Zašto Hrvati uspevaju u fudbalu, a mi ne? Tri velike stvari prave razliku između Vatrenih i Orlova!

Nažalost, ništa se nije promenilo. I dalje imamo na čemu da zavidimo Hrvatima u fudbalu, baš kao oni nama u košarci

Na Mundijalu ništa novo, mnogo smo se nadali, još više razočarali, jer smo sve niz vodu bacili posle pobede nad Kostarikom i vođstva Orlova protiv Švajcarske sa 1:0. Za razliku od nas, Hrvati su glatko išamarali Argentinu i završili zadatak.

Preporučujemo

Da li je Mesi toliki bauk, da li se može izdržati veliki pad pred preokret. Videli smo sve kod Hrvata, koji su umeli da kazne Argentinu efikasno za greške, ali i prevaziđu Modrićev promašaj protiv čvrstih Danaca.

Sreća prati hrabre i drske, ovaj put su je Hrvati zaslužili kada su se suočili sa ludačkim intervencijama Kaspera Šmajhela na putu do četvrtfinala. Našima je pak bilo bitnije da se ne obrukaju protiv Brazila, a tu istinu je ogolio izjavom Antonio Rukavina po završetku meča, nisu kaskali ni ostali saigrači. A znamo šta su najavljivali pre samog okršaja sa petostrukim svetskim prvacima.  Ispalo je samo da treba "skupo prodati kožu"...

KONTINUITET SELEKTORA

Iako i kod Hrvata postoje trenerske vrteške, nisu toliko radikalne kao u našem Savezu, niti donose promene u timu i filozofiji igre kao kod nas. U Hrvatskoj je od 2006. na funkciji bilo pet selektora, u Srbiji čak devet, a sa njima se i tim često menjao.

U Hrvatskoj je Slaven Bilić vodio tim od 2006. do 2012. godine, Igor Štimac je imao kraći mandat, zatim su Niko Kovač i Ante Čačić imali po dve godine saradnje, dok je sada na funkciji Zlatko Dalić.

U Srbiji, turbulencije su počele od same nezavisnosti 2006. i dolaska Havijera Klementea. Eksperiment sa strancem nije uspeo, već 2007. je došao Miroslav Đukić i brzo otišao sa kormila, pa je usledio uspešan period sa Radomirom Antićem od 2008. do Mundijala 2010, posle kog je sve puklo zbog nezadovoljstva čelnika Saveza, kada smo ispali u grupi nesrećnim porazom od Australije.

Tek onda su počeli pravi lomovi, ređali su se Vladimir Petrović Pižon, Siniša Mihajlović, Dik Advokat i Radovan Ćurčić od 2010. do 2016, uz Ljubinka Drulović koji je kratko bio vršilac dužnosti selektora.

Slavoljub Muslin je onda preuzeo tim i overio plasman na Mundijal, ali je onda smenjen zbog neslaganja sa čelnicima FSS (zvuči poznato, zar ne?) i pritiska javnosti zbog neigranja Sergeja Milinkovića Savića.

Istina je da tim nije bio na vrhuncu forme u finišu kvalifikacija, ali je izneveren trener koji je jedini imao hrabrosti da preuzme tim posle dugih lutanja i skocka ekipu u kojoj se videla glava i rep i u kojoj se konačno iskristalisao lider u Dušanu Tadiću.

Kada je došao Mladen Krstajić, taj lider je gurnut na krilo i odlično obavio zadatak, ali je nedostajao upravo taj pečat viđen u kvalifikacijama kad god nije išlo.

OKOSNICE TIMA I LIDER

Imaju i Srbi i Hrvati veoma respektabilna imena u velikim klubovima, ali je ipak malo drugačija situacija kada su u pitanju uloge i pozicije. Luka Modrić i Ivan Rakitić nose igru Barselone i Reala, već dugo u tandemu i reprezentacije, Mario Mandžukić je golgeter Juventusa, Mateo Kovačić je takođe adut Reala, Dejan Lovren je sa Liverpulom nedavno stigao do finala Lige šampiona...

U našem slučaju, već dugi niz godina se stvaraju igrači zaduženi za defanzivne zadatke, ali je Nemanja Vidić odavno završio karijeru, dok su na zalasku Ivanović i Kolarov, Matić nije igrač od kog se mogu očekivati golovi i asistencije več pokrivanje sredine u Junajtedu, u prvi plan sa ovog Mundijala isplivava samo Nikola Milenković, štoper vrhunske klase.

Kada smo konačno dobili igrača koji bi mogao da bude okosnica u ofanzivi, ispostavilo se da "zlatna koka" Lacija svoj prvi zvanični meč sa ovim timom igra upravo na Mundijalu protiv Kostarike u prvom kolu, onda se tokom meča sa Švajcarskom seli sa ofanzivnog veznog pozadi kada je iz igre izvučen Milivojević, da bi protiv Brazila opet igrao pozadi, sa Matićem iza Ljajića.

Ni sam Milinković Savić nije imao vremena da se na terenu adekvatno upozna sa svojom ulogom i ekipom u takmičarskom ritmu, niti je bilo najjasnije šta je Krstajić želeo taktički, pa je razumljivo i što nismo videli najbolje od Sergeja. Zapravo, najbolje je viđeno protiv Kostarike u dva navrata kada je i igrao ono što bi trebalo i dva puta spojio Mitrovića sa golom.

GRANICA DRSKOSTI

Suvišno je pričati o potezu Šimunića u Beogradu kada je Sulejmani išao u kontru, upravo u susretu Srbije i Hrvatske u kvalifikacijama dok je selektor bio Siniša Mihajlović. Hrvatski igrači su nebrojeno puta pokazivali spremnost da idu preko granice očekivanja za pobedu svoje ekipe.

Po mentalitetu i homogenosti mogu podsetiti na našu košarkašku reprezentaciju, dok naš fudbalski tim više liči na hrvatski košarkaški sastav, tim od kog se uvek mnogo očekuje, pa još više razočara.

Dok su naši igrači jurili dresove Nejmara, Firmina i Kutinja posle finog, pristojnog i časnog poraza od 2:0, Hrvati su jurili Mesija, Dibalu i Aguera, ali da ih zaustave i dođu do spektakularne pobede od 3:0.

Dok smo se mi izvinjavali Šaćiriju, slavili imaginarnu gospodsku pobedu u susretu sa igračima poreklom sa Kosmeta, ili ponavljali mantru da nas politika ne zanima dok su se širila krila posle proslava, oni su bili ti koji su slavili upisana tri boda.

Ne pokazuju se tako zubi, Mandžukić nam je pokazao recept, kada je spustio prgavog Havijera Maskerana, pokazujući mu mišiće i praveći se da ga ne vidi, aludirajući na razliku u visini.

Teško da postoji bolji način da se pokaže sportska drskost i da te ni najmanje ne zanima ko stoji sa druge strane terena i čiji dres nosi.

VIDEO - Predstavljamo reprezentaciju Hrvatske u samo 2 minuta!

VIDEO Evo kako je eksplodirao trg Bana Jelačića kada je Hrvatska prošla dalje:

(B. V.