Evo zašto će Novak imati kraljevski status na ovogodišnjem Australijan openu

Đokovićevi navijači mogli bi da vide bolji tretman za Noleta

Svetski tenis se, po mnogo čemu, nalazi u periodu velikih promena koje bi se mogle opisati i kao prekretnica u načinu kako će biti vođen u budućnosti. U medijskom smislu, čini se sve da se gledanost tenisa poveća, što kroz tradicionalne, što kroz digitalne kanale, jer je po nekim statistikama najveći deo teniske TV publike u svetu uveliko zagazio u sedmu deceniju života, a mladi imaju sve kraći i kraći opseg pažnje za posmatranje ovakvog sadržaja.

Kako bi se obezbedili uslovi u kojima će teniske megazvezde starije generacije poput Federera, Nadala, Đokovića, (Mareja, Vavrinke) i Nišikorija i dalje „sijati“ pred očima publike na svim svetskim meridijanima, a istovremeno uvoditi i statusno formirati njihovi naslednici na vrhu Zverev, Tim, Ćorić, Cicipas, Kačanov, Šapovalov, Medvedev, (Kirijos), De Minaur, Fric, Čung i ostali, menadžment svetske profesionalne turneje u okviru Asocijacije teniskih profesionalaca ATP će nastojati da priredi optimalne uslove kako bi se takva tranzicija odigrala što tečnije.

Preporučujemo

Naravno, to ne znači da će se ići do te mere da će ovakvo „prilagođavanje“ poprimiti mere „favorizacije“ određenih igrača i time ugrožavati pravila i etika teniskog sporta (barem što se tiče ATP Turneje i Grend Slem turnira), ali će se svi raspoloživi prerogativi iskoristiti kako bi se medijski potencijal i vrednost doživljaja posmatrača teniskih mečeva uživo povećali i održavali na najvišem mogućem nivou. U tom smislu bi se moglo reći da su pozicije igrača (kojima se medijska proponencija sadržaja njihovog sporta direktno pozitivno odražava na prihodovanje od igre i sponzorstava) i organizatora teniske turneje i Grend Slem turnira bliže nego ikada, i to bukvalno „rame uz rame“ sa veoma srodnim ciljevima pred njima.

Zato su i svi Grend Slem turniri (osim Rolan Garosa, paradoksalno, jer jedini nema noćno osvetljenje) uveli i ograničenje trajanja završnog petog seta, kako se gledanje teniskih mečeva ne bi oteglo u nedogled, i izbeglo da igrači budu iznureni pred velike predstojeće mečeve (što bi njihov tok činilo neinteresantnim a ishod skoro izvesnim, kao što je bio slučaj sa finalom Vimbldona Đoković – Anderson 2018.), a eksperimentalni formati - oprobani i prošireni od nižih nivoa turnira do futurističkog „Nekst Džen“ formata za najbolje mlade igrače turneje bivaju sve češće razmatrani za uvođenje na najvećim svetskim turnirima.

Aktivno se traže nova tržišta u kojima će tenis „uzeti korena“ i generisati najbolje moguće uslove za publiku i igrače  i atraktivne budžete koji će omogućiti sistematski rad na razvoju tenisa i uvođenju novih talenata, interesenata, partnera i publike u sferu uticaja „belog sporta“. Gase se „uspavani“ turniri, brojnim inovacijama se daje „sveža krv“ i „pozitivna hemija“ onima od kojih se i dalje očekuje da budu plodonosni, i tehnologija i informatika se koristi kako bi se svetskom tenisu dao „novi puls“.

U ovakvim okolnostima, uloga Novaka Đokovića, kao svetskog igrača broj jedan na ATP rang-listi (sa indikacijama da bi to mogao da ostane i tokom naredne 2 sezone) i, podjednako važno, predsednika ATP Saveta igrača je izuzetno važna za ovu misiju. Ovaj status je dodatno podcrtan i Novakovim kritičkim stavom (ličnim, ali i koji odražava istoumlje svih članova Saveta) prema prošle godine izglasanim (kontroverznim) promenama Dejvis Kup takmičenja (pod patronatom Međunarodne teniske Federacije ITF, „svetske kuće tenisa“), koje je (po zamisli glavnog inicijatora, fudbalske zvezde Žerara Pikea i njegove kompanije Kosmos) postalo „Svetsko prvenstvo tenisa“ i događaj koji će, po svemu sudeći, udaljiti vrhunski tenis od matičnih teniskih baza širom sveta (po čemu je Dejvis Kup bio poznat i kao takmičenje i kao generator održanja sistema tenisa i stvaranja novih talenata u zemljama-članicama ITF-a).

