Pet stvari koje su doprinele da Đoković osvoji US open: Najbolja analiza njegovog povratka na mesto uspeha!
Šta je sve doprinelo da Novak Đoković osvoji svoju četrnaestu Grend Slem titulu ove godine u Njujorku – i šta bi bilo važno za postizanje željenog ishoda u ostatku aktuelne sezone, pročitajte u tekstu teniskog stručnjaka Telegrafa Vuka Brajovića
Nepuna 72 sata posle osvajanja prestižnog Ju Es Opena – njegove četrnaeste titule jasno je da će se o ovom velikom trijumfu Novaka Đokovića pričati širom teniskog sveta barem nekoliko nedelja. Iako je period njegove apsolutne vladavine još relativno svež u sećanju (za one koji to žele i mogu da prizovu) trnovit put do povratka u šampionsku formu bio je nešto duži nego što je strpljenje strastvene publike sa svih svetskih meridijana (a pogotovo naših, logično) moglo da podnese.
Spomen imena Čunga, Čekinata, Pera, Daniela kao i značajno više renomiranih Kirijosa, Tima, Zvereva i Nadala do nedavno je spajao nevericu sa jezom među Noletovim obožavaocima, uz strah da možda i nije daleko dan kada će Novak reći da je su “sve ostale stvari” osim tenisa od tog momenta njegovo isključivo polje delovanja.
NOVI NOVAK - STARI ŠAMPION
No, Novak je nastavljao da radi, da se trudi, da menja i sebe i svoj pristup pripremama i treninzima i u “domaćinskom” ambijentu tima čiju okosnicu ponovo čini Marjan Vajda - nalazi prave motive kako bi kroz usavršavanje na takmičarskom terenu i van njega povratio veru u sebe i one izvore energije i posvećenosti koje su ga činile i velikim šampionom i inspirativnim sportistom i ličnošću za njegove sledbenike iz svih društvenih segmenata i nivoa poznavanja tenisa i sporta uopšte.
Posle osvajanja jedinog preostalog Masters turnira u Sinsinatiju koje ga je uvelo u istoriju tenisa kao prvog koji je osvojio svih deset bilo je važno shvatiti implikaciju njegovih reči da je taj jedinstveni uspeh ostvario “novi Novak”. Ništa ne može biti važnije ili tačnije od tog zaključka; jer i da je svakako moguće napraviti direktnu korelaciju između glavnih odlika Đokovićeve pobedničke igre i gimnastičarsko-atletskih karakteristika “nekada i sada”, i dalje je “umna postavka” (“mindset”) ili (narodski rečeno) “glava” ono što donosi prevagu na teniskom terenu – i van njega.
Upravo je fizička i psihička bol koja je obeležila minuli period “konfigurisala” novog Đokovića (čoveka, roditelja, tenisera), nekadašnju “pozitivnu aroganciju” pri izlasku na teren zamenila sa atributima životne zrelosti oblikovane svešću o pobedivosti uprkos svom neospornom trudu.
“Novi Novak” je morao prvo da pobedi i prevaziđe onog “starog” u sebi kako bi kroz novo shvatanje važnosti bitnih životnih i takmičarskih lekcija mogao da ponovo porodi strast za mukotrpnim treningom, mentalni fokus u spoju sa vrhunskim fizičkim predispozicijama, izopštenje grča i nesigurnosti kroz obnovljenu ljubav prema vrlinama koje “beli sport” nosi sa sobom kada se igra na sopstvenom najvišem nivou.
TREĆA ERA NOVAKOVE DOMINACIJE
Danas, kada se ponovo uveliko priča o “trećoj eri Novakove dominacije” i osvajanju svih preostalih titula i povratku na prvo mesto ATP liste do kraja sezone vredelo bi napomenuti nekoliko objektivnih ocena njegovog trenutnog stanja – kako bi se predupredio neki novi talas euforije i realno sagledale predispozicije za često izrečene maksimalističke ciljeve u narednom periodu.
1. Novak više nema loše mečeve, već “samo” loše setove. Amplitude u tenisu su redovna pojava, kao i kod velikih šampiona verzije Novaka koji je na skoro svakom Grend Slemu neizostavno imao barem jedan meč u kome se “nekim čudom” spašavao poraza (uglavnom dnevni mečevi, negde na pola turnira). Sada to više nije slučaj, i jedino je u furioznom meču protiv Nadala na Vimbldonu naš igrač izgubio više od 1 seta.
To znači da je konceptualni pristup meču ponovo veoma stabilno postavljen kod Novaka – i za sada indikuje da je u ovom segmentu čak i mnogo bolje i efikasnije strateški utemeljen nego što je to bio slučaj čak i u godinama kada je osvajao “Sezonski slem” i ostvarivao preko 50 pobeda u nizu.
2. Veliki rad na dovođenju početnih udaraca (servisa, riterna) na željeni nivo je dao prave rezultate; Novakov servis je ponovo pouzdan (iako ume da se potkrade poneka dupla greška), a na momente i efikasan “džoker”u razrešenju napetih situacija u gemu. Ritern – udarac u kome mu nema ravnog u istoriji tenisa – predstavlja njegov najdelotvorniji pobednički atribut, i tek sada se vidi kakvu izuzetnu razliku on pravi tokom mečeva i sa najboljim serverima današnjice.
Ništa kao dobar, dubok ili agresivan ritern ne unosi nespokoj i nesigurnost u igru protivnika – a s obzirom da se u savremenom tenisu poeni najčešće rešavaju u prve četiri razmene, lako je zaključiti kakvu komparativnu prednost on donosi u tom krucijalnom periodu odigravanja poena.
