Đoković otvorio dušu posle prve pobede u Melburnu
Srpski as posvetio vreme da srpskim medijima prenese detalje o njegovom trenutnom stanju, tehničkim promenama, ali i procesu profesionalnog i privatnog sazrevanja u poslednjih šest meseci
Kada smo zadnji put videli Novaka Đokovića na konferenciji za medije tokom (do tada) aktuelne sezone 2017. u Beogradu, prvi smo saznali vest koja je onespokojila i zabrinula sve poklonike njegovog tenisa, ali i uloga van terena koje ga čine jedinstveno popularnom ličnošću današnjice širom sveta. U tom osećanju nismo bili sami, jer je i Novak skoro jednako bio nespokojan u vezi svega što predstojeći period nosi i znači, i nepoznanica koje su se ticale onog najvažnijeg posle njegove porodice – ličnog zdravlja.
Odvažan izraz lica tada nije mogao da, na momente, parira primetnom podrhtavanju glasa dok je objavljivao najdužu pauzu u njegovoj karijeri, što je, na kraju, bila ljudska reakcija velikog šampiona među njegovim sunarodnicima, iako su vest i snimci sa Dorćola za nekoliko minuta obišli svet. Naravno, ni tada, nešto ranije, pa ni sada, jedan broj njegovih pratilaca nije izražavao uverenost u to da je ono što se zbiva sa njim proces koji može da ima za rezultat povratak na nivo igre i dominantni stav na terenu kojim je obarao protivnike, rekorde i dolazio do novih trofeja iz nedelje u nedelju. Za Novaka, to nije bilo samo pitanje samouverenosti već ono koje se bavilo njegovom kompletnom ličnošću i odnosu prema osnovnim postulatima njegove karijere, životnim stavovima. Jer, teško je verovati da momak koji je kroz životnu priču skoro epskog sadržaja ostvario takve trijumfe sportskog umeća i volje nije imao utemeljenje u samopouzdanju kada se odlučivao na takav korak.
Za Novaka je to bilo pitanje “ponovnog rađanja” koje je zanimljivim spletom okolnosti koincidiralo sa dolaskom na svet njegove i Jelenine prve ćerke Tare, i redefinisanja sistema vrednosti koje je podrazumevalo dolazak na posve novi nivo životne zrelosti. Oni koji su tada bili uz njega njihova pozitivna energija i molitve su se svakako osetile. Oni koji iz raznih razloga nisu, sada će ponovo, po svemu viđenom ovih dana u Melburnu, imati priliku da ponovo uspostave svoj poseban odnos prema srpskom teniskom asu. Novak Đoković, po mnogo čemu nov i svež, ali pre svega nasmejan i entuzijastičan, se vratio, a uz to i nada da će već na aktuelnom Australijen Openu pokazati sve dalekosežne kvalitete koji bi njemu i njegovim obožavateljima doneli još puno uživanja, sreće, uzbuđenja i trofeja.
Iskoristili smo mogućnost da prisno, na naš način, popričamo o temama koje se vezuju za ovaj period i ono što se odvijalo tokom njega posle završetka obavezne konferencije za medije posle vredne i ubedljive pobede od 3:0 nad američkim igračem Donaldom Jangom u prvom kolu. Jednako srećan što mu se ukazala prilika da “jasno i glasno” podeli svoje utiske i informacije o svom trenutnom stanju (“Tražio sam vas pre neki dan, zabrinuo sam se da ćete me ostaviti samog ovde…” našalio se sa predstavnicima medija iz Srbije i kolegama iz Australije koji na našem jeziku izveštavaju za srpske i lokalne medije sa “Ozi Opena”), Nole je počeo sa komentarima o pripremama za povratak u “takmičarski pogon” i time kako su se one odrazile na igru i pobedu protiv Janga.
- Veoma sam zadovoljan time kako sam servirao na treningu, a činjenica da me je prvi servis nešto slabije služio se svakako može pripisati određenoj nervozi koju sam osećao tokom ovog prvog takmičarskog meča posle pauze. Ipak, mislim da sam dovoljno puta iskoristio prednost i “otvaranje terena” koju mi pruža dobar prvi servis da vinerom lako dođem do poena ili stvorim situaciju da se to ubrzo desi, i da je samo jedna dupla servis-greška sasvim podnošljiva u statistici. Drugi servis me je jako obradovao danas zbog dubine koju sam postizao pri njemu, primene različitih rotacija, i doprineo je da se osećam samouvereno, progresivno ga pojačavam i dobro izvodim i ostale udarce. To su sve veoma dobri pokazatelji u prvom meču posle šestomesečne pauze i iako nisam igrao protiv tenisera koji je u višem rangu, on je svakako protivnik kome ne bi bilo ni malo pametno prepustiti inicijativu i dozvoliti mu se da se razigra. Osećao sam se fizički veoma spremno, nije bilo puno loptica koje su prošle iza mene, i taj segment je takođe zadovoljio moja očekivanja… - istakao je Đoković, i prešao na analizu nekih tehničkih promena koje su u međuvremenu uvedene da bi se bolje prilagodio novonastalim okolnostima.
