Koliko je Novak Đoković blizu epiteta najboljeg tenisera svih vremena?

Nijedan teniser član „velike trojke“ još uvek nije rekao sve što je imao, ali o nekim činjenicama može se diskutovati

Rodžer Federer je osvajač najvećeg broja Grend slemova u istoriji ovog sporta, ali već sada postoje ubedljivi argumenti koji Novaka Đokovića deklarišu kao najboljeg tenisera svih vremena, piše „Eurosport“.

Ponekad srce vidi ono što  je oku nevidljivo. Rodžer Federer je voljen i poštovan širom sveta. Ukoliko gledamo kroz tu usku prizmu popularnosti, on je bez sumnje najveći teniser svih vremena. Ne samo zbog toga šta je sve osvojio u karijeri, već i zbog načina na koji je osvojio.

Federer je tenisu dao duhovnu dubinu, smisao nečeg šireg od prostog takmičenja. Omogućio je ljudima da sanjaju, da se emotivno uključe u tenis još od momenta kada je prvi put klekao na travu i u suzama proslavio pobedu protiv Marka Filipusisa na centralnom terenu „Vimbldona“, pre 16 godina.

Federerova estetika čini ga još dopadljivijim. Njegova gracioznost i pokreti na terenu kao da govore da se on ne bavi sportom, već da ga izvodi. Mnogo će suza biti proliveno kada bude saopštio da više nije sposoban da se takmiči. Ali, baš zato što je Federer ovom sportu dao toliko mnogo, nekima će biti teško da se suoče sa surovom realnošću da Švajcarac možda neće završiti svoje sportske dane kao najbolji teniser svih vremena.

Pokušaj da se napravi nepristrasna analiza na temu najboljeg tenisera svih vremena je vrlo teška, ako se ne sagleda kompletna slika.

Kada je Federer osvojio 20. Grend slem na „Australian Openu“ 2018. godine, verovalo se da bi samo njegov veliki rival Rafael Nadal eventualno mogao da ga ugrozi. Novak je tada eliminisan u šesnaestini finala, i pokušavao je da se vrati na teren posle neugodne povrede lakta.

Oporavak i povratak ovog Beograđanina bio je zaista izvanredan, i pruža potencijalno odlučujući argument o načinu na koji će ga istorija pamtiti. Dva osvojena Grend slema u 2019. dovela su ga do brojke 16. Odjednom, vrh ne izgleda toliko udaljen koliko je delovao početkom 2018, iako se i Nadal značajno približio Rodžeru.

Ali, Novakova dominantna pobeda u finalu „Australian Opena“ 2019. protiv Nadala, po setovima 6-3, 6-2, 6-3, bila je brutalni pokazatelj njegove veličine: osvojio je 56 od 59 poena na svoj servis, načinio 34 vinera i napravio samo devet neiznuđenih grešaka.

Međutim, Đoković nekako nikada nije bio viđen kao osoba koju je lako voleti, makar ne lako kao Federera. Ili, makar stil njegovog tenisa, ako ne kompletnu ličnost. I, upravo to je pravo lice profesionalnog sporta. Neki ljudi su obožavani i voljeni zbog svog personalitija, neki nisu.

Kada se Đoković u velikoj meri igrao sa Federerom u polufinalu Melburna 2016. godine, u jednom razgovoru njega i Majlsa Meklagana, nekadašnjeg člana Dejvis kup reprezentacije Velike Britanije i stručnog konsultata Eurosporta, Meklagan je korektno primetio da se Đokovićevim rezultatima i uspesima ne pridaje podjednaka pažnja kao Federerovim, čak i kada su ostvareni na istim mestima.

Tenis privlači i armiju neprijateljski nastrojenih navijača kojima fer-plej nije prvi na pameti. Naročito kada se upoređuje velika trojka – Đoković, Federer i Nadal.

Đoković može da se nosi sa svakim udarcem koji Federer ima u svom arsenalu, može da osvoji one najvažnije poene – kao i Federer, i ima atletske sposobnosti koje nikada nisu viđene u tenisu. Takođe je i usresređen da sustigne Federa i Rafu po teniskim titulama.

Dvadesetogodišnji Đoković prvi put je igrao finale Grend slema 2007. godine, izgubivši upravo od Federera. Federer je posle te pobede osvojio svoj 12. Grend slem, ali od tada je počeo znatno ređe da ih osvaja. Ne zbog starosti ili pada forme – tada je imao samo 26 godina, već zbog uspona Nadala, Đokovića, pa i Endija Mareja i Stena Vavrinke kao povremenih osvajača Grend slemova.

Bez želje da omalovažavamo protivnike kao što su Marat Safin, Endi Rodik ili Lejton Hjuit, ali svi oni su bili dosta limitirani u odnosu na ono što je Federer osetio u drugom delu svoje karijere. Konkurencija se neverovatno pojačala od 2008. godine. Federer izgubio tri finala Grend slema od Đokovića tokom 2014. i 2015. godine. Tri puta na „Vimbldonu“ i na „US Openu“ 2015. godine, kada čak ni bučna i nekulturna publika nije mogla da poremeti Đokovića.

Da nije Novaka Đokovića, Federer bi zaista bio istinski najbolji teniser svih vremena. Ali, on to nije, zbog upornog Đokovićevog odbijanja da se preda.

Đoković vodi 26:23 u broju pobeda u direktnim duelima sa Federerom, a pobedio je u 14 od njihovih 20 poslednjih mečeva. On takođe vodi 28:26 protiv Nadala, i 25:11 u odnosu na Mareja. On je jedini teniser koji ima bolji međusobni skor u odnosu na sve ostale predstavnike nekada velike četvorke.

Đoković je postao prvi teniser nakon Roda Lejvera koji je osvojio sva četiri Grend slema, nakon što je osvojio „Vimbldon“ i „US Open“ 2015, a potom i „Austalia Open“ i „Roland Garos“ 2016.

Učinio je toliko toga, i još više, u ovoj najtežoj, najbrutalnijoj eri tenisa poznatoj svetu, a sa izgledima da dodatno pojača svoje brojke – trenutno ima sedam trofeja „Austalian Opena“, pet „Vilbldona“, tri „US Opena“ i jedan „Roland Garos“.

Đoković je sada u sitauciji da mudro bira turnire na kojima će učestovati i da štedi energiju. Pre tri godine je izgledalo je kao da će pasti, ali uspeo je da pronađe motiv, a kada je cilj kristalno jasan, do njega se stiže lakše. Ukoliko Novaka posluži zdravlje, nije pitanje da li će sustići Federerovih 20 Grend slemova, pitanje je samo kada će.

Federerovi poslednji ciljevi u tenisu verovatno su zlatna olimpijska medalja, zatim da postane najstariji osvajač Grend slema i da karijeru okonča kao teniser sa najviše osvojenih Grend slemova. Dva od ova tri nisu toliko nerealna, ali sa trećim bi moglo da bude problema.

Jer, poslednji preostali ciljevi Novaka Đokovića vezani su upravo za dostizanje Federera. I dok je Federer svakako najpopularniji teniser koji je ikada postojao, najbolji teniser svih vremena polako počinje da dobija Đokovićeve obrise.

(G.S.)