Ne žuri, Novače: Proslavljeni svetski analitičar ukazuje na detalje koji su ključni za Đokovićev povratak na vrh!

Proslavljeni teniski statistički analitičar Krejg O’Šonesi, ekskluzivno za Telegraf, prenosi svoje preporuke za povratak Novaka Đokovića i sagledava globalne tendencije razvoja tenisa

Nestrpljivo očekujući povratak Novaka Đokovića na teren početkom aktuelne sezone, posle najduže pauze u njegovoj karijeri prouzrokovane, pre svega, bolnom povredom lakta, zanimljivo je zazvučala informacija da je njegov tim odlučio da angažuje usluge proslavljenog teniskog analitičara statistike, trenera i medijskog komentatora – Krejga O’Šonesija.

Uloga ovog jedinstvenog stručnjaka koji priprema posebne statističke izveštaje za sve Grend Slem turnire i ATP organizaciju – i pretače statistiku u delotvorni koncept i strategiju treninga i igre (njegovi postovi pod nazivom “BrainGameTennis” veoma praćeni na Tviteru) – dobila je izuzetno na značaju kada je vodio totalnog autsajdera, atraktivnog nemca Dastina Brauna do šokantne pobede protiv Rafaela Nadala na Vimbldonu 2015. godine.

>>> Đoković za Telegraf iz Monte Karla: Šta mu nedostaje u igri, koliko je važan Vajda i da li će ponovo biti šampion Nole!

Kako izgleda proces Novakovog povratka iz ove analitičke perspektive, i u kom smeru, a da nije nužno dobar, ide tenis danas, popričali smo sa njim posle polufinalnih mečeva na Mastersu u Monte Karlu.

• Veliki broj stručnjaka se složio sa konstatacijom da je Novak Đoković svojim igrama u Monte Karlu napokon dao svojim poklonicima razlog da se raduju i nadaju da će njegov povratak zaista i uslediti. Da li ovde zaista postoji i statistička osnova za pravi optimizam?

- Smatram da je Novakov nastup u Monte Karlu bio veoma pozitivan, i da je napustio Monte Karlo sa povraćenim samopouzdanjem i višim nivoom igre. Da podsetim – imao je 3:3 u trećem setu i 40-15 protiv Tima, u meču koji je bio neizvestan do samog kraja, bukvalno “visio” o poenu. Kao što je i sam rekao, potrebni su mu mečevi, obnovljeno iskustvo igranja velikih poena. U tom smislu, svaki minut više proveden na terenu ovde mu je bio od neprocenjive vrednosti – u smislu spajanja fizičkog, mentalnog, tehničkog aspekta igre u kompaktnu celinu koja bi trebala da opet predstavlja njegovu vrhunsku igru. Statistika njegovog nastupa, pogotovo važna za teške mečeve protiv Ćorića i Tima, sigurno će ocrtavati napredak.

• Da li bi bilo realno očekivati da će, s obzirom na sve viđeno u Monte Karlu, Novak uspeti da napravi veliki korak ka povratku u vrh upravo do kraja sezone na šljaci?

- Mislim da su takva očekivanja značajno preuranjena, a ostvarenje takvog cilja – nadčovečansko. Njegova duga pauza i razlozi za nju nisu nešto što se tako brzo rešava. Sagledajmo hronologiju zbivanja od slavne 2015. godine, u kojoj beleži odnos pobeda i poraza - 82 prema 6. Onda sledi “prelomna” sezona 2016 – na kraju koje, uprkos svemu, ima šansu da ostane broj 1 pobedom nad Marejem na završnom Mastersu u Londonu. Onda, još teža 2017 godina – na kompletno iznenađenje teniske scene - i prva duga pauza u skoro 10 sezona. Želim da kažem da je nastajanje njegovog uspeha i apsolutne dominacije nad svakim igračem na turneji, kao i “propadanje” sa vrha – proces koji traje, i isto treba očekivati od eventualnog povratka.

- On zapravo “ponovo gradi” svoju igru, i vreme je presudni element u tim nastojanjima. Ne smete da se požurujete, ne smete da mislite po sistemu “Uh, moram da se vratim za dve nedelje, dva meseca…!” Pustite da, figurativno rečeno, “napredak dođe po vas”. Ne zahtevajte ništa slično od sebe, ne obazirite se na mišljenja drugih koliko bi trebalo da vam je potrebno vremena. Pozitivna stvar je imati dobre treninge, ali nedovoljno značajna – ako uz njih nemate i mečeve. To je jedini put da povratite osećaj za svoju pravu igru.

• Na čemu bi Novak trebao najviše da radi u svojoj igri u narednom periodu. Da li je već u Monte Karlu primećen napredak u nekim segmentima igre ili udarcima koji su umeli da budu problematični – kao što je servis?

- Analizirali smo brzinu servisa u Australiji, i ona je bila – sasvim dobra, pa čak možda i malo veća nego što je bila u sezoni 2016. Tvitovao sam da bi trebalo raditi na povećanju procenta uspešnosti prve serve – kada se nalazi pod pritiskom. Segment igre u kome se oseća najveća razlika kod Novaka je – ritern na servis. On je najuspešniji izvođač ovog udarca u istoriji tenisa. Posle čuvenog meča u pet setova protiv Nadala u finalu Australijen Opena i 7-5 u završnom setu, Španac je prokomentarisao da mu “niko nikada nije tako vraćao servis”, što su potvrdile i statistike: Novak je osvojio 86 poena posle vraćenih servisa, a Rafa “samo” 53.

