Mundijalske priče: Kako je neko u Meksiku '70 pivom otrovao engleskog golmana Gordona Benksa, pred meč sa Zapadnom Nemačkom

„Ne sećam se da li je boca koja mi je poslužena otvorena u mom prisustvu ili ne, ali znam da sam pola sata posle tog piva počeo da se osećam vrlo loše“, napisao je Benks u svojoj autobiografiji o onome što se desilo u baru kantri-kluba „Gvadalahara“ 12. juna, dva dana pred četvrtfinalni meč Svetskog prvenstva protiv reprezentacije Zapadne Nemačke

Bio je petak 12. jun 1970. godine i Svetsko prvenstvo u Meksiku, prvo u toj zemlji, bilo je u punom jeku. Dan ranije, Englezi su uprkos slaboj igri osigurali tesnu pobedu nad Čehoslovačkom od 1-0 u svojoj Grupi C i obezbedili drugo mesto, iza Brazila, pa prošli u nokaut-fazu koja je počinjala od četvrtfinala, budući da je na završnom turniru učestvovalo samo 16 reprezentacija. Tamo ih je čekala Zapadna Nemačka, koju su u finalu na prethodnom Mundijalu, na „Vembliju“ porazili 4-2 nakon produžetaka i onog kontroverznog gola Džefa Hersta.

Svi četvrtfinalni mečevi bili su zakazani za nedelju 14. jun, tako da su igrači imali dan-dva da se opuste. Nedaleko od hotela „Hilton“ u kojem je engleski tim bio smešten, nalazio se kantri klub „Gvadalahara“, sa svojim luksuznim golf-terenom, teniskim igralištima, bazenima za plivanje, i dobro opremljenim barom. Pošto su mnoge engleske slavne ličnosti odsele baš na tom mestu, selektor Alf Ramzi je napokon popustio i dozvolio svojim momcima da ga posete.

Naravno, Englezi su doneli sa sobom svoju hranu i piće, ali računali su — pivo je sigurno. Napokon, nisu li u srednjem veku ljudi konzumirali upravo taj napitak kako bi ubili sve bacile koji su plivali u vodi? Skupili su se u „Gvadalahari“ i naručili su turu piva. Neko je doneo bocu golmanu Gordonu Benksu: bio je to trenutak u kojem je branilac trofeja izgubio titulu prvaka sveta. „Ne sećam se da li je boca koja mi je poslužena otvorena u mom prisustvu ili ne, ali znam da sam pola sata posle tog piva počeo da se osećam vrlo loše“, napisao je Benks u svojoj autobiografiji.

VIDEO: Najbolje odbrane Gordona Benksa, golmana Engleske

E sad, pravila su tada nalagala da pobednici grupa ostaju tu gde jesu, dok drugoplasirani moraju da putuju na noge povlašćenoj ekipi. Englezi su morali da putuju u Leon, na noge Zapadnim Nemcima, nekoliko stotina kilometara daleko od Gvadalahare. Rečeno im je da ne mogu da idu avionom jer je pista tamo premala (iako su Nemci bili došli avionom), pa su morali da se voze pet sati autobusom bez klima-uređaja.

Smestili su ih u motel „Estansija“ na koji su se Bugari već bili žalili, a u kojem su bile smeštene žene i devojke nemačkih igrača; zahtev da se smeštaj zameni za hotel „Gvanahuatu“ iz kojeg su bili izašli Peruanci, odbijen je; rečeno je da je prekasno za to.

Gordon Benks je noć pre puta proveo povraćajući nad klozetskom šoljom, i bilo mu je loše tokom čitavog truckanja po poslovično lošim meksičkim drumovima: stomak ga je boleo, bio je na ivici da počne ponovo da povraća, pa čak i da počne da nuždi u gaće. „Ovo nije bio normalan bol u stomaku. Osećao sam se slabo kao mače“, pisao je Benks. „Nastavio sam da se znojim i tresem kao da sam izbačen napolje po zimi bez ičega na sebi osim šortsa. To veče sam više bio na klozetskoj šolji nego u krevetu“.

Jutro pre utakmice osećao se malo bolje, i Alf Ramzi je nakon kratke provere njegovog stanja na travnjaku pored motela odokativno ustanovio da može da igra. Međutim, tokom sastanka stručnog štaba sa igračima u selektorovoj spavaćoj sobi (nije bilo druge prostorije u kojoj su mogli to da obave), Benks je seo na pod pored vrata. „Dok je Alf govorio, počeo sam da stenjem. Bolovi u stomaku su se vratili sa osvetom. Jedva da sam nešto bio jeo i nije bilo ničega što sam još mogao da povratim. Osetio sam se užasno bolesno, košulja mi se zalepila za telo od znoja.“ Onesvestio se. Lekar ga je odveo u njegovu sobu i rekao da ne može da igra.

Engleska je imala još dva golmana. Jedan je bio Aleks Stepni koji je sa Mančester-Junajtedom dve godine ranije uzeo Kup evropskih šampiona, ali koji je za reprezentaciju igrao do tada samo jedan prijateljski meč. Drugi je bio Piter Boneti iz Čelsija, koji je branio šest puta za nacionalni tim i primio samo jedan gol. Njemu je rečeno da se spremi. Imao je samo sat vremena za to; tokom pripremnih mečeva, stajao je na golu protiv samo jednog kolumbijskog kluba, i bio je potpuno van priče, uigranosti i koncentracije jer je Benks bio golman svih golmana.

Engleska je na stadionu „Leon“ pred 23.357 gledalaca povela golom Malerija u 31-om minutu, a na 2-0 je povisio Piters u 49-om. Imali su polufinale u svojim rukama, i sve je išlo kao po loju do 68-og minuta u kojem je Franc „Kajzer“ Bekenbauer opalio loptu sa ivice kaznenog prostora. Lopta je nezgodno odskočila i prošla ispod Bonetija: 2-1.

Pre nego što će Englezi, međutim, krenuti sa centra, selektor Ramzi je izvršio unapred spremljenu izmenu: iz igre je izašao Bobi Čarlton, kojeg je ovaj navodno hteo da odmori za polufinale. Odluka je mogla i morala biti promenjena nakon primljenog gola, ali nije; izmene su bile novina na Mundijalima, FIFA ih je tek za taj turnir dozvolila, ali su u engleskom fudbalu generalno korišćene tek nekoliko godina unazad i niko još uvek nije znao kako tačno njima da barata.

„Nikada se nisam osećao bolje. Imao sam osećaj da mogu ceo dan da trčim“, kazao je kasnije Čarlton. Desetak minuta kasnije Ramzi je izveo i strelca drugog gola Pitersa, a Zapadni Nemci su izjednačili preko Uvea Zelera bukvalno minut kasnije. Englezi su od gotovog napravili veresiju, koliko rđavim zamenama koje su Bekenbaueru dale prostor da se razmaše, koliko i slabim reakcijama Bonetija na golu, pa je meč otišao u produžetke i oni su ispali, nakon što je u 108-minutu zabio Gerd Miler.

Jedan neimovani fudbaler kasnije je londonskom „Obzerveru“ kazao da je Boneti imao samo pola sata da se spremi za meč, pre nego što su krenuli ka stadionu. „Nije čudo što je bio tako nervozan. Da je od početka utakmice imao kontakta sa loptom možda bi se sredio, ali jedva da je išta imao da radi pre Bekenbauerovog šuta. U takvoj situaciji golmani nemaju šanse da se sastave“.

VIDEO: Zapadna Nemačka 3-2 Engleska, četvrtfinale Svetskog prvenstva u Meksiku 1970.

Toliko je nesrećni čovek kritikovan u Engleskoj po povratku, toliko je napadan, da je njegova majka morala da piše jednom listu i da ih zamoli da prestanu. Naredne godine je sa Čelsijem osvojio Kup pobednika kupova, a penzionisao se 1979. godine i postao poštar na ostrvu Mal. Nikada više nije branio za Englesku.

Skoro svi su bili ubeđeni da je Engleska postala žrtva neke zavere. Englezi = Srbi. Ali nije da nisu imali razloga da tako misle, jer nije samo ono pivo bilo problem. Bobi Mur je uhapšen i maltretiran u Bogoti zbog navodne krađe neke narukvice, pred meč sa Brazilom meksički su navijači celu noć udarali u pepeljare ispod prozora engleskog tima dok je policija stajala mirno i posmatrala (pokušali su da ih se reše tako što su neke navijače obukli u trenerke i poslali van hotela kako bi ovi napolju pomislili da su Englezi „evakuisani“), konačno, tu je i onaj pomenuti put za Leon i smeštaj koji im je dodeljen.

Ako je saboter postojao, nije mogao da izabere prikladnijeg igrača kojeg će se rešiti. „Broderik [čovek zadužen za put i smeštaj] je bio poludeo i tuširao se hladnom vodom obučen u trenerku“, pričao je kasnije Ken Džons, dugogodišnji dopisnik „Dejli-Mirora“, o onome što se dešavalo neposredno nakon meča. „Ušao sam unutra i tu su bile sve te boce šampanjca. Rekao sam Alfu, ’Ne znam šta da ti kažem’. Pita on mene, ’Hoćeš piće’, a ja kažem: ’Može’. Kaže on, ’Sipaj ga sam’. Onda me je pogledao i rekao: ’Morao je da bude ON. Od svih igrača koje smo mogli da izgubimo, morao je da bude ON’“.

(O. Š.)