Knjigu bih mogao da napišem šta mi je sve bilo u glavi protiv Nadala: Novak "otvorio dušu" posle epskog duela sa Špancem

Teniski monarsi Đoković i Nadal "pomračili"” britanske u meču koji je obeležio tenisku godinu

Malo je poklonika tenisa širom sveta koji, prateći dvodnevni, petočasovni "vimbldonski teniski ep" između Đokovića i Nadala, nisu imali doživljaj da gledaju finale najvažnijeg teniskog turnira na svetu, ali skoro nijedan ne bi mogao da porekne da je bio svedok još jednog događaja od monumentalne važnosti za "beli sport" - povratak Novaka Đokovića u šampionsku formu (i, po svemu sudeći, u Top 10 najboljih igrača sveta)!

Zvanični protokol ovog meča, podcrtan prisustvom vojvotkinja od Kembridža i Saseksa (Kejt Midlton i Megan Markl), uistinu je odslikavao važnost i imperative koji su pratili njegovu "scenarijsku suštinu", uz zagarantovanu potpunu neizvesnost do njegovog samog kraja kao poseban "lajt-motiv" za sve i svakog koji su odlučili da mu se prepuste…

Specijalni izveštač iz Londona, Vuk Brajović

Pobeda izvojevana herkulovskim naporima, po svemu viđenom u poslednjem momentu koji bi mogao da pruži šansu našem (već izuzetno umornom) asu da je ostvari, za neke je bila predugo očekivani "deža vi" koji je bio sve samo ne to. Iako je ovo bio "pravi Novak", neprikosnoveni tvorac teniskih rekorda, arhetip "pobednika uprkos svemu", metafora za istrajnost i pojam za sportsku posvećenost najvišim ciljevima, kakvim ga (još uvek) pamtimo, zadovoljstvo što je ovom pobedom ušao u "ciljnu ravan" koji vodi do četvrtog vimbldonskog, odnosno trinaestog Grend Slem trofeja – je autentično novo.

Tačno je da su 52. meč u istorijatu najvećeg rivalstva "belog sporta", pored svih kvaliteta i epiteta koji su ga proslavili, obeležili i periodi padova, pa i nekih krajnje neočekivanih grešaka sa obe strane, ali kada se rivali iskušavaju "do krajnjih granica" ljudske izdržljivosti i sportskog umeća, takvi momenti se ne mogu isključiti. No, pronaći novu snagu, motiv, veru da prevaziđu težak period, spasu gem i izdignu se iznad ponora poraza, velemajstorstvo je po kojem su Đoković i Nadal odavno poznati i daleko van smisla i granica sportskog takmičenja. Danas je, za jotu više istrajnosti, motiva, snage, volje i umeća – bolji bio Novak Đoković.

- Uvek sam verovao u sebe, i znam da u meni postoji kapacitet za ovakve pobede - istakao je Novak u razgovoru sa medijima posle današnje pobede.

- Jednostavno, ovim "poslom" ću se baviti sve dok god budem imao osećaj da mogu biti najbolji, i znaću šta sve treba da uradim da bih doveo svoj um i telo u takvo stanje koje će mi dati pravo da se pouzdam u to! Ovakve mečeve je nemoguće igrati bez izraženih emocija iako je činjenica da miran um na kraju donosi trijumf -  skreće pažnju Novak na jedan od najbitnijih zadataka igrača koji stremi ka uspehu.

- Čim mi se danas desilo da posustanem na tom planu, izgubio sam servis, a zatim i set, ali je bitno da sam i dalje imao aktivan rezultat i mogao da povratim koncentraciju - ističe Đoković.

Iako je danas bio veoma topao dan u Londonu, krov je tokom celog produžetka meča koji je počeo juče - ostao zatvoren, po pravilima koja nalažu da bi "trebalo da vladaju isti uslovi" tokom celog susreta.

- Nadal je predložio da se krov otvori, a moje mišljenje je bilo da bi trebalo poštovati to turnirsko pravilo, i krov je ostao zatvoren… - kratko je opisao Novak situaciju oko ovog bitnog pitanja, jer su teniski analitičari proglasili takve uslove kao izrazito povoljne za našeg igrača. Šta je – tu je!

