Rafael Nadal nikad namrgođeniji, da li je jedan hormon kriv za sve?

Nova kolumna Dr Nenada Dikića koja se bavi uticajem dopamina na raspoloženje španskog tenisera

Dva događaja pred turnir u Akapulku su mi privikla pažnju. Naime, nikada pre nisam čuo da Rafael Nadal javno govori o tome kako bi voleo da Novak nikad ne pobedi ni jedan Grend Slem i da je navijao za Tima u finalu „Australian open“-a.

Preporučujemo

Naprotiv, imao sam ideju da su Nadal i Novak u nekoj vrsti miroljubive koegzistencije, ali ne smatram sebe stručnjakom u odnosima u tenisu, pa možda grešim. Ipak, ono što mi je zapalo za oko je vidno loše raspoloženje Nadala.

To se potvrdilo i na meču sa Miomirom Kecmanovićem, jer je Nadal imao više tikova nego inače i to ne samo za vreme serviranja, već i u pauzama i tokom primanja servisa. A moram da pomenem i opasku jednog od fitnes trenera u mom klubu, koji je primetio da se Nadalu malo kosa proredila, iako je već imao transplantaciju kose.

Sve navedeno može da se objasni na više načina ali najbolje aktivnošću dopamina, jednog od najvažnijih transmitera u našem centralnom nervnom sistemu, koji deluje preko tri puta za prenos signala - nigostrijatnog, mezokortikolimbičkog i tuberoinfudibularnog.

Neki simptomi koji ukazuju na nedostatak dopmaina su se upravo javili kod Nadala. Naime, deprimiranost pokazana na konferenciji za štampu, pojačani tikovi tokom meča, proređena kosa i drugi znakovi, upravo govore o poremećaju lučenja i aktivnosti dopamina.

Time dolazimo do mudrih Novakovih reči koji govore o potrebi da teniseri na ovom nivo takmičenju budu u ravnoteži i pre svega mirni sa samim sobom da bi mogli da postignu vrhunske rezultate.

S druge strane doping sredstva koja utiču na dopamin spadaju u stimulanse (kokain, amfetamin itd) ali na to je Nadal kao i svi ostali teniseri testiran više desetina puta godišnje, pa to isključujem. Ostali lekovi koji interferiraju sa dopaminom se koriste za lečenje teških bolesti kao što su psihoze ili Parkinsonizam, koje Nadal sigurno ne koristi.

Možda bi teorija svetskog stručnjaka sportske nutricije, Askera Jekendrupa, mogla da objasni ponašanje Nadala. Sportista može da bude „mentalno iscrpljen“, jer se nije adekvatno oporavio od fizičkog napora, stresa, putovanja ili kognitivnog opterećenja nakon napornog turnira. Pokazalo se da sam mentalni umor narušava sve aspekte treniranja ali i učestvovanja na elitnom takmičenju.

Na kraju predlozi zasnovani na ishrani za akutno smanjenje mentalnog umora iz literature uključuju: kofein, maltodekstrin, suplementaciju kreatinom i primenu glukoze, ali pre svega hranu bogata prekursorom dopamina - tirozinom.

Nadgledanje spavanja i edukacija radi poboljšanja sna, planiranje putovanja, minimiziranje upotrebe pametnih telefona i upotrebe kompjuterskih igara, kao i eksperimentiranje sa raznim strategijama opuštanja mogu biti korisne za oporavak od visokog nivoa mentalnog umora i variranja dopamina.

(Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum)