Zašto ovo nije Engleska na koju smo navikli i zbog čega mogu daleko dogurati?

„Gordi albion“ na ovom Mundijalu nije krcat zvezdama kao što je to nekada bio slučaj, kada su dres „tri lava“ nosili Bekam, Džerard, Lampard, Rio Ferdinand i drugi. Ali, za razliku od njihovih reprezentacija tih godina, ova ekipa je čvrsto povezan tim sa mladićima koji igraju jedni za druge, a ne jedni protiv drugih

Pre početka Svetskog prvenstva celokupna engleska javnost održala je opelo svom nacionalnom timu i prednjačila u prozivkama i nipodaštavanju selektora Sautgejta i ekipe koju je sastavio.

Nigde na svetu fudbalska reprezentacija Engleske nije toliko pljuvana kao što je bila pljuvana i ismevana u samoj Engleskoj. Ali, igrama u prve dve utakmice, i selektor i igrači su im svima zapušili usta i pokazali šta znaju. Postoji pet razloga zbog kojih ovaj tim niko ne bi smeo da otpiše pre vremena, uprkos njihovoj mladosti i neiskustvu.

1. IGRA U VAZDUHU

Na temelju onoga što smo do sada imali prilike da vidimo, fudbalska reprezentacija Engleske je verovatno najopasniji nacionalni tim što se prekida tiče. Nakon dva gola koja su na taj način postigli protiv Tunisa u prvom kolu, „gordi albion“ je u meču protiv Paname postigao još dva, i nema razloga da se sumnja da je tu kraj.

Prvi gol Stounsa protiv Paname posledica je kriminalnog udvajanja Džordana Hendersona od strane protivničke odbrane, zbog čega je fudbaler Mančester-Sitija ostao potpuno sam. Ali njegov drugi gol došao je kao rezultat izvrsno izvedenog slobodnog udarca i akcije koja je očigledno uvežbavana na treningu, čija egzekucija dosta govori o ovom engleskom timu.

Sa fudbalerima kao što su Stouns, Henderson, Kejn, Loftus-Čik i Hari Megvajer, Engleska će i ubuduće biti izuzetno opasna u vazduhu, a zaustaviti ih biće lakše reći nego uraditi.

2. DŽESI LINGARD

Mladića koji je standardan u Mančester-Junajtedu i engleskom nacionalnom timu, javnost u njegovoj zemlji i dalje gleda sa velikom dozom rezerve, ali su nastup u meču protiv Paname, kao i spektakularni gol koji je postigao, promenili mišljenje mnogih ljudi.

Lingard je tokom čitavog meča neprestano zujao po protivničkoj polovini i pravio im čitav niz problema, a lopta koju je uspeo da zavuče pod prečku u prvom poluvremenu jedan je od najlepših golova do sada viđenih na čitavom turniru, posebno što je postignut iz otvorene igre.

Nema sumnje da poseduje energiju koja je neophodna svakom velikom igraču, nema sumnje da ima veliku želju da se dokaže „u dresu sa najdražim grbom“, nema sumnje da poseduje tehniku da to i ostvari. Ima 25 godina, i ovo sigurno neće biti njegov poslednji veliki turnir.

3. DAN REKORDA

Panama je definitivno jedan od najslabijih protivnika sa kojima je Engleska ikada igrala na Svetskim prvenstvima, ali to u krajnjoj liniji nije važno, jer svako igra onoliko koliko mu dozvoliš. Uostalom, nije li se moćna Belgija mučila protiv njih u prvom poluvremenu, i osigurala pobedu tek u poslednjih dvadesetak minuta meča?

Sautgejtovi momci su tako u prethodnom kolu uspeli da obore čitav niz rekorda. Prvo, gol koji je iz penala postigao Hari Kejn prvi je uspešno izvedeni kazneni udarac engleskog tima još od onog koji je postigao Dejvid Bekam protiv Argentine pre 16 godina! Lingardov gol prvi je koji je za Englesku postignut van šesnaesterca još od Bekamove bombe protiv Ekvadora pre 12 godina, i prvi iz otvorene igre još od voleja Džoa Kola protiv Švedske na istom turniru.

