Prvi susret reprezentacija Belgije i Francuske bio je možda najvažniji meč u istoriji fudbala, i to iz tri razloga

Prvi međusobni duel ova dva nacionalna tima odigrao se 1. maja 1904, a ujedno je bio i prvi zvanični meč za obe reprezentacije. Takođe, bio je to i prvi međunarodni meč na tlu kontinentalne Evrope, a nakon njega organizovan je banket na kojem je uz iće i piće ugovoreno osnivanje FIFA, koja je utemeljena u Parizu dvadeset dana kasnije

Polufinalno odmeravanje snaga između fudbalskih reprezentacija Francuske i Belgije u Sankt Peterburgu, u okviru Svetskog prvenstva u Rusiji koje ulazi u svoju završnu fazu, mnogi zovu finalom pre finala, i to s punim pravom.

Preporučujemo

Francuzi su blagi favoriti s kvotom 2,60, na Belgijance je 2,85, a kako oba tima imaju sjajne napadače treba razmisliti o 4+ sa veoma jakom kvotom. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za meč Francuska - Belgija

Jer, to su objektivno dve najbolje preostale ekipe, pritom ekipe koje su do ove pretposlednje runde stigle mnogo težim putem, kroz deo kostura koji je bio neuporedivo kvalitetniji od onog kroz koji je prošla Engleska, i kroz koji se Hrvatska jedva nekako provukla putem dve penal-serije. Dakako, to ne znači da će pobednik ovog meča sigurno uzeti titulu prvaka sveta, ali svejedno.

Ovaj susret će biti kruna jednog dugovečnog rivalstva, biće svojevrsno „finale“ tog rivalstva, zbog čega moramo zaroniti duboko u istoriju i doći na njegov izvor, koji je ujedno početak obe reprezentacije. Naime, nije van Francuske i Belgije, a posebno ne kod nas, toliko poznata činjenica da je prvi meč za oba ova nacionalna tima bio baš onaj uzajamni, odigran davne 1904. godine.

Do utakmice je došlo u sklopu koncepta franko-belgijskog prijateljstva, a u okviru turnira koji se zvao „Trofej Evansa Kopea“, belgijskog mecene koji je i organizovao meč. Turnir je možda preteška reč za današnje standarde, jer se igrala samo ta utakmica, ali tehnički — bio je turnir.

Evans Kope je pozvao francuski savez da pošalje svoju ekipu, i oni su prihvatili poziv da gostuju na stadionu „Vivje dua“ (u prevodu: Guščije jezerce) u opštini Ukel u predgrađu Brisela (to zdanje je danas pod zaštitom belgijske države).

Meč zakazan za nedelju 1. maj pomenute 1904. godine, bili akteri toga svesni ili ne, bio je istorijski jer je bio neuobičajen: naime, bio je to prvi međunarodni meč na tlu kontinentalne Evrope, dakle prvi između nacionalnih timova dve zemlje, i tek treći u svetu van Ostrva, posle dve utakmice koje su Argentinci i Urugvajci odigrali prethodnih godina.

Pre toga, Francuzi su 13. marta na stadionu „Park prinčeva“ igrali prijateljsku sa FK Sautempton pred oko 5.000 gledalaca, i izgubili 6-1. Ali, to je bio „amaterski“ tim. Narednog dana sa Sautemptonom su igrali francuski „profesionalci“ i pukli 11-0 pred oko 890 ljudi. Međutim, ti „profesionalci“ sigurno nisu bili profesionalci, budući da je fudbal u Francuskoj profesionalizovan tek 1932. godine, tako da je ovo verovatno bila samo neka „ozbiljnija“ ekipa od one prve, što na terenu svakako nije dokazala.

Mesec dana kasnije, 16. aprila, igrali su Francuzi utakmicu sa engleskim FK Korintijan iz Londona i izgubili 11-4. (Korintijan je u međuvremenu ugašen, pošto je 1939. spojen sa FK Kežuals, pa danas postoji kao FK Korintijan-Kežuals.)

