Danas se navršava 20 godina od mundijalske pobede našeg nacionalnog tima nad Amerikom. Osam meseci kasnije počelo je bombardovanje

Na Mundijalu u Francuskoj '98. u grupi smo se našli sa dve zemlje koje će nas narednog proleća bombardovati, Nemačkom i Amerikom. Na stranu što čovek uvek mora da gleda unapred i da se trudi da mu prošlost ne bude teret već nešto iz čega uči, mora se priznati da je krajnje neobično igrati fudbal sa nekim danas, a ratovati sutra

Svetsko prvenstvo u fudbalu koje se te 1998. godine održalo u Francuskoj, po mnogo je čemu bilo neuobičajeno (za početak, pobedila je Francuska), ali iz naše perspektive najveća neuobičajenost ležala je u činjenici da smo na turnir doputovali kao favoriti iz senke: i to po mišljenju svetskih stručnjaka. Ako autor ovog teksta dobro pamti, bili smo sedmi na svetskim kladionicama, što se tiče šansi za osvajanje titule. Sve to je bilo s razlogom, jer nam je ekipa bila krcata evropskim zvezdama i vrhunskim fudbalerima.

Preporučujemo

Posebno se naša „napaćena“ javnost uzdala u čudo, kojem na kraju nismo posvedočili možda ponajviše zato što su sve te zvezde bile već pri kraju svojih blistavih karijera, i što im je kao timu zbog sankcija bilo uskraćeno pravo na turnirsko iskustvo pre ovog Mundijala.

Nije to sad toliko važno, i nećemo ulaziti u dubiozu, jer uzroci našeg neuspeha na tom Svetskom kupu nisu tema ovog kratkog istorijskog osvrta; uostalom, bilo je tu i mnogo nesrećnih okolnosti koje su bile van naše kontrole.

Nakon što smo unakazili mađarsku selekciju u baražu (ono prvo poluvreme u Budimpešti neće nikada zaboraviti niko ko ga je gledao), stigli smo uvereni da ćemo u meču protiv Irana utući protivnika i napuniti ga kao vreću. Ali, da izvesni problemi postoje postalo je jasno već u tom prvom kolu 14. juna na stadionu „Žofrua Gišar“ u Sent-Etjenu, kada smo pobedili iz prekida, samo jednim golom Siniše Mihajlovića u 73-em minutu. Sutradan, Nemci su tukli Amerikance sa 2-0 na „Parku prinčeva“ u Parizu.

O utakmici drugog kola protiv Nemačke na stadionu „Feliks Bolar“ 21. juna već smo pisali: vodili smo 2-0, igrali odlično, držali prvo mesto u svojim rukama, i onda to prokockali. Prvo, nesrećnim Mihinim autogolom koji je postigao kolenom nakon slobodnog udarca koji je izveo Mihael Tarnat, u tom trenutku fudbaler minhenskog Bajerna, koji je ušao u igru šest minuta ranije. Potom, šest minuta kasnije usled pada koncentracije koji je iskoristio Oliver Birhof da nam zabije glavom.

Na današnji dan pre 20 godina vodili smo 2-0 protiv Nemačke, ali se onda desilo nešto što nas je koštalo četvrtfinala sa Hrvatskom

U drugom meču istog dana, Iran je čudesno tukao Sjedinjene Američke Države sa 2-1 u jednom najispolitizovanijih mečeva u novijoj mundijalskoj istoriji: poveli su Iranci u 41-om minutu preko Estilija, povisili na 2-0 preko Mahdavikije u 84-om, dok je Brajan Mekbrajd postavio konačan rezultat u 87-om.

VIDEO: SAD 0-1 Jugoslavija, treće kolo Grupe F na Svetskom prvenstvu u Francuskoj '98.

U tom trenutku, Nemačka je bila prva u grupi sa 4 boda i gol-razlikom +2, mi smo bili drugi sa istim brojem bodova ali gol-razlikom +1, Iran je bio treći sa 3 boda i gol-razlikom 0, dok su Amerikanci bili poslednji na tabeli, bez bodova i i gol-razlikom -3.

Morali smo da na stadionu „Božuar“ u Nantu tučemo Amere u trećem kolu, nismo smeli da se uzdamo u nemačku pobedu niti u nerešen ishod. I pobedili smo, ali minimalnim rezultatom 1-0, i to golom koji smo postigli već u 3-em minutu, kada je nakon Mihinog slobodnjaka na golmanov otpadak naleteo Slobodan Komljenović i poslao loptu u mrežu glavom.

Pomalo razočaravajuće od ekipe koja je u svojim redovima imala Mijatovića, Savićevića, Piksija, Miloševića, Kovačevića, Jugovića, Mihajlovića, Jokanovića, mladog Stankovića... Ipak, pobedi se u zube ne gleda, a i taj se rezultat može interpretirati kao rutinsko privođenje meča kraju i lagano odmaranje za osminu finala. Nemci su istovremeno pobedili 2-0, i bili prvi zbog dvostruko bolje gol-razlike.

(O. Š.)