Đoković: Išao sam tamo i slušao klasičnu muziku, samo 0.02 odsto ljudi je verovalo u mene

Novak se prisetio nekih bitnih stvari iz detinjstva

Najbolji svetski teniser Novak Đoković ponovo je razgovarao sa guruom Šervinom Džafarijehom, koji mu je inače i veliki prijatelj, putem Instagram "lajva."

Njih dvojica će razgovore imati svake srede, a ovoga puta Novak je otkrio neke zanimljive stvari sa početka svoje karijere. Tačnije, na period kada je na Kopaoniku prvi put kročio na teniski teren koji je nastajao.

Preporučujemo

- Moj otac je bio takmičar u skijanju, bio je instruktor i nikad do tada nisam čuo za tenis. Niko u našoj porodici nije dodirnuo reket i sigurno je neka viša sila bila umešana i uvela me u sport. Pomogao sam radnicima koji su pravili teren, oni su mi dali dozvolu da budem prvi koji je igrao na njemu - rekao je Đoković i dodao:

- Kao petogodišnjak hteo sam samo da uživam, tada mi je bila samo igra, nešto u čemu sam uživao. Imao sam veliku sreću da mi je porodica pomogla devedesetih godina, kada smo imali dva rata, a između njih sankcije, čekanje u redovima za hleb i mleko... Te stvari ojačaju tvoj karakter.

Dotakao se Novak i Jelene Genčić koja mu je pomogla na početku karijere.

- Jelena Genčić je moja teniska majka, a Nikola Pilić moj teniski otac. Oni su bili veoma bliski mojim roditeljima i bili su mi porodica. Oni su pomogli da moji roditelji shvate šta radim kada nisam bio sa njima - rekao je Novak i dodao:

- Kada sam imao sedam godina, prvi put sam jasno znao i imao san i nameru da postanem najbolji teniser na svetu jednog dana. Bio sam srećan u životu da naiđem na ljude koji imaju veliko znanje o tenisu, o sportu. Išao sam kod Jelene Genčić, slušao klasičnu muziku tamo. čitao poeziju i zamišljao sebe kako podižem pehar Vimbldona.

- Vizualizovao sam kako će se stvari odvijati i imao sam sreću da imam uz sebe roditelje i Jelenu Genčić, koja mi je tada pokazala koliko je to važno. U srcu sam to imao i znao sam da će se ostvariti sve što zamislim. Uz sve što sam proživljao kao i milioni u Srbiji, znao sam da me ništa ne može zaustaviti i da ću biti jednog dana najbolji teniser na svetu, iako je bilo 0,02 odsto ljudi koji su verovali u to.

(Telegraf.rs)