iznenada „uskočio“ je i Dejvis kup karavan.

Četvrtfinale Dejvis kupa Svetske grupe 2010. iznedrilo je sudar Hrvatske kao domaćina i gostujuće Srbije. Sećanja, uspomene, stara i neraskidiva prijateljstva po kojima je tenis i poznat... velika sloga i ljubav koja vlada među igračima obe reprezentacije. Sve je tu i susret može da počne. Od 09. do 11. jula 2010. odigran je meč Dejvis kupa koji je privuko najviše pažnje svetske javnosti. Svi su želeli da vide mogu li Srbi da prođu Hrvate koji su naslov šampiona u Dejvis kupu poneli 2005. godine. I pored raznih sportskih i političkih pozadina I pritisaka, kada god se igraju mečevi Srbije i Hrvatske u bilo kom sportu, u novoj sportskoj dvorani u Splitu Srbe nije dočekao pakao, jer tenis je gospodska i plemenita igra u kojoj nema mesta za „drugu stranu medalje“.

Tenis je takav – ili si šampion ili si drugi! Srbi su u Split došli prevođeni drugim igračem sveta Novakom Đokovićem koji je samo nedelju dana pre toga odigrao polufinale Vimbldona. U usponu forme bili su Viktor Troicki (44) I Janko Tipsarević (47), a Nenad Zimonjić suvereno je vladao svetskim terenima u dubl konkurenciji. Selekcija domaćina bila je oslabljena neigranjem Ive Karlovića (49) koji je bio povređen, pa je na njegovo mesto uskočio Ivan Ljubičić (16. na ATP listi u tom trenutku) koji se u ovom meču vratio iz reprezentativne „penzije“. Pored Ljubičića za Hrvatsku su igrali: Marin Čilić (13), Ivan Dodig (159) I Antonio Veić (171). Voljom žreba prvi meč su odigrali Novak i Ljubilčić, a srpski as rutisnki stiže do pobede.

Usledio je susret Troickog i Čilića nakon kojeg se domaćinu vratila nada, jer je uspeo da izjednači. Usledio je dubl u kome je najbolji dubl igrač sveta Zimonjić u tandemu sa Tipsarevićem odigrao jedan od najboljih mečeva u Dejvis kupu, nakon kojeg Srbija stiže na korak od plasmana u polufinale, koje će dan kasnije doneti sjajni Novak ekspresnom pobedom nad Čilićem. Pobedu Srbije nad Hrvatskom zasladio je Janko savladavši u petom meču Veića za ukupnih 4:1. Srbija je na plavom Jadranu odplovila u polufinale, prvo polufinale Dejvis kupa za Srbiju (kao Jugoslavija odigrali smo tri polufinala).

POLUFINALE SVETSKE GRUPE DEJVIS KUPA 2010. SRBIJA – ČEŠKA 3:2

(Troicki – Stepanek 6:4, 2:6, 4:6, 4:6, Tipsarević – Berdych 7:5, 6:2, 2:6, 7:6(5), dubl: Zimonjić, Tipsarević – Berdych, Stepanek 6:3, 1:6, 4:6, 1:6, Đoković – Berdych 4:6,

6:3, 6:2, 6:4, Tipsarević – Stepanek 6:0, 7:6(6), 6:4)

I došli su nam na noge Česi (Arena, od 17. do 19. septembra 2010). Srbija je ponovo bila nepobediva pred svojim navijačima, ovaj put pali su iskusni i temperamentni Česi osetivši na svojoj koži svu snagu srpskog tima. Sopstvenu šansu u susretu sa Srbijom, gostujući tim video je u tome što je najbolji srpski teniser Novak Đoković stigao u srpsku prestonicu premoren, jer je zbog loših vremenskih prilika u Njujorku dva dana igrao finali meč US Opena protiv Nadala. Tipsarević (37) ponovo je bio drugi reket srpskog tima, a Troicki (47) tek se spremao da rezultatski eksplodira u finišu sezone.

