Koje su šanse Đokovića u eventualnom finalu Garosa sa Nadalom? Legende tenisa daju svoje prognoze!
Uz birane reči hvale, legende listom favorizuju Nadala nad Đokovićem u slučaju eventualnog finala, ali da li sve nužno mora da bude tako?
Ustanovljen pre 20 godina na Rolan Garosu, Trofej Legendi će i ove godine okupiti nekadašnje super-asove “belog sporta”, i dalje veoma vešte u izvođenju bravura zbog kojih je i ovaj sport danas tako popularan – a u nekim slučajevima, poput Martine Navratilove, Peta Keša, Tomasa Enkvista, Matsa Vilandera i Lindzi Devenport – potpuno iste igračke figure i forme po kakvim ih pratimo iz tamičarskih dana.
Kod žena će, uz spomenute, ovoga puta nastupiti Améli Morezmo, Natali Deši, Aranča Sančez, Kim Klajsters, Končita Martinez, Trejsi Ostin Holt, Iva Majoli, Marion Bartoli, Natali Tozia i Sandrin Testi, a za trofej sa muške strane će se takmičiti i Marat Safin, Džejms Blejk, Junes El Alanui, Fabris Santoro, Mark Filipusis, Mansur Bahrami, Anri Lekont, Džon Mekenro, Mikael Pernfors, Aleksandar Volkov, Serhi Brugera, Majkl Čeng i drugi.
Druženje sa medijima ovim povodom uvek predstavlja dobru priliku da se analizira dosadašnji tok turnira i naredni mečevi, forma igrača, ukupno stanje sporta i naprave paralele između različitih era u kojima se tenis razvijao. Ovoga puta smo se usresredili samo na jednu temu – koja sada figurira samo kao krajnje neizvesna u smislu ostvarenja: finalni meč Đoković-Nadal!
Prvi sagovornik – najmlađi igrač ikada koji je osvojio Rolan Garos, tada sedamnaestogodišnji Majkl Čeng – a danas trener Kei Nišikorija.
- Mislim da Novak zna kako da ostvari pobedu u takvim mečevima, jer mu je to polazilo za rukom već toliko puta u karijeri. Mislim da je za njega dobro da “tiho” napreduje kroz žreb, a njegovi nastupi na šljaci bivaju sve bolji i bolji,te da ima razloga da bude sasvim zadovoljan svojim nastupima do sada.
- Takođe je povoljno to što do sada nije imao previše izazova i naročito napornih mečeva do ulaska u drugu nedelju, čime mu takođe ukupne šanse rastu iz dana u dan. Naravno, smatram da je Rafa i dalje izraziti favorit, i da je to dokazao dosadašnjim nastupima – ali je preostalo još nekoliko veoma teških mečeva obojici do mogućeg susreta u finalu.
- U slučaju da se on i desi, Novak će – bez sumnje - morati da odigra izuzetan meč, na nivou igre koji je postizao prilikom beleženja prethodnih pobeda protiv njega. Rafa igra na izuzetno visokom nivou, i nije spreman da poklanja išta ikome – tako da od njega pobedu jedino možete – oteti. Rafa sigurno neće načiniti puno grešaka tokom takvog meča, što Novak naročito dobro zna i ume da iskoristi u pripremi za okršaj na takvom nivou - prenosi nam svoje ocene Majkl Čeng.
Nešto kraći i direktniji je bio nekada “Besni Marat” Safin, sada skoro totalni antipod nekadašnjeg strastvenog šampiona:
-“Rafa je ponovo u silovitom naletu u Parizu, dok se Nole nalazi u sasvim drugačijem procesu – postepenog povratka u željenu takmičarsku formu, ma koliko ona dobro išla na ovoj podlozi za sada. Sigurno je da on može da “naudi” Nadalu, ali – hajde da vidimo zapravo u kojoj meri je to moguće. Ne zaboravimo da je Novakov povratak dosta složen proces, i da je neizvesno kako bi se on držao u toku tako izazovnog meča. Mislim da je dobro što ponovo pričamo o tom rivalstvu, ali da se po pitanju pobednika u takvom finalu sada pita – samo Rafael Nadal,” uvereno u svoj sud zvuči Safin.
Pet Keš, nekadašnji osvajač Vimbldona i jedan od najpoznatijih stalnih stručnih televizijskih komentatora tenisa na svetu, nije se puno razlikovao u ocenama od prethodnog sagovornika: “Da bi dobio takav meč – ako bi do njega došlo – Novak će morati da bude odvažan, da stvara i skoro bez izuzetka koristi te šanse. Ništa manje od postizanja vinera – neće biti dovoljno. Rafa će mu ukazati nekoliko prilika za poentiranje odigravanjem kratkih lopti, i Novak će na to morati da odgovori – vinerom, i to skoro uvek kada se tako nešto desi.
- Moja procena je da bi mu trebalo barem 40 vinera da bi dobio Nadala, i to ne računajući asove iz servisa – koji takođe mora da bude fenomenalan tog dana. Ne verujem da je Novakova igra još uvek na tom nivou, ali je u poslednje vreme napravio izuzetan pomak u dobrom smeru.
