Novak se sa suzama u očima prisetio jednog od najemotivnijih trenutaka: Plakao sam kao nikad u životu... (VIDEO)

Izliv emocija bivšeg svetskog broja 1

O teniskom umeću Novaka Đokovića je izlišno raspravljati. O njegovim ljudskim kvalitetima nije potrebno trošiti reči.

Mnogo puta je bivši broj 1 pokazao da je "gromada od čoveka". Kao ambasador UNICEF-a je učestvovao u brojnim humanitarnim akcijama, dok kroz svoju fondaciju takođe pomaže onima kojima je to potrebno.

Preporučujemo

>>>Skoro, pa gotovo: Đoković dobija još jednog trenera

Gostujući u emisiji Luisa Housa, Novak se prisetio srceparajućeg momenta u kom je plakao "kao nikad u životu".

- Otišao sam u deo gde su bila deca, posmatrao sam ih, jedan od volontera mi je rekao da im se pridružim. Nisam znao kako da reagujem, hteo sam da budem sa njima, ali ne da im remetim taj prostor. Počeli smo da se igramo i posle desetak minuta me je neko iz UNICEF-a potapšao po ramenu.

- Došla je majka devojčice sa kojom sam se igrao, imala je oko dve-dve i po godine i rekla joj “Vreme je da idemo”. Pomislio sam “Gde, šta će se dogoditi? - ispričao je Đoković.

Vidno potresen, s očima punim suza, nastavio je da prepričava taj momenat.

- Izvinite, čak i danas me to toliko pogađa. Ne znam ni sada gde su otišli. Videti mamu kako vodi nju i dečaka od šest-sedam godina. Idu bez ičega, peške, negde. To su stvari koje vam slome srce, to je ono što rat radi.

- Teško mi je bilo, ali sam u isto vreme bio zahvalan, jer sam prošao kroz svo to iskustvo, kroz rat iz devedesetih, sve to me učinilo osećajnijim, više povezanim sa ljudima. Koliko god da me boli, vratim se na ta dešavanja i svhatim da ono što imam u životu brzo mogu da izgubim ako ne uživam u tome. Sve to me ostavlja čvrsto na zemlji - rekao je Đoković.

Možete pogledati i ceo snimak, a deo o izbeglicama počinje od 25. minuta

(Telegraf.rs)