- Model reketa koji sada koristim je isti, ali su određene specifikacije i dimenzije reketa promenjene, po preporuci mog stručnog štaba. Obuću sam takođe promenio, što nije laka odluka, i ova pauza mi je poslužila da testiram i adaptiram obuću poznate japanske robne marke sa njihovim stručnjacima prema svojim specifikacijama i stilu igre sa puno proklizavanja i karakterističnog kretanja na terenu tokom mog pripremnog perioda u Monte Karlu. Siguran sam da će mi i ovaj novi model patika omogućiti da napredujem u svojoj igri i bolje se osećam na terenu, i da nije tako, sigurno ne bih to uradio, bez obzira na to što je podrazumevalo dosta angažmana sa obe strane - uverava nas u svoj izbor nove opreme.
- Što se mog stručnog tima tiče, promene su sada svima dobro poznate: pored Andrea, sa kojim radim već od prošle godine tu je Radek (Štepanek) kao moj stalni trener, novi kondicioni trener, novi fizioterapeut – kao i novi statističar. Svako od njih već daje važan doprinos mom dobrom stanju na terenu i van njega. Drago mi je da smo proveli dosta vremena zajedno, veoma posvećeno radili i da je timski duh na izuzetnom nivou - kratko ali sadržajno se osvrće na sastav novog tima koji ga prati na turneji.
Upitan da nam opiše kako je izgledao proces adaptacije na nove okolnosti i definisanje nužnih promena od objavljivanja pauze do danas, Novak je bio detaljan:
- Povreda je nešto što svaki sportista pokušava da izbegne, i zbog toga je često stručni štab tako brojan da bi svaki njegov član doprineo unutar svoje struke da biste bili što spremniji što duže. Ipak, činjenica je da sam ovu povredu lakta imao već duži period, preko godinu i po dana, na raznim nivoima intenziteta bola koja je eskalirala na Vimbldonu. Kad je stanje već bilo takvo, bilo mi je važno da donesem odluku da neću igrati određeni period i da, istovremeno, mogu da upriličim sebi da iz šire perspektive analiziram sebe, razmotrim moguće promene i načine na koje bih trebao da se unapredim. Kad to kažem, jednako ističem sportistu i čoveka u svim pojavnim dimenzijama. Hvala Bogu, mogao sam da budem uz svoju suprugu na porođaju našeg drugog deteta što je izuzetno puno značilo i njoj i meni, kao i zbog činjenice da smo bili skoro nerazdvojni poslednjih 6 meseci – na čemu sam izuzetno zahvalan. Kada se nađete u nekoj teniskoj “kolotečini”, često niste ni svesni koliko propuštate ni sposobni da to promenite. Sada sam napokon imao vremena da “udahnem duboko”, posmatram stvari iz jedne nove i drugačije perspektive i shvatam koliko mi je to puno značilo. Krenuo sam dobro, videćemo kako će sve da se dalje odvija, kako će lakat da reaguje tokom turnira… Povreda nije 100% zalečena, moram da budem iskren sa vama oko toga, ali sam dobio priliku da budem na terenu, i za sada sve funkcioniše kako treba… - pozitivno i sa odmerenim optimizmom rezimira neke od “tekovina” i novih okolnosti koje je šestomesečna pauza priredila u njegovom životu i karijeri.
I, za kraj, kada smo se malo našalili na račun njegove frizure sa pitanjem “Nole, ko te šiša?”, zasmejao se i odgovorio: ”Zašto? Da biste znali da nikada ne prođete tom ulicom?”
Za sve nas koji smo bili i bićemo uz njega, odgovor je poznat. Za njegove naredne sportske suparnike, po danas prikazanoj igri i izrazito samouverenom stavu, sigurno je da već mnogi misle da bi im bilo bolje da su, barem u žrebu – što dalje od njega na svaki mogući način. U svakom drugom smislu, pouke, pozitivnost i optimizam koji, posle ovog dugog perioda neizvesnosti i promena, krase Novaka Đokovića je nešto što bi svakome ulepšalo svaki dan… I ako je tako, počnimo onda zajedno sa Novakom da verujemo u nove uspehe, već od prekosutra, i meča sa Monfisom!
Specijalni izveštač iz Melburna, Vuk Brajović
(Telegraf.rs)