- U ovom trenutku, Novak – iskreno – nije blizu te statistike, pogotovo kada je ritern na prvi servis u pitanju. Ono što sada uspeva da uradi je da ih “izblokira”, vrati u teren. Druge servise uspeva da vrati malo brže. Ali to svakako nisu oni “nenormalni” defanzivni riterni na prvi servis, pravi kontraudari – i za to će trebati malo više vremena. Mislim da servis – iako se o njemu dosta pričalo – uopšte nije problematičan, i da je bliži željenom nivou nego što je iko od nas svestan.”

• Na šta bi najviše trebalo obratiti pažnju kada se razmatra povratak u željenu formu? Postoji li nešto što bi moglo da bude “skriveno”, nešto čega možda nismo ni svesni?

- U tom smislu bih pre svega istakao – očekivanja, upravljanje njima. Pred Novakom je veliki posao, i on ga za sada obavlja sasvim korektno, ali mislim da bi bilo uputno da nista ne forsira, da ne “zaokružuje” datume na kalendaru, da umanji očekivanja. Ne treba se samo radovati ako se pobedi, a onda tugovati ako se – izgubi. Poraz od Tima daje puno razloga za zadovoljstvo. Očekivanja treba – potpuno ukloniti. Kako je moguće porediti bilo šta sa sezonama 2011, 2015; kako je moguće ponoviti tako nešto? Sigurno ne možete ni da kažete :”E, sada želim da se sve ponovi na ovaj ili onaj način!”

- Ono što možete da uradite je da izvučete ili prepoznate elemente igre koji su vam doneli željene rezultate – ali nikako da mislite da je moguće nešto ponoviti – jer nijedna sezona ne može biti ista kao neka druga. I zato – treba smanjiti očekivanja, igrati što više mečeva, marljivo trenirati, strastveno se takmičiti – i Novakov povratak će biti izvestan kao povratak svih velikih asova koji su uspeli da ga ostvare.

• Šta nam statistika može reći o tendencijama po kojima se tenis danas razvija. Da li postoji nešto na šta bi bilo važno skrenuti pažnju ?

- Treninzi su previše usmereni ka razmeni udaraca i konsistentnosti. Kada spominjemo konsistentnost – ona je svakako važna, ali se taj pojam značajno razlikuje po tome šta je predstavljao nekada – i sada. Pre se podrazumevalo da udarite 20 loptica po dijagonali, pa onda to ponovite, i tako – četiri puta. Sada – konsistentnost znači – udarite 4 loptice a da pritom ne promašite ni jednu, i to onda ponovite – 20 puta. Iz mojih analiza sam zaključio da je početak poena, što predstavljaju prve četiri razmene (servis, ritern – i po još jedan udarac sa obe strane) je najdominantiji deo igre u smislu toga koliko često se ponavlja kao obrazac – a samim time biva i najvažniji po ishod meča. Veoma je teško osvojiti meč, a da ste pritom često gubili poene u tom obrazcu od četiri odigrana udarca. Da bi se to desilo, nešto drugo izuzetno bitno bi moralo da se desi.

- To je potvrđeno, na primer, i na Grend Slemovima (Rolan Garos 2017) – u skoro 95% slučajeva bi igrač koji dobije više poena u odigranom obrazcu od prvih 4 udaraca – odnosio pobedu. A što duže poen bude trajao posle toga – šanse za konačnu pobedu bivaju skoro izjednačene. I tako, posvećujemo previše vremena – 90% treninga - pripremajući se za deo igre koji se zapravo odigrava unutar samo 10% vremena trajanja meča. To nema nikakvog smisla.

- Ono što bi trebalo raditi bilo bi – trenirati razne vrste servisa, razne varijante riterna, i – u odnosu na njih, naredne udarce. Možda će vam čudno zvučati, ali je najčešči (ili – najpopularniji) broj udaraca u razmeni – jedan, a posle njega – tri; to se dešava zato što su rane greške – učestale. Morali bismo otkloniti rane greške, a zatim trenirati razne varijante spomenutih prvih 4 udarca, a naročito onih koji slede posle servisa i riterna. U smislu strategije, ovo bi značilo – dodatni rad na defanzivnoj igri, koja će “otvoriti” poen i učiniti igru kreativnijom i neizvesnijom – što znači – zanimljivijom za gledanje.”

- Ovo sam primetio ne samo kod Novaka, već skoro svih ostalih igrača, na svim nivoima. Kada obrađujemo podatke sa Grend Slemova, takmičenju u kome nastupa 128 igrača – ovi zakjučci se redovno ponavljaju. Vreme je ustanoviti neke drugačije tendencije kroz reviziju treninga, jer je teško videti napredak u sportskom kvalitetu i sadržaju igre bez toga - zaključuje O’Šonesi za Telegraf.

VIDEO: Kako je Novak izgubio u Monaku od Tima

(Vuk Brajović)