Za novu bitku bio je spreman iskusni i najtrofejniji srpski igrač Zimonjić (3. u dublu na ATP listi u tom trenutku). Peti igrač srpskog Dejvis kup tima bio je Ilija Bozoljac (129). Česi su u srpsku prestonicu stigli u najjačem sastavu: Tomaš Berdih (7), Radek Štepanek (35), Jan Hajek (96) i Ivo Minar (158). Početak nije išao na ruku sprskom timu, Troicki je poražen od Štepaneka. Ali, da je sve moguće u Davis cupu i da nema favorita, bez obzira ko stoji sa druge strane mreže dokazao je Janko.

Doneo je Srbiji izjednačenje impresivnom pobedom nad sedmim igračem sveta i finalistom Vimbldona Berdihom. Velika borba vođena je u dublu, gde su Đoković i Zimonjić pali posle četiri sata pred Berdihom i Štepanekom. Treći, dan odluke počeo je briljantnom partijom Đokovića, koji je nakon prvog seta koji je pripao Čehu, raširio krila i podigao Arenu na noge, uzeo tri vezana seta, doneo izjednačenje Srbiji i breme odluke na pleća Janku Tipsareviću, koji je igrao u životnoj formi, čemu i svedoči rezultat kojim je salvadao Štepaneka i doneo Srbiji plasman u finale. Kao junak polufinala Janko završava na rukama saigrača. Srbija je stigla na dohvat ruke od „salatare“....

Kvartet srpskih musketara jednim uvom je osluškivao rezultat iz Francuske, iz drugog polufinala Francuska - Argentina i svi su mogli da budu zadovoljni. Finale se igra u Srbiji, u Beogradu u našoj neosvojivoj tvrđavi, Areni. Pune tribine nosiće Đokovića, Zimonjića, Troickog i Tipsarevića do pobeda, do trofeja, a srpski musketari imaju veliku šansu da ispišu imena zlatnim slovima u istoriji Davis cupa, u istorijskom, prvom finalu u kome igraju teniseri iz naše zemlje i to pred svojom publikom.

FINALE SVETSKE GRUPE DEJVIS KUPA 2010. SRBIJA – FRANCUSKA 3:2

(Tipsarević – Monfils 1:6, 6:7(4), 0:6, Đoković – Simon 6:3, 6:1, 7:5, dubl: Zimonjić, Troicki – Clement, Llodra 6:3, 7:6(3), 4:6, 5:7, 4:6, Đoković – Monfils 6:2, 6:2, 6:4, Troicki – Llodra 6:2, 6:2, 6:3)

Prvi put u Beogradu, prvi put u istoriji prilika za Srbiju da osvoji najstarije timsko takmičenje na svetu. Srbija je na ovo finale čekala 83 godine, koliko je i proteklo od prvog meča koji smo odigrali u jednom od najelitinijih sportskih takmičenja na planeti. Da je Dejvis kup jedno od najelitinijih sportskih takmičenja sveta svedoči i to da je 2010. godine uživo gledalo 500.000 ljudi u 82 susreta širom sveta, preko 51.000 ljudi prisustvovalo je u tri dana finalnog meča, zvanične web stranice daviscup.com i copadavis. com zabeležile su 18,9 miliona poseta tokom 2010. godine, sve zemlje domaćini u Svetskoj grupi imale su direktan TV prenos mečeva, a isto je učinilo i više od 85 odsto gostujućih reprezentacija, samo finale Davis cup takmičenja prikazano je u više od 170 zemalja, od strane 36 televizijskih kuća.

Vratimo se finalu I susretu sa Francuzima. Pred našim momcima bila je bitka koja će obeležiti istoriju „belog sporta“ Srbije i planete! Preko Francuza do lovorika! Francuski, kao i srpski tim krase sjajni teniseri, koji čine samu elitu svetskog tenisa, što je dodatno garantovalo da će ovaj meč biti veoma uzbudljiv. Igrači oba tima poznati su po tome što u mečevima koji igraju u nacionalnom dresu daju više od svih maksimuma, čine svaki meč posebnim, drugačijim, istorijom za sebe!

Godina 2010. „pretila“ je da postane najuspešnija godina srpskog tenisa i vreme kada će muškom teniskom scenom dominirati kvartet veličanstvenih: Novak Đoković - treći teniser sveta i najboljerangirani singl igrač u ciklusu 2010. Davis cup takmičenja, Nenad Zimonjić - treći dubl igrač planete, pa Viktor Troicki i Janko Tipsarević, neuništivi musketari iz Srbije. Od 03. do 05. decembra 2010. u beogradskoj Areni za „salataru“ borili su se srpski reprezentativci protiv selekcije Francuske za naslov šampiona. Na Dejvis kup rang listi selekcija Srbije zauzimala je 4. poziciju sa 15.134,38 poena, dok je selekcija Francuske bila na 5. mestu sa 14.952,5 poena.