3. Brzina i atleticizam su ponovo na visokom nivou – iako je i sam Novak napominjao da još uvek nije na nekadašnjem nivou snage i brzine. To jeste tačno, ali ohrabruje i činjenica da je – samo tokom Ju Es Opena – Novak popravio svoje stanje i držanje na terenu (pre turnira - 70%, na kraju turnira - 80% nekadašnje forme), pogotovo ako se prisetimo strepnje i brige po ovom pitanju već u prvom kolu protiv Fušoviča. Teško će se ponavljati scene u kojima Čung i Kirijos “probijaju” Novaka na osnovnoj liniji, njegovom teniskom uporištu, a da im kao bumerang ne stigne nazad “streč” viner iz bekhenda ili forhenda, ili pasivan pristup u razmenama koji je prosto “pozivao” protivnike da ga prošetaju a zatim ubitačno napadnu.
4. Povoljne okolnosti u razvoju žreba – kako na Vimbldonu, tako i na Ju Es Openu – ranija eliminacija Federera, Nadala, Zvereva, Tima, Kirijosa i ostalih “opasnih” protivnika (osim onih koje je pobedio) dozvolila je Novaku da diže formu skoro na idealan način za njega, i da sa tako stečenim značajnim samopouzdanjem biva najbolji kada je najpotrebnje – u završnim rundama takmičenja. Da je fortuna htela da se sastane u polufinalu sa Federerom, a u finalu sa Nadalom, sasvim je sigurno da bi pred njim bio mnogo teži zadatak i splet okolnosti – sa barem podjednakim šansama za konačni trijumf – ili poraz. Anderson u finalu Vimbldona, Milman u polufinalu Ju Es Opena – nikako ne bi smeli da predstavljaju veliki problem za našeg asa. I nisu…
MOŽE LI NOVAK DA ZAVRŠI GODINU NA PRVOM MESTU?
5. Harmonija u Players Boxu – po svemu sudeći, Novakova “ambasada” na tribinama poslednjih nekoliko turnira koje je igrao je dobro raspoložena, kompaktna, sinhronizovana sa Novakom i u stanju je da “upije” njegovu negativnu energiju usled grešaka – kao i da ga digne i osokoli u bitnim trenucima meča (početak drugog seta protiv Del Potra). Timski duh je izuzetno važan Novaku, i lepo je videti kako se pozitivno stvara na treninzima – a zatim i prenosi na mečeve. Novak je ponovo maksimalno borben, stalo mu je da pobedi, i sigurno mu je tenis ponovo “najvažnija stvar u životu” – dok je na terenu. Još uvek je prisutan recidiv nervoze u određenim delovima meča – ali Novak uspešno razrešava te momentalne padove i oslanja se na svoju odličnu igru i kretanje da ga “smire”.
U slučaju da se nastavi pobednički niz – prvo na predstojećim turnirima “azijskog svinga”, a zatim i po povratku na “evropski dvoranski sving” – Novak Đoković bi mogao da završi godinu kao prvoplasirani na ATP listi. Ma koliko zvučalo fenomenalno – tek nekoliko meseci posle razočaravajućeg poraza od Čekinata na Rolan Garosu – Novak će prvo morati da se dobro pripremi za brojne izazove koje ovaj deo sezone nosi: klimatski uslovi, izuzetno brza podloga, dvoranski ambijent, još veća startna prednost “velikih servera”, veliki broj odličnih konkurenata koji će se boriti za što bolji plasman na kraju sezone.
Od trenutno prvoplasiranog Nadala do dvadesetog Raonića – svaki igrač može da pobedi bilo koga unutar te skupine, a čak bi moglo da se zaključi da su oni od 10 do 20 mesta trenutno u znatno većem naboju nego prvih 10 – sa izuzetkom našeg asa. U takvoj situaciji – sve je moguće, a svakako i ostvarenje maksimalnog cilja “tima Đoković” za kraj 2018. godine. Ipak – naučeni zbivanjima iz protekle dve godine – bilo bi najbolje posvetiti Novaku mir i verovanje – a ne ostrašćeno navijanje, kako bi on sam mogao da se usresredi na rad i što bolju adaptaciju na takmičarske varijabile koje ovaj deo sezone nosi sa sobom.
Koliko sve što nije sama mehanika teniske igre može da utiče i na najbolje igrače – jasno je pokazala nesnosna njujorška toplota i sparina, koja je bila glavni razlog da Federer ne dođe u poziciju da se bori za skoro nedostižnu 21. Grend Slem titulu u karijeri. U takvim okolnostima, Novakova izuzetna “mršavost” se ispostavila čak i kao bitna prednost, jer se manje zamarao, lakše oporavljao i duže trajao na željenom igračkom nivou na terenu od svojih protivnika. Eto, i tu bi se mnogi srbi prevarili – pa zašto onda ne izvući neku pouku za nadalje… ?
Lepo je moći konstatovati da se, posle dugo vremena, Novak Đoković nalazi na mestu i u stanju koje mu odgovara i čini ga ostvarenim i srećnim. No, takođe treba biti svestan da je pred njim “korak od sedam milja”, što podrazumeva novi talas ozbiljnog rada i posvećenosti. I zato, po okončanom slavlju, bez mnogo pompe niti mudrovanja – treba poželeti dobrodošlicu još jednoj radnoj jeseni, u nadi da će Nole i njegov tim od dolazećeg novembra uživati u blagodetima nagrada za uloženi trud – i ponovnom otvaranju horizonta za projektovanje najsmelijih karijernih planova.
VIDEO Novakova poruka ljubavi posle osvajanja US Opena:
(Vuk Brajović)