Upitan kakve su posledice igranja ovakvog meča protiv Nadala, Novak se šali:

- Razumeli biste me kada biste videli u kom stanju mi se nalaze stopala… Rafa je igrač protiv koga ste se već umorili, a da meč nije počeo. Neverovatan fajter, protivnik koji ne prihvata da je neka loptica nedokučiva ili situacija nerešiva, borac do poslednjeg atoma snage. To su, ukratko, mečevi za koje se mukotrpno trenira cele godine, posebno priprema, i svaki od njih predstavlja konačni test izdržljivosti, vrline, celokupnih vaših sposobnosti. Ipak, veoma sam zadovoljan time kako me je moje telo "podržalo" tokom ovog meča, kako sam se kretao i bivao "elastičan" kada je to situacija zahtevala; vratilo mi dobrim za svu negu i pažnju koje mu posvećujem… - napominje Đoković.

- Predosećao sam da mi slede "bolji dani" posle turnira u Rimu, nekih mečeva na Rolan Garosu, a naročito posle odlične nedelje na Kvinsu. Poraz u Parizu je bilo bolan, ali kad sam pročistio misli posle njega, bio sam srećan što nastupa deo sezone na travi i drago mi je da me osećanje nije izneverilo! - konstatuje ponovni finalista Vimbldona posle 2015.

- Da mi je neko nudio plasman u finale pre šest meseci, odmah bih to prihvatio. Ne smatram sebe favoritom, ali ne mislim da je to ni Kevin, iako je ovo njegovo najveće karijerno ostvarenje, u nizu sjajnih rezultata i nastupa, kao što su dve uzastopne pobede u pet setova. Obojica nemamo šta da izgubimo, on je na talasu uspeha, a ja prevazilazim najteži period u mojoj karijeri; fer je reći da će nijanse odlučiti… - rezimira svoje i protivnikove šanse pred sutrašnje finale Novak.

Na pitanje Telegrafa da li je, povrh nespornih detaljnih priprema i napornih treninga, koje predstavljaju redovni deo njegovog teniskog "režima",  sve što je proživljavao poslednje 2 godine predstavljalo neku vrstu dodatnog psihološkog "okidača" da nadmaši i prevaziđe samog sebe u naizazovnijim mometima ovog meča, Đoković otvoreno kaže:

- Naravno. Doživljaj proteklog perioda se manifestuje u jednoj velikoj internoj borbi misli i emocija. Mogao bih najverovatnije da napišem knjigu o tome kroz šta sam sve prošao u svojoj glavi, kakva scenarija su se odigravala iz situacije u situaciju, kako ona utiču na vaše emocije, i, kada se posmatraju iz ove situacije, koliko je taj proces imao skoro mističan karakter. U ovakvom meču ćete uvek imati puno psiholoških uspona i padova, nešto sa čim moram sam da se izborim, a Nadal je prosto majstor da iskusno i mudro iskoristi i vaš najmanji pad, makar i prividno mali, da bi preuzeo inicijativu i pretvorio ga u veliku prednost.

- Jako je teško pri ovakvim izazovima održati stoprocentnu kontrolu nad igrom, sobom, tokom pet i po sati njegovog trajanja. Kako uspeti da se ne iznervirate, ili da se ne poradujete, barem jednom? Sa te strane gledano, ovo je meč koji je prevazišao očekivanja svih, mene, Nadala, publike, čak i nakon onog neverovatnog polufinala. On je zahtevao od mene da, na momente, sebe bodrim, ohrabrujem, guram dalje, naglas, na sve moguće načine. Pokušavao sam da ubedim sebe da je stvarno moguće ostvariti konačni cilj, jer je sumnja prirodna i česta pojava u ovakvim situacijama, i srećan sam da sam se na više nivoa izborio za ovu važnu pobedu - ponosno ističe Đoković.

Rafaelu Nadalu, sportisti i borcu "par ekselans" i jednom od najvećih svetskih atleta u istoriji, beli leptiri koji su mu sletali na reket više puta tokom današnjeg meča, kao da su predskazivali da će sreća i uspeh biti na strani njegovog protivnika danas. Uvek galantan u porazu, izrazio je zadovoljstvo i zahvalnost da je bio akter ovakvog izuzetnog meča, svestan nijansi koje su na kraju odlučile da pobednik ne bude on. A kada se, posle svega što se tokom njega desi na nivou svesnog i podsvesnog, još jednom osvrnete na ono što su proživeli njegovi akteri na terenu i tribinama, reči Novaka Đokovića o "mističnom karakteru" koji prati ovakva teško uporediva iskušenja dobijaju pravu, neizrecivu vrednost…

I zato se nadamo da je Nole, ako bude to nalagalo, spreman da sutra opet bude bolji od sebe kako bi ga Vimbldon 2018 zapamtio kao najboljeg!

(Telegraf.rs)