Francuzi su u Beograd stigli bez Žoa Vilfreda Conge (13. singl – 241. dubl) i sa Rišarom Gaskeom (30-452) koji je bio peti igrač tima. Francusku su predstavljali: Gael Monfis (12-202), Majkl Ljodra (23-29), Žil Simon (41. u singlu) i Anro Klemon (78-61). Francuzi su se nakon turnira iz Masters serije koji je odigran u Parizu spremali samo za finale u Areni, dok su naši asovi Đoković i Zimonjić igrali i završni Masters turnir u Londonu koji okuplja osam najboljih (singl i dubl) u svetu. Sa „Ostrva“ Nenad se vratio sa titulom, dok je Novak odigrao polufinale i tempirao formu do maksimuma za osvajanje „salatare“.

Imperativ pobede vodio je oba tima tokom trodnevne bitke za Davis cup trofej. Prvi poen otišao je u ruke gostujućeg tima nakon pobede Mofisa nad Tipsarevićem. Usledilo je preslišavanje Simona od strane Đokovića i izjednačenje. U subotnji dan dubla uplovilo se nerešenim rezultatom 1:1. Maratonski dubl meč u kome su naši momci Zimonjić i Trociki poveli i bili blizu pobede, ipak na kraju dobija uigrani francuski tandem Ljodra – Klemon koji su prethodnih godina zajedno osvajali gren slem trofeje.

Došao je i dan odluke, 5. Decembar koji je ostao zauvek ugraviran u srca srpskih musketara, ali i cele srpske nacije. Prvi su na teren izašli Novak i Mofis. Brza lekcija Francuzu od srpskog orla, nakon koje je usledio meč odluke. Sve do pojavljivanja na trerenu nagađalo se sa svih strana u prepunoj Areni, ko će biti akteri meča od kojeg je zavisio tok istorije. Iznenađenje je bilo obostrano, na terenu su se pojavili Troicki i Ljodra, iako su obe strane bile ubeđene da će se sa jedne strane pojaviti Tipsarević, a sa druge Simon.

Viktor Srbiji donosi viktoriju! Srbija je šampion sveta!!! Erupcija emocija, suze, gromoglasni aplauz, pesma, osmesi... sreća, beskrajna sreća i radost u srcima cele Srbije, slika koja nikada neće biti zaboravljena, koja je ispunila naše duše! „Salatara“ u rukama srpskih asova, šišanje na nularicu, odlazak u istoriju!!!!!!

Trijumf srpskih musketara odjeknuo je širom sveta i Srbije gde je Dejvis kup postao nacionalni događaj.

“U istoriji, ovo je jedan od najboljih sportskih rezultata koje je naša zemlja ikada ostvarila. Ovaj trijumf je pojedinačno i timski najveći uspeh u našim karijerama do sada” – rekao je 2010. u Areni nakon osvajanja “salatare” najbolji teniser Srbije Novak Đoković.

Strani mediji su bili složni u jednom:

“Trijumf Srbije je pokazao da je sve moguće u Dejvis kup takmičenju, ono što je najvažnije su vera i posvećenost, beskrajna ljubav prema svojoj zemlji. Ništa vredno pobede nije lako i nije lako ući u istoriju tenisa. Da osete neverovatno iskustvo pobede za svoj tim i zemlju pred svojim presrećnim navijačima imaju samo retki i veliki heroji. Samo pitajte Srbe kakav je to osećaj”.

Srbija u Dejvis kupu

Prvi put u 2007. godini u Davis Kup takmičenju borili smo se pod nazviom Srbija. Kao Srbija i Crna Gora takmičili smo se od 2004. do 2006, dok smo naziv Jugoslavija nosila od 1927. do 2003. godine. Prva godina u kojoj je naša reprezentacija učestvovala u Davis cup takmičenju bila je 1927. godina.

(Telegraf.rs)