Nema većeg motiva u