AKO NE POBEDIŠ, NE DOLAZI MI KUĆI: Bolesne ambicije roditelja da im deca budu sportisti uništavaju porodice! (VIDEO)
U želji da im deca budu uspešni sportisti i da zarade mnogo novca roditelji često prelaze granicu normalnog ponašanja i utiču na zdravlje svoje dece
Sport danas više nego ikada ne predstavlja samo puko vežbanje zarad zdravlja i samoostvarenja, već je postao globalni biznis. Posle industrije filmova za odrasle u kome se obrće najviše novca, druga indistrija po redu zarada u svetu biznisa je sport. Više od filmske i automobilske industrije na godišnjem nivou.
Nekoliko stotina milijardi dolara obrne se godišne u zaradi od sporta samo u Americi, a da ne pričamo u ostalim delovima sveta. Sportisti su najplaćeniji ljudi na svetu sa zaradama koje prebacuju i 100 miliona dolara/evra za svoje ugovore od po nekoliko godina.
Zato i ne čudi što sve više roditelja u svetu, ali najviše u Srbiji vidi rešavanje egzistencije kroz svoju decu koju besomučno guraju u sport. Želeći da od njih naprave nove Mesije, Ronalade, Lebron Džejmsove, Novake Đokoviće. Teodosiće, Jokiće itd, oni nesvesno guraju svoju decu u jednu industriju koja im može omogućiti lepu zaradu, ali i uništiti zdravlje kako njih samih tako i cele porodice.
Mnogo primera ima, najviše u tenisu, gde su roditelji ulagali ogroman novac da im dete postane uspešan teniser i nisu uspeli. Neki su prodavali sve što imaju da isplate putovanja, kampove, trenere, treninge, ali opet nije uspevalo i ostajali su na ulici.
>>>> SRĐAN ĐOKOVIĆ OTVORENO: Kako smo stvorili šampiona od Novaka (VIDEO)
ŠAMPIONI SE NE RAĐAJU, ONI SE STVARAJU
Primeri Novaka Đokovića, Ane Ivanović, Jelene Janković, Janka Tipsarevića i Viktora Troickog samo su jedni od retkih koji su uspeli u tenisu.
Na njih petoro računajte da je bilo najmanje 100 onih koji nisu uspeli, a barem 10 talentovanijih tenisera i teniserki koji su propali, što znog nedostatka novca, što zbog roditelja koji su ih gurali u sport i pritiskali. Oni su se zaduživali, prodavali sve što imaju, da bi uložili u dete za koje su im rekli da je talentovano. A onda su to isto dete pritiskali da trenira jače, više, bolje ne bi li se ta investicija ostvarila.
>>> JEZIVO PRIZNANJE JELENE DOKIĆ: Otac me je nazivao kur*om i tukao sve dok se ne bih onesvestila!
U devet od 10 slučajeva deca su napuštala sport posle 18 godine kada više mentalno nisu mogla da izdrže pritisak da konstantno moraju da pobeđuju.
Ovo se dešava u svim sportovima u fudbalu, košarci, odbojci, rukometu, plivanju, vaterpolu itd. Samo je u tenisu najizraženije jer se ulaže mnogo novca. Za ostale sportove, posebno kolektive, je dovoljno da imaju opremu i plaćenu članarnu.
Ali, i tada roditelji guraju svoju decu preko limita kako bi od njih napravili mašinu za pravljenje para po uzoru na Matića, Vidića, Ivanovića, Kolarova, ili Mesija, Ronalda, Pogbu, Nejmara koji zarađuju milione evra godišnje.
- Često se dešava da roditelji maltretiraju svoju decu da moraju da pobeđuju u sportu kojim se bave iako imaju i 10, 11, 12 godina, kada pobede nisu primarne - kaže nam Milan P, trener u jednom novosadskom teniskom klubu.
- Lično sam video pre nekoliko godina na takmičenjima da roditelj, uglavnom otac, na sred teniskog meča ulazi u teren i počinje da šamara dete jer nije dobro odigralo poen i gubi. Posle meča je to redovna pojava da se dete šikanira što je izgubilo meč. "Kako si to igrao/la sram te bilo, nemaš pojma" "Prebiću te ako izgubiš još jedan meč" "Zašta ja plaćam trenera" samo su neki od izraza kojim se roditelji služe.
- Zapravo, poenta je da roditelji ne mogu da izdrže tu frustraciju kada dete gubi, kao da oni gube i deluju gubitnički. Uložili su u dete kao u dobitni tiket i sada čekaju da dođu pare. Ne ide to tako - objašnjava Milan i dodaje:
- Što je najluđe niko u takvim situacijama ne reaguje niti može jer nema argumenata za reakciju.
- Mnogo puta sam video kako mladi talenti propadaju, kako se porodice uništavaju i ostaju bez ičega, ostaju na ulici jer su sve prodali da bi uložili u dete, a onda ga pritisnuli da MORA da pobeđuje i tako ga prelomili.
- Mi vidimo Novaka, Jelenu, Anu, Viktora, koji su uspešni, a to je samo 1% njih koji uspeju na 12.000 dece. Imali su normalne roditelje, pa su uspeli. To roditelji mnoge druge dece ne shvataju - objasnio je ovaj teniski trener.
Ovaj teniski stručnjak objašnjava da uglavnom roditelje talentovane dece, koji nisu situirani savetuje da promene sport
- Pre nekoliko godina bila je kod mene u klubu devojčica od 11 godina, neverovatan talenat. Dovodila ju je baka na treninge. Roditelji obični ljudi zaposleni u firmama. Posle nekog vremena rekao sam baki da je najbolje da promeni sport da izabere neki ekipni gde su manja ulaganja.
- Jer kad dođete do uzrasta od 14 godina potrebe na godišnjem nivou za jednog mladog tenisera idu do 75.000 evra. Treba ići na turnire, voditi trenera, plaćati hotele i sve ostalo. To mnogo košta i to mogu samo dobro situirani ljudi da priušte - objašnjava Milan.
Najlakše je decu (uzrasta 12- 15 godina) usmeriti na kolektivne sportove, ali ne bolesnih ambicija da moraju da postanu vrhunski fudbaleri, košarkaši, vaterpolisti već da se pravilno razvijaju kako fizički, tako i socijalno kroz druženje i interakciju sa drugom decom. Treba ih podržavati, ohrabrivati šta god da urade na terenu, jer tako će napredovati. Treba ih pustiti da uživaju jer će samo tako ostvariti svoj pun kapacitet ma koliki on bio, a ne moraju svi da budu šampioni.
Pre kolektivnih sportova najbolje decu uzrasta od 5 do 10 godina usmeriti na bazične sportove kao što su atletika, plivanje i gimnastika gde će steći pravilno izvođenje svih motoričkih sposobnosti, koje će im značiti za ostale sportove kasnije, ako ne ostanu u tom, ili će im pomagati u daljem životu da ostanu rekreativci.
(D. S.)