Engleska nije uspela da postigne više od dva gola u 90 minuta utakmice na Svetskim prvenstvima još od 1986. godine, a ovo je prvi put da su postigli barem četiri još od finala Mundijala koje se 1966. godine igralo u njihovoj zemlji, kada su Nemačku za 120 minuta tukli 4-2. Nikada u istoriji nije engleska reprezentacija postigla šest golova na jednom meču Svetskog kupa.

Stouns je takođe postao prvi fudbaler Mančester-Sitija ikada koji je postigao dva gola na Mundijalu, ali i prvi Jorkširac koji je zabio za Englesku na „svetskoj smotri fudbala“ još od Rona Flauersa 1962. godine. Hari Kejn je prvi igrač koji je postigao po barem dva gola u prva dva meča Svetskog prvenstva još od 1974. godine, kada je u Zapadnoj Nemačkoj to pošlo za nogom Poljaku Gžegožu Latou, koji je te godine osvojio Zlatnu kopačku. Sve u svemu, odličan dan za Englesku.

4. OVO JE PRAVI TIM

Na papiru, ovaj sastav engleske reprezentacije nije ni prići ekipi u kojoj su bili Bekam, Džerard, Lampard i Rio Ferdinand, ali dok je taj tim posedovao prekomernu dozu individualizma i klanova, ovaj je čvrsto uvezana ekipa koju je zaista lepo gledati, budući da zbilja igraju jedni za druge, a ne jedni protiv drugih. To je vrlo liči našem trenutnom sastavu, a engleski mediji govore i da je to tim koji od svih u njihovoj novijoj istoriji možda najviše zaslužuje ljubav nacije.

Sautgejt, čovek žestoko osporavan pre prvenstva (Rio Ferdinand se čak usudio da kaže da Engleska nema ni tim ni selektora, i da ne može ništa da uradi), ponaša se izvrsno tokom utakmica, obuzdano a opet emotivno, i pokazuje veliko znanje u vođenju ekipe koju je sastavio.

Šta god da se desi u nastavku šampionata, Engleska se kući neće vratiti osramoćena, kao što im se najčešće dešavalo. Ovi skromni momci rade sve što je u njihovoj moći, daju sve od sebe, pa bilo da pobede ili izgube, sasvim je sigurno da će učiniti svoju zemlju ponosnom. Baš kao i naši momci.

5. MOŽDA SE FUDBAL STVARNO VRATI KUĆI

Svi se u Engleskoj trude da se ne zanose previše pobedom protiv Paname, ali teško im je da ostanu ravnodušni kada postoji toliko mnogo ohrabrujućih znakova: to je savršeno razumljivo. Golman izgleda kao da zna šta radi, odbrana je staložena, vezni red višedimenzionalan, i golovi padaju na sve moguće načine.

Niko do sada nije igrao bolje od Engleske na ovom turniru, što ne znači da je Engleska igrala najbolje. Njihov direktan rival u borbi za prvo mesto u grupi, Belgija, igrala je jednako dobro, ali su drugi favoriti poput Nemačke, Španije, Portugalije, Brazila, Francuske, jednostavno igrali neubedljivo ili vrlo loše. O Argentini da ne pričamo. Jedino je Hrvatska, favorit iz duboke senke, bila na nivou Engleza i Belgijanaca.

Pre početka ovog Svetskog prvenstva u Rusiji, reći da bi Engleska mogla da ga osvoji bila je ludost. Posebno je to bilo ludost reći u Engleskoj, koja se već bila spremila za debakl ne bi li izbegla novo veliko razočarenje. Sada to više nije ludost, već mogućnost koju ne bi trebalo isključiti, iako je i dalje vrlo teško. Ako, ipak, prođu test protiv Belgije — nebo je granica.

(Telegraf.rs)