Međutim, te utakmice se ne računaju kao zvanični mečevi nacionalnog tima jer, kao prvo, nisu igrali sa drugim nacionalnim timovima već sa klubovima, a drugo, po svemu sudeći nisu predstavljali francuski savez, koji tada zapravo nije ni postojao u sadašnjem obliku već je fudbalsku reprezentaciju vodila ondašnja krovna Unija francuskih društava atletskih sportova (fr. Union des Sociétés Françaises de Sports Athlétiques, USFSA).

Interesantno je to, što ni jedan ni drugi tim nije imao selektora u današnjem smislu reči, već su selekciju igrača vršili čitavi savezi, francuski na čelu sa Roberom Geranom i belgijski na čelu sa Eduarom de Lavleom.

Tokom priprema za duel, tim francuskih igrača koji je trebalo da putuje u Brisel, odigrao je u pariskom predgrađu Žoanvil-le-Pon meč sa ekipom stranaca koji su igrali u pariskim klubovima. „Francuski“ tim je pobedio 6-3, ali je u belgijsku prestonicu 30. aprila vozom koji je u 10 časova krenuo sa pariske Severne železničke stanice gde su se svi sastali, otputovala kombinovana selekcija 12 igrača od kojih su svi sem Adrijana Filea igrali u „gradu svetlosti“.

U stvari, mnoge igrače poslodavci nisu želeli da puste pa je stoga mnogima propala priliku da uđu u istoriju, ali su dvojica otišla bez njihove dozvole; bilo je i onih koji su sprečeni time što su u to doba služili vojni rok. Žak Devi i Emil Fonten su izvlačili šibice kako bi se ustanovilo ko će od njih dvojice izaći na teren; Fortuna je toga dana bila naklonjena Deviju, a Fonten nikada nakon toga nije obukao nacionalni dres.

Francuska je igrala „u klasičnoj formaciji 2-3-5: dva beka, dva polukrila (Ž. Bilo a posebno Š. Bilo) su defanzivna i zadržavaju protivnička krila, Devi je centarhalf. Konačno tu je pet napadača. Spoljni (još uvek se nisu zvali krila) su Menije i File koji probijaju, unutrašnji su Roaje (relejski trkač) i Sipre i moćni centar (Garnije) koji je takođe plejmejker“. Na golu im je bio Moris Gišar, a dva beka koja nisu navedena poimence su bili Ferno Kanel i Žozef Verle.

Belgijanci su igrali kao i njihovi protivnici u formaciji 2-3-5, a nastupili su u sledećem sastavu: na golu je bio Alfred Ferdajk, bekovi su bili Albert Friling i Edgard Pulmans, „polukrila“ Gijom van den Ejnde i Kamil van Horden (kapiten), centarhalf Šarl Kambije, a u napadu Moris „Maks“ Tobjas, Aleksandar Vigon, Pjer-Žozef Destrebek, Šarl Fanderštapen, i Žorž Kerite kao najistureniji.

Engleski sudija Džon Kin dao je znao za početak meča tačno u 16 časova i 45 minuta. Gledalaca je bilo svega oko 1.500. Domaći su igrali u crvenim košuljama sa crnim šortsevima i štucnama, dok su gosti igrali u belim košuljama, plavim šortsevima i crvenim štucnama. Sa centra su prvi krenuli Francuzi, koji su nakon bacanja novčića odlučili da u prvom poluvremenu napadaju sa suncem iza sebe i vetrom koji im duva u leđa, ali su prvi poveli Belgijanci, i to preko Keritea u 7-om. Pet minuta kasnije Luj Menije poravnava rezultat. To su dva prva strelca u istoriji ovih nacionalnih timova.