VIDEO: Đoković protiv Đokovića na Australian openu

Uz to, vremenski raspored održavanja novog završnog turnira Dejvis Kupa (na kraju ATP sezone) bitno krati ionako kratak period preko potrebnog međusezonskog odmora i priprema igračima, i time ugrožava ponovno oživljeno timsko takmičenje u organizaciji ATP, Svetski timski kup, čije prvo izdanje je planirano tek nekoliko nedelja posle održavanja „novog Dejvis Kupa“ i čiji je glavni inicijator i prvi domaćin upravo Teniska Asocijacija Australije (Tennis Australia).

Loše odnose Saveta igrača i ITF-a dodatno je pogoršala inicijativa „svetske kuće tenisa“ ITF prema Međunarodnom olimpijskom komitetu da ne dozvoli učešće na Olimpijadi igračima koji se ne odazovu pozivu organizatora Dejvis Kupa da učestvuju u njemu od ove godine, nešto što je Novak Đoković veoma oštro javno kritikovao proteklih nedelja, na konferencijama za medije turnira na Bliskom istoku i izjavama po dolasku u Australiju.

VIDEO: Đoković je ovim potezima "pregazio" Zvereva

U ovakvim okolnostima u kojima se trenutno nalazi svetski tenis, stavovi i „filozofija“ vodećih svetskih igrača, a za nas najzanimljivije, Novaka Đokovića, i Asocijacije teniskih profesionalaca se skoro podudaraju, a situacija od njih zahteva visoki nivo koordinacije u nastojanjima da svetski tenis nastavi sa pozitivnim trendom inovacija i napretka. Bez sumnje, u pitanju su i velike investicije na svim nivoima (tema na koju igrači i ATP i dalje nemaju iste poglede, pre svega po pitanju raspodele prihoda od turnira na ATP turneji), u trenutku kada se trebaju izbeći raskol, afere, grupisanje po klanovima i generacijski jaz u odnosima igrača i ATP-ja.

U tom smislu je interesantno i primetiti da je, ove godine, izostala tradicionalna „afera“ ili „skandal“ koja je u proteklim godinama bukvalno obeležavala početak teniske medijske sezone uoči prvih mečeva Austrelijen Opena. Marejeve suze i moguće povlačenje sa ATP turneje, kao moguća „zamena“ za njih, samo dodatno naglašavaju značaj toga da profesionalni igrači, njihov Savet, Asocijacija teniskih profesionalaca, Udruženje organizatora turnira ATP turneje i organizatori Grend Slem turnira u narednom periodu koordiniraju aktivnosti, stavove i izjave koje će imati veliki značaj po ostvarenje zajedničkih ciljeva. Svako interno razmimoilaženje bi im dodatno otežalo planiranje i rad u tom smislu, kao i poziciju u otvorenom i veoma štetnom sukobu sa ITF-om.

Ovo bi mogli da budu neki novi i posebni razlozi zbog kojih bi poklonici Novaka Đokovića mogli da očekuju da će se njegov status više uvažavati tokom Australijen Opena , ali i ostalih velikih turnira u 2019. godini. Njegova uloga kao svetskog broja 1, aktivnog igrača i nosioca brojnih rekorda koji je, po nekim analizama, peti najvažniji u viševekovnoj teniskoj istoriji (posle Federera, Nadala, Lejvera i Samprasa) i predsednika ATP Saveta igrača je naročito bitna za budućnost ovog sporta u momentu koji bi se mogao definisati kao krucijalan. Sve ostalo je na samom Novaku Đokoviću, a da je kao teniser ponovo spreman da odgovori na najviše izazove, i sebi postavi ambiciozne ciljeve,  dokazao je u magičnoj sezoni 2018!

(Vuk Brajović)