Šta se sa njima dešava? Epidemija poraza favorita na Vimbldonu se nastavlja – da li je iko više “bezbedan”?
Pročitajte analizu prva četiri dana londosnkog Gren Slema
Iz dana u dan, teniska javnost sa sve više neverice prati zbivanja na ovogodišnjem Vimbldonu, zbunjena neprestanim nizom poraza favorita, koji su taj epitet poneli ne samo aktuelnim mestom na rang-listama, već i dobrim nastupima na pripremnim turnirima na travi širom Evrope.
Žreb su već napustili prošlogodišnji finalista i pobednik Kvinsa, Marin Čilić (i to posle ubedljivog vođstva od 2:0 u setovima), prošlogodišnja šampionka Garbinje Muguruza (uz samo 3 osvojena gema u poslednja 2 seta), dvostruki Grend Slem šampion Sten Vavrinka (bez dobijenog seta), Denis Šapovalov (posle osvajanja prvog seta sa 6-0), Damir Džumhur (osvajač Antalije, u pet setova protiv kvalifikanta Gulbisa), Dijego Švarcman (14. nosilac, bez dobijenog seta), a malo je falilo da im se pridruže Izner, Cicipas i Kačanov (svi ostvarili pobede u 5 setova, na jedevite jade).
Svoju klasu su potvrdili Nadal, Đoković, Del Potro, Halepova, Edmund, Anderson, Kirijos, Kerber, Ostapenko, Kolšrajber i Tiafo, ali će ih naredna kola sve češće međusobno suočavati, uz bolne eliminacije i oscilirajući nivo prikazanog tenisa.
Iako je Novak svoj meč protiv Sebaljosa odigrao po “drevnom šampionskom receptu” (prijalo mu je sve – klima, teren, protivnik i njegov otvoreni način igre), malo je zabrinulo to što ga je zadnja loža “izdala” u samom finišu meča – i trenutno samo možemo da pretpostavljamo kakvo je stvarno stanje ove povrede. Nadal, Halep i Kerber su dokazali svoju tenisku “plavu krv” primernim pobedama, što im upotpunjuje izuzetno samopouzdanje.
A šta su o svojim porazima rekli upravo ti “posrnuli šampioni i favoriti” – ako im je uopšte i bilo do priče. Za Garbinje Muguruzu, “protivnica je jednostavno bila mnogo bolja, rizik joj se isplatio bukvalno u svakoj situaciji, i ova podloga je izuzetno pogodovala njenom stilu igre.” Španjolkin nastup “ispod željenog nivoa” je “dao krila” Van Ujtvank, što je značajno “kumovalo porazu” – lamentira Garbinje.
Marin Čilić je osvojio prva dva seta sa 6-3 i 6-1, da bi ga kiša i samo nekoliko dobro odigranih uvodnih gemova u trećem setu potpuno “izbacilo iz koloseka” i dovelo do toga da postane “sam svoj teniski dželat.
- Nisam se dobro, komforno osećao na terenu. Nedostajala mi je preciznost, realizacija, stabilnost...zapravo, onaj “ja” koji stvara šanse i rešava takve situacije - kaže izuzetno deprimirani Hrvat:
- Veoma sam razočaran što sam izgubio ovaj meč – potpuno različit tokom njegovog trajanja u dva dana. U sredu sam nametnuo svoj stil igre, ali nisam iskoristio set loptu, a u četvratk sam bio pasivan, igrao “na preskoke”, i propustio još šansi za osvajanje seta. Ako ne iskoristite set poene, onda gubite, a ja sam konačno, izgubio u tri seta… - neutešiv je bio Vavrinka
- Ponovio mi se Rolan Garos. Taman kada uspostavim željeni nivo igre, desi mi se pad iz meni neobjašnjivih razloga, i onda sledi “čupanje” u kojem se, evidentno, ni ovoga puta nisam snašao. Per me je “odigrao” veoma promišljeno, nije mi dao priliku da uspostavim svoj ritam, Veliki asovi, poput Rodžera i Rafe – igraju sve bolje kada ostvare vođstvo, i to je ono što nedostaje mojoj igri i mentalnoj pripremi sada. Nedostajao mi je prvi servis – i bez toga nisam mogao da mu se suprotstavim, pogotovo što je njegov servis bio na visokom nivou - svestan je Šapovalov šta je prouzrokovalo njegov poraz posle briljantno odigranog prvog seta (6-0 za Kanađanina).
Naravno, veoma je nepoželjno biti primoran da prekineš odličan niz osvojenih poena i gemova, dobar stav na terenu i zadovoljavajući ritam igre – i veoma je česta pojava i na najvišem nivou tenisa da se igrači deprimiraju i “odlutaju u mislima” kada kiša “spusti zavesu u sred predstave”. Pravila, na žalost, nisu krivac što se povratak igri po ovako promenljivom vremenu često komplikuje do izbezumljenja – ali su igrači i igra nezaobilazne žrtve, a oni koji do tada ostvare prednost – samoproklamovane “žrtve baksuza”.
Kiša pruža “slamku spasa” čak i najboljim svetskim teniserima – kao što je bio slučaj sa Nadalom protiv Švarcmana na Rolan Garosu, turniru zbog koga bi trofejne vitrine u Nadalovoj akademiji u Manakoru morale da se šire iz godine u godinu. Danas je “fortuna sa neba” bila na strani Pelje i Fabijana – podsetivši nas na faktor apsolutne varijabilnosti koji je jednostavno nemoguće ukalkulisati u prognoze toka i ishoda mečeva – jer svi igrači ne reaguju uvek na isti način kada do prekida usled nepovoljnih vremenskih uslova dođe.
Ako je u tome “štos” što se, uz nagradni fond od više desetina miliona funti, tek u 2019. postavlja krov na tek drugi teren na Vimbldonu – onda to i nije neka fora. To će vam sigurno potvrditi Marin, Sten i Garbinje, koja je još igrala i peti meč na terenu broj 2, i to kao do tada aktuelna šampionka ovog prestižnog turnira.
Dakle, ima li nominalno favorizovanih igrača koji se mogu smatrati bezbednim – usled ovakve “lavine” redovnih iznenađenja u Londonu? Ako se bavimo samo sledećim kolom, onda bi aktuelna forma Federera mogla da se vidi kao dovoljna garancija da se neutralizuje izazov koji predstavlja (iz sezone u sezonu sve bolji) Nemac Štruf.
Svi ostali u gornjem delu žreba jednostavno nemaju pokriće za taj luksuz: Izner je jedva dobio Bemelmansa, Cicipas Donaldsona, Raonić je “propljuvao krv” protiv Milmana, a Anderson na jedevite jade isčupao pobedu protiv vremešnog Sepija. U donjem delu žreba, zanimljivo, više ni nema izrazitih favorita, osim Nadala i donekle Del Potra. Ali, Kačanov, Đoković, i Kirijos to sigurno nisu – niti se ni oni duboko u sebi tako ne osećaju.
Kod žena su “vazda” stvari bile potpuno nepredvidive, ali se šampionski pedigre sestara Vilijams, atleticizam Halepove, snaga Kerberove, pronicljivost Benčićeve, svežina Kasatkine, iks-faktor Diatčenko, dominacija terenom Pliškove, višestranost Šafaržove i upornost Makarove mogu priznati kao kvaliteti koji ih mogu preporučiti barem za po još jednu pobedu na Vimbldonu.
No, od četvrtog kola stasavaju prave kandidatkinje za najviši plasman, i tu već psihološka spremnost i iskustvo (poželjno iz završnih kola Grend Slemova) pružaju željenu platformu motivaciji zarad ostvarivanja svake sledeće pobede. Ako je nekoga iznenadila Muguruza na trofejnom postolju prošle godine – neka se priseti toga da je godinu pre ona osvojila Rolan Garos. Ako je ulazak Čilića u finale za sezonu 2017 protiv Federera bio potpuno neočekivan – oni koji su zaboravili da je Marin ipak jedan od retkih osvajača Grend Slema van “velike četvorke” u poslednjih 10 godina su dobili podsetnik ovog januara – kada se isti par našao na terenu Rod Lejver Arene u finalu prvog Grend Slema sezone.
No, da bi se ti aspekti aktivno uključili u stvaranje pobedničkog niza na Grend Slemu – potrebno je ostvariti stabilnost i kontinuitet u mečevima rane faze turnira – nešto u čemu su Marin, Garbinje, Karolina i ostali ove godine na vimbldonskoj travi – zakazali.
Imajući to u vidu, Novak Đoković i njegov naredni protivnik, “domaćin” Kajl Edmund – dosta su se dobro pokazali u svojim uvodnim mečevima (po 3-0 za obojicu). Njihov poslednji meč je dobio trenutno najbolje rangirani britanski igrač, i sigurno je da mu sećanje na taj uspeh – uz bučnu podršku lokalne publike na Centralnom terenu – može i te kako puno značiti.
No, ako je Novak došao u London da se bori, da izgara do krajnjih mogućnosti i da njemu jedan od omiljenih Grend Slemova iskoristi kao platformu za realizaciju planova o povratku u Top 10 do kraja godine, onda bi (pre svega) njegova mentalna postavka, želja za pobedom i re-afirmacijom i poslovični inat trebali da obećavaju agresivniju i učinkovitiju igru Đokovića “u poteri” za ulaskom u četvrto kolo.
Neka to bude jedino i pravo obećanje koje bi Novak prećutno mogao da da svojim navijačima – i neka, ako već bude morala i ona da “zaigra” – kiša bude već jednom na njegovoj strani!
(Ekskluzivno za Telegraf.rs – Vuk Brajović, sponzor izveštaja Motorola G6 telefon))