- Sjajno je videti ga kako nastupa ponovo na visokom nivou, i mislim da će njegova prava prilika ove sezone uslediti na Vimbldonu, ili Ju-Es Openu. Ako bude nastavio da radi i igra na ovaj način, ako održi formu i zdravlje, sigurno će biti jedan od konkurenata za titule. Ipak, mislim da je sada, na Rolan Garosu, prerano da bi se tako nešto i ostvarilo. Iako nisam kockar, niti sam sklon bavljenu prognoza na taj način, Novakove šanse u takvom finalu ne bih procenjivao na više od 20-30%,” kaže popularni “Keši” i nadopunjuje se sa: “Jesam li rekao 30%? Mislim da sam naročito darežljiv!”
Osvajač 20 ATP naslova u singlu i dublu, izdanak slavne švedske teniske škole i naslednik Borga, Vilandera i Edberga – Tomas Ekvist je bio čuven po ledenim nervima i hladnoj glavi u odlučujućim trenucima meča. Kako bi se faktor strasti “umešao” u tok i ishod mogućeg finalnog meča između Đokovića i Nadala – Enkvist analizira na sledeći način:
- Strast je izuzetno važna kod obojice igrača, to je sigurno. U slučaju Nadala - moram da kažem da kod nikoga drugog nisam video taj nivo uloženih emocija u tenisu. Naravno, strast je izuzetno prisutna i kod Novaka i Rodžera kada su na svom vrhuncu – i činjenica je da skoro niko ne može da se poredi sa ovom trojicom u smislu toga – koliko žele da ostvare pobedu, i šta bi sve uradili da se to i desi. Njihov nivo posvećenosti tenisu je više nego što ta reč može da opiše, i impresivno je to da je to trajno, a ne privremeno stanje,” pun je hvale rečiti šveđanin.
- Pitanje uloge strasti u bilo kom meču Nadala i Đokovića je veoma teško za tretirati; svi se sećamo više epohalnih mečeva njih dvojice, a naročito šestočasovnog trilera iz finala Australijen Opena u Melburnu. Jednostavno, nemoguće je zamisliti takve duele bez shvatanja neverovatne posvećenosti i strasti koju bi obojica pritom uložili. Doduše, sada se nalaze u donekle različitim pozicijama: Nadal je izuzetno samouveren, pobedio je u bezbroj mečeva, deset puta je osvojio trofej u Parizu.
- Novak je na putu povratka u željenu formu; on zna šta je potrebno da se osvoji trofej na Rolan Garosu, i jeste tek jedan od dvojice igrača koji su ikada pobedili Rafu u Parizu. Ipak, on još uvek nije na nivou na kome bi se i on osećao tako da bi mogao da bude konkurentan kao što je bio tom prilikom, i mislim da bi mu izuzetno potrebno bilo da – u ovom procesu – zabeleži upravo jednu takvu veliku pobedu, kako bi osetio da je napokon potpuno spreman za najveće uspehe. Ono što postiže sada, i što bi ostvario takvom pobedom je dragoceno za naš sport i takmičenje – i siguran sam da će imati još dve-tri godine izuzetnih uspeha u svojoj karijeri - sa optimizmom o Novaku govori Enkvist.
- Meč protiv Nadala u Rimu jeste bio velika stvar za Novaka u ovom smislu, da ponovo oseti sve aspekte takmičenja protiv igrača kao što je Nadal, na tom – najvišem – nivou. Ipak, ne mogu ga porediti sa eventualnim finalom u Parizu, niti mislim da mogu da se povuku neke bitnije paralele između njih. On je, u svakom slučaju, bio važniji za Đokovića nego za Nadala, koji je tom prilikom mogao da se uveri u to koji nivo tenisa će biti potreban da ostvari kako bi se ponovo takmičio protiv španca. Iskreno mislim da Novak iz tog meča, kao jedinog koji bi prethodio eventualnom finalu u Parizu, može da ponese samo razloge za optimizam, i osećaj mere toga što dalje treba da uradi kako bi se našao na željenom nivou - što pre! - na pozitivnoj noti za Đokovića zaključuje svoju analizu Enkvist.
Utisak je da bi se teško našao neko među prisutnim legendama koji bi dao drugačije mišljenje povodom ishoda mogućeg finala Nadal – Đoković; ali, ono što je interesantno je da ta mogućnost, danas – nikome ne izgleda neostvariva. Ako se samo setimo komentara na seriju Novakovih bolnih poraza sa početka godine, njegovo neizvesno fizičko stanje i psihički pritisak koji je usledio kao kumulativni rezultat svih tih zbivanja – prosto je fenomenalno da se tako brzo i na ovaj način spominje i razmatra takav sled stvari u Parizu.
- U tom smislu, važno je citirati završne reči Peta Keša: ”Znate, ovu trku trče - dvojica. Dok god je tako, sve uvek biva neizvesno – jer se ne radi samo o tome šta neko može da uradi, već takođe i šta može da – propusti da uradi. A takve stvari uvek imaju svoje posledice, ponekad – veoma iznenađujuće i čudne…”
Ako Novak Đoković i dođe do finala u Parizu, i ako u njemu bude igrao protiv Rafaela Nadala – sigurno je da će o svemu što može da nastane iz Kešovih reči – podjednako razmišljati i Nadal I Đoković. Dok god Nadal, kao ipak izraziti favorit u takvom meču, bude razmišljao o tome kako da ne pruži šansu Đokoviću da ga “povredi” – biće izuzetno svestan toga da je to itekako moguće da se desi. A tada bi, posle današnje očekivane pobede protiv Čekinata – i uspeha u polufinalu protiv (najverovatnije) Tima – Novak Đoković dobro znao kako opet da prepozna i iskoristi svoju šansu – kao i toliko puta pre!
(Vuk Brajović)