„Orlovi“ nisu 17 godina igrali protiv „sajdžija“. Prethodni put kada je prošlo 17 godina tukli smo ih ubedljivo dva puta za redom. A tu simbolika tek počinje

Prvi dvoboj sa Švajcarskom imali smo 7. maja a drugi 24. septembra 1933. godine. Na treći smo čekali sedamnaest godina, kada smo ih juna meseca 1950. godine dva puta ubedljivo tukli, prvo u prijateljskoj u Bernu a potom na Mundijalu u Brazilu, u grupi koja je maltene identična ovoj današnjoj. Poslednji meč sa njima igrali smo ponovo septembra meseca, samo 2001. godine, a sada je opet jun sedamnaest godina kasnije. U poslednjem meču pobedonosni gol postigal je Mladen Krstajić, naš trenutni selektor

Imajući u vidu nesportsku atmosferu koja se bespotrebno stvara pred meč fudbalske reprezentacije Srbije sa svojim švajcarskim pandanom, kao da je u pitanju, ne daj Bože, rat a ne „sportska priredba“, simbolično je važna činjenica da je prva ikada utakmica između naša dva tima bila — prijateljska. (Još jednom da ponovimo: kome se ne sviđa što FIFA i UEFA sve rezultate jugoslovenskog tima pripisuju Srbiji i samo Srbiji, nije trebalo da se otcepljuje.)

Preporučujemo

Odigrala se u prekrasnom Cirihu dalekog 7. maja 1933. godine, i završena je debaklom našeg nacionalnog tima rezultatom 4-1. To je jedna od svega dve pobede koje su „sajdžije“ uspele da ostvare u dvobojima s nama, a na drugu su (opet u prijateljskoj utakmici) morali da čekaju punih pedeset godina; no, o tom potom, doći ćemo i do tog meča.

Ovakav rezultat nije bio iznenađujući, jer je Srednja Evropa u to doba što se kontinentalnog fudbala tiče, prednjačila (samo se treba setiti Majslovog „dunavskog vira“ austrijskog „vundertima“ iz kojeg su se razvili mađarska „laka konjica“ i holandski totalni fudbal, kao i Partizanova igra kratkih pasova preko legendarnog trenera Ilješa Špica).

VIDEO: Jugoslavija 3-0 Švajcarska, meč prvog kola grupne faze u Brazilu '50.

Međutim, već 24. septembra iste godine, meč u Beogradu u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo koje će se naredne godine održati u fašističkoj Italiji, završen je podelom bodova: 2-2 (0-0). To je bio meč kvalifikacione Grupe 6, u kojoj se još nalazila samo Rumunija; format je bio takav, da se igrao samo po jedan međusobni duel i da je svako imao prilike da jednom bude domaćin i jednom gost; mi smo svoj drugi meč izgubili u Rumuniji sa 2-1 i bili poslednji na tabeli, pa nismo otišli na drugi po redu Mundijal, jer su Švajcarci sa Rumunima u Bernu odigrali 2-2.

Na sledeće odmeravanje snaga „gvozdenog puka“ (da ne budemo samo „orlovi“) sa „bankarima“ (da ne budu samo „sajdžije“), čekalo se sedamnaest godina, baš onoliko koliko je i sada prošlo od našeg poslednjeg međusobnog duela. Ako slučajnosti ne postoje, bilo bi lepo da se ishod tog trećeg našeg susreta ponovi, jer smo u prijateljskom meču 11. juna 1950. godine u Bernu, tukli našeg suparnika rezultatom 4-0. Samo dve nedelje kasnije, u Belo-Horizonteu, tukli smo ih 3-0 (0-0) u utakmici grupne faze Svetskog prvenstva koje se igralo u Brazilu; to je bio onaj Mundijal na kome smo imali preslikanu grupu kao sada, o čemu smo već pisali.

Peti meč između Jugoslavije i Švajcarske igrao se u Beogradu, kao i šesti. Oba su bila prijateljska dvoboja, ali je ovaj prvi igran 24. juna 1951. godine a ovaj drugi 26. juna 1955. U prvom smo bili više nego ubedljivi: pobedili smo 7-3. Drugi je, međutim, završen bez golova.

Četiri godine kasnije, 26. aprila 1959. godine, u Bazelu smo odigrali sedmi međusobni meč. Bila je ponovo prijateljska utakmica, koja je ponovo završena našom više nego ubedljivom pobedom: 5-1. Bazel je bio domaćin i našeg osmog odmeravanja snaga, 24 godine kasnije, 26. oktobra 1983. Bio je to još jedan prijateljski duel, ali ne i još jedna naša pobeda: ovoga puta bilo je 2-0 za suparnike „gvozdenog puka“ (morate priznati da zvuči odlično).

I naredne tri utakmice bile su prijateljske. 24. avgusta 1988. godine tukli smo ih 2-0 u Lucernu (divnom Lucernu), dok su se dva meča 1998. godine, prvi 6. juna u Bazelu a drugi 2. septembra u Nišu, završili rezultatom 1-1 (u prvom smo vodili na poluvremenu 1-0, u drugom je na poluvremenu bilo 0-0).

Poslednja dva meča Jugoslavije i Švajcarske bila su po drugi put u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, ovoga puta za ono koje će se održati u Japanu i Južnoj Koreji 2002. godine. Prvi meč odigran je u Beogradu 24. marta 2001. godine, i završen je 1-1 (0-0). Drugi je igran u Bazelu 1. septembra i završen je pobedom Jugoslavije od 2-1. Mladen Krstajić postigao je tada pobedonosni gol, o čemu je Telegraf.rs takođe već pisao.

VIDEO: Švajcarska 1-2 Jugoslavija, kvalifikacije za Mundijal 2002. godine. Ovo je poslednji dvoboj našeg tima sa „sajdžijama“. Pobedonosni gol postigao je naš trenutni selektor, Mladen Krstajić

Od tada je prošlo sedamnaest godina. Kao što već rekosmo, prethodni put kada je bilo prošlo sedamnaest godina od poslednjeg duela, dobili smo ih dva puta u dve nedelje, prvo 4-0 a potom 3-0. Pritom smo tada na Mundijalu imali maltene identičnu grupu kao sada. Ljubitelji simbolike, živeli!

Elem, sve kad se sabere, Srbija i Švajcarska su odigrale trinaest međusobnih duela. Šest je završeno našom pobedom, pet remijem, dok su „alpinisti“ (da ne budu samo „sajdžije“ i „bankari“) pobedili dva puta. Dali smo im 29 golova (2,23 po meču), a primili 16 (1,23 po meču).

Da se vratimo na nesportsku i bespotrebno ispolitizovanu atmosferu koja se stvara pred ovaj meč drugog kola grupne faze na Mundijalu u Rusiji. Zbog čega se vraćamo na to? Da bismo naglasili i podvukli da su od trinaest utakmica koje smo igrali jedni protiv drugih, čak devet bile prijateljske. Ako ćemo se uzdati u simboliku, uzdajmo se i u tu.

Pogledajte srpski tim u dva minuta

VIDEO: Reprezentacija Švajcarske, šesta na Fifinoj rang listi

(O. Š.)