Minut docnije Marijus Roaje dovodi Francuze u vođstvo, i postavlja rezultat kojim se otišlo na odmor. Nakon povratka iz svlačionice, Belgijanci sa vetrom u leđima i suncem koje bije pravo u francuske oči, vraćaju utakmicu u egal preko Keritea u 50-om minutu, a potom se vraćaju u vođstvo preko Destrebeka u 65-om. Tri minuta pre kraja meča, gosti uspevaju preko Siprea da postave konačnih 3-3 (Verle je izveo slobodnjak, a Garnije je glavom loptu namestio strelcu na volej).

Pošto nije bilo dogovoreno igranje produžetaka, dva tima dana formalno dele Trofej Evansa Kopea, koji zapravo nikome nije ni dodeljen jer pobednika turnira nije bilo. Nakon utakmice su dve ekipe i svi prisutni predstavnici oba saveza održali dva banketa, prvo u restoranu „Režina“ a potom u „Mastrihtskim podrumima“.

Tu je i pao dogovor Robera Gerana i izvesnog člana belgijske delegacije M. M. Mulinghausa, da se osnuje međunarodna fudbalska federacija koja bi sve saveze držala na okupu i rukovodila ovim sportom.

Dvadeset dana kasnije to je učinjeno: Geranu je pošlo za rukom da u pariskoj Ulici Sen-Onore br. 229 okupi, pored francuskog i belgijskog, takođe predstavnike fudbalskih saveza Danske, Holandije, Španije (koju je u stvari predstavljao FK Real Madrid, tada samo FK Madrid budući da još uvek nije nosio laskavu titulu „kraljevskog“, zbog toga što španska federacija još nije bila utemeljena), Švedske i Švajcarske, i da osnuje FIFA (fr. Fédération Internationale de Football Association). Istoga dana, nemački savez je poslao telegram u kojem izražava želju da se priključi.

VIDEO: Francuska 3-1 Belgija, osmina finala Svetskog prvenstva u Francuskoj 1938.

Za prvog predsednika FIFA izabran je upravo Rober Geran koji će ostati na tom položaju dve godine. Njega je zamenio Danijel Barli Vulfol iz Engleske, koja se do tada priključila FIFA, koja je sa svoje strane odmah napomenula da će prihvatili sva pravila koja bude odredio Međunarodni odbor fudbalskih saveza, koje su britanske asocijacije osnovale 1886. godine sa ciljem da određuje i čuva „zakone igre“. Predstavnici FIFA su kooptirani u taj odbor 1913. godine, kada je FIFA dobila pravo na dva glasa, isto koliko su imali Engleska, Severna Irska, Vels i Škotska; 1958. to je promenjeno, pa danas četiri britanska saveza daju po jednog člana odbora, isto koliko i ostatak FIFA. Potrebno je šest glasova da se bilo šta promeni.

Evo još nekih kurioziteta o samom meču između Belgije i Francuske. Menijea je u izveštajima francuska štampa nazivala „Didi“, dok je Kanel nazivan samo “Ferno“. Razlog? Da ih spasu od besa njihovih poslodavaca. Naime, oni su bila ona dvojica koja su otišla u Belgiju bez dozvole. Dvostruki strelac za domaće Žorž Kerite nikada više nije nosio „dres sa najdražim grbom“. Sa druge strane, Alfred Ferdajk postao je kasnije generalni sekretar Fudbalskog saveza Belgije. Što se gostiju tiče, svoj prvi i poslednji meč za „trikolore“ odigrali su Žorž Bilo i Žak Devi.

Tako je fudbalsko rivalstvo između Francuske i Belgije jedno je od najdužih u ovom sportu: zaključno sa 7. junom 2015. godine, kada je bilo 4-3 za Belgiju u gostima, odigrali su 73 meča u 114 godina. Belgijanci su uspešniji: slavili su 30 puta naspram 24 pobede svojih rivala, uz 19 remija. Pritom su „crveni đavoli“ dali 160 golova, a „trikolori“ 127. Ali, u prvom takmičarskom meču koji priznaje FIFA, na Svetskom prvenstvu u Francuskoj '38, pobedili su Francuzi sa 3-1.

VIDEO Situacija za VAR i gol tehnologiju iz 1966. godine:

(O. Š.)