Pet nepotrebnih pravila tenisa!

Nova kolumna Dr Nenada Dikića o kontraverznim stvarima u sportu

Naravno da je prvo pravilo famozni „coaching” ili komunikacija, odnosno savetovanje tenisera od strane trenera. Iako je kod Serene zaista postojala neka priča sa trenerom, većina poznavalaca nije opravdala odluku sudije da je kazni oduzimanjem poena i gema, jer je time bitno uticao na žensko finale.

Preporučujemo

Kako Novak kaže, iskusni sudija Ramos je morao da uzme u obzir trenutak i značaj meča i da pokuša da utiče na igru drugačije. Ovako je pokvario sve, nepotrebno je dominirao, ali i uticao, pored Serene, da neverovatna Naomi Osaka ne doživi pobedu na svom prvom grend slemu na pravi način.

S druge strane ponovo je otvorena diskusija o „coaching”-u, koje postoji jedino u tenisu i tako čini tenisere najusamljenijim sportistima na svetu, jer ni u najvećoj muci ne smeju nikome da se obrate.

Ako je tačno ono što Novak ponavlja da su teniseri gladijatori, onda je zgodno napraviti paralelu i po pitanju „coaching”-a, jer su robovlasnici imali pravo da savetuju gladijatore u areni. Pogledajte istoimeni film i izvrsnog Rasela Kroua.

Drugo pravilo je povezano sa prvim, a tiče se kažnjavanja tenisera čak i onda ako se trener obraćao teniseru bez ikakve želje samog tenisera. To bi bilo isto, kao kada bi u košarci igrač dobio tehničku grešku umesto trenera zbog lošeg ponašanja samog trenera. Ja sam kao i mnogi imao utisak da je Serenin trener nepotrebno započeo komunikaciju, iako ga sama Serene ništa nije pitala. Konačno mislim da ljudi koji vode tenis treba da razmisle da li je zaista neophodno da teniser nema pravo da ni jednom trenutku ne komunicira sa svojim timom. Čemu onda uopšte tim, kada ne smeju da razgovaraju ni na zagrevanju.

Treće pravilo je vezano za pružanje pomoći na terenu. Mislim da je iz ugla sportske medicine potpuno neprihvatljivo da pomoć teniseru pruža njemu nepoznata osoba koja je dežurna na terenu.

Povrede i različita stanja koja prate vrhunske sportiste su toliko kompleksne da je sem stručnosti i znanja, potrebno poznavanje samog tenisera, njegove anamneze (istorije bolesti) i terapije na koju najbolje reaguje.

Tako smo imali priliku da sa Del Potrom vidimo medicinski tajm aut kada je Nadal dobio povez oko kolena zbog bola, koji je on već u sledećem gemu skinuo jer mu nije ni malo pomogao.

Ako znamo da je to povreda zbog koje je Nadal odsustvovao skoro godinu dana, ko može da poveruje da takvo lečenje može da pomogne. Kada se svemu tome doda vremensko ograničenje od tri minuta i samo jedan tajm aut za jednu vrstu povrede onda se dolazi do još veće bizarnosti. Neshvatljivo je da teniseri ne smeju da imaju svog lekara i fizioterapeuta kada njih imaju svi sportisti ovog sveta.

Kada smo već kod medicinke pomoći onda nekako dolazimo i do četvrtog pravila a to je da ni lekove teniser ne može da dobije od svog tima već samo od zvaničnog lekara. Ali ako lekar nema odgovarajući lek ili ako teniser ne želi da svoju terapiju predoči njemu nepoznatim ljudima, onda teniser nema prava ni koliko imaju obični građani, a to je da koristi lek od koga mu je najbolje. Tako smo bili u prilici da čujemo da Novak traži tablete koje očigledno nije imao u svojoj torbi. Ostali smo prikraćeni za informaciju o kakvom se stanju radilo i kakve su tablete trebale šampionu u sred meča, koje mu je na kraju doneo sakupljač loptica.

Konačno, tenis kao tradicionalni sport sa krutim pravilima koja ne dozvoljavaju da igrači naprave dodatni tajm aut ako su uslovi nefizološki, a vlaga i temperatura na US openu su upravo bili takvi. Zbog toga se preprečava dogovor Milmana i Djokovica da prekinu meč na 6 minuta da bi se povratili od velike vrućine. Izner je to demonstrirao drugačije promenivši 11 majci tokom četvrtfinalnog meča sa Del Potrom. Nejasno je zašto u takvim situacijama i ljudi koji vode tenis ne popuste i naprave dodatne pauze kako su to učinili ljudi u fudbalu tokom Svetskog kupa u Koreji 2002. Fudbal je sigurno rigidniji sport, pa je ipak prevladala logika.

(Prof Dr Nenad Dikić)