Trebalo je da bude 1. na svetu pre Noleta, od Arkana tražio pare, a onda tukao sudiju na Vimbldonu

Neispričana priča o nekada najboljem srpskom igraču koji je odrastao u najtežim vremenima Srbije i pokušavao da postane reket broj 1 sveta

Malo ko u svetu van tenisa zna za Vuka Jovanovića (45), nekadašnjeg igrača Partizana i reprezentacije Jugoslavije. Momka koji je bio 7. junior na svetu svojevremeno, a pretendovao je da u seniorskoj konkurenciji postane najbolji igrač kroz nekoliko godina.

Vuk je trebalo da bude Novak Đoković nekoliko godina pre Novaka, s obzirom da je imao veliki talenat i radnu etiku.

Preporučujemo

Osim toga, njegov otac Dragan Jovanović koji je poznati novinar NIN-a i Večernjih novosti i pisac nekoliko romana, uložio je svoje vreme i novac da sin dobije adekvatnu pažnju na teniskom nebu.

Upravo je Dragan ispričao celu priču oko sinovljevog bavljenja tenisom, kako su tukli sudiju na Vimbldonu i policajce, kako je prodao stan da bi uložio u sina i na kraju kako je tražio pare od Arkana.

- Ja sam se vratio na dedovinu, na Suvu planinu iznad Bele Palanke i tamo još pre 35 godina sagradio kamenu kuću. Ali, tada sam uleteo u sinovljen tenis, pa sam 10 godina sa njim kružio po globusu - počeo je priču Dragan Jovanović

Prodao sam sve da mi sin uspe u tenisu

Na pitanje zašto nije postao otac svetskog šampiona u tenisu, Dragan iskreno odgovara.

- On je bio u jednom trenutku 7. junior na svetu, ali je prgav kao južnjak i na svoje pretke mene, dedu, pradedu, nije baš mogao da trpi nepravde - kaže Jovanović.

A jedna od njih desila se na Vimbldonu kada su Vuk i njegov otac Dragan pretukli sudije, ali i policajce, čuvene bobije.

- On je gađao sudiju reketom dole, a onda su ušla dva bobija (londonski policjaci), a ja sam već bio izbačen sa terena.

- Ali, srećom bile su ograde od oko tri metra. Uspeo sam da preskočim ogradu, ne znam ni sam kako. Rekao sam bobijima da se sklone od njega, jer Vuk nije kriminalac.

Engleskog policajca sam udario laktom, pao je kao vreća

- Oni nisu zaduženi za njega već za građanstvo, a za igrače je zaduženo obezbeđenje turnira. Jedan policajac je poslušao i sklonio se, a ovaj drugi se žargonski rečeno "okliznuo na vimbldonsku travu".

Znate kako, ja sam bio najbolji đak u osovnoj školi, i najbolji student filozofskog fakulteta, ali sam odrastao na ulicama Novog Beograda sa ekipom žestokih momaka, koja je manje više posle završila u čituljama.

- Mene je legendarni Žorž Stanković učio "Nemoj ti da udaraš rukom, imaš tanke prstiće, nego pola koraka unazad, pa laktom" Policajac je pao kao vreća, a znate da je nekada u Britaniji maltene nasrtaj na bobija bilo za smrtnu kaznu.

- Onda smo išli na raport kod nekog ćurana Milsa koji sedi pored kraljice i koji nas je pitao zašto smo to uradili'? Ja sam tražio tumača, jer nisam imao nameru da pričam na njihovom lajavom jeziku.

- Onda je on pitao Vuka, zašto je to uradio. Ali, treba da kažem da je igrao meč sa Meklegenom, koji je kasnije postao trener Marija,  koga je redovno dobijao 6:2, 6:3.

- Međutim, da li ste videli da su nekom igraču na turniru svirali foot fall kad nagazi igrač liniju kod servisa? Ako se svira, onda se svira na prvi servis, jer ako se svira na drugi, onda je poen za protivnika.

- Čak i kad se svira, svira se možda dva puta na celom turniru. E, pa, Vuku su 12 puta svirali foot fall na drugi servis na ovom meču. To je skoro tri gema oduzeta. Sad valjda kapirate zašto smo toliko bili uzbuđeni i tako reagovali, a imamo kratak fitilj.

- Ali, sad je sve to prošlo, smirili smo se i jedino što smo kasnije uspeli je da završi tenisku akademiju u Hajdelbergu, gde moraš da budeš ATP igrač da bi mogao da dobiješ A licencu. Vuk ima A licencu, samo on i Nikola Pilić.

Arkana sam dva puta odbijao za novac, a treći put sam došao da sam tražim

Jovanović ističe da je sve žrtvovao zbog sinovljevog tenisa.

- Imao sam 7,do 8 maraka platu u NIN-u u to vreme, a meni je trebalo 2.000-3.000 maraka mesečno. Zato sam radio kao šanker u restoranu "Plavi Jahač" i svi su mislili izdržaću dva meseca, a ostao sam tamo tri godine.

- Sve to to igranje tenisa me je, u ono vreme, koštalo 300.000 maraka, što je tada bila velika para. Ali, ne žalim. Vuk je posle u Švajcarsku ušao na velika vrata, kao trener Martine Higins.

Jovanović pominje da je u vreme krize devedestih tražio i od Arkana pare za sina.

- Dođe to neko vreme, moj Vuk igra tenis, dolazi Giška jedan dan na Partizan i kaže  "Gospodine Jovanoviću,  jedan gospodin želi da uloži novac u vašeg sina". Dođe taj gospodin i kažu mi to je Arkan.

- Ja to elegantno odložim za drugu priliku. Arkan je još dva puta pokušao da uloži novac, ali je inteligentan i shvatio je da ga izbegavam. Ali, dođe maca na vratanca.

- Dođe i ta 1991. plate 7 maraka, a Arkan je u "Čumićevom sokačetu" imao menjačnicu. Ispalili me Jezda, Dafina, premijer Božović, ne znam ni sam gde se sve nisam ponižavao zbog sina. Ostao mi samo Arkan.

- Kad sam došao on mi kaže "Šta si sad došao, kako da ti dam lovu, kad si protiv Miloševića"? Ja kažem, "Arkane, hvala ti, ako ti ne smeš da mi daš, skratio si mi muke". Odem sutra i prodam stan da bi našao pare - ispričao je Jovanović.

Prema informacijama sa sajta Vuka Jovanovića, on je trenutno trener u Nemačkoj.

(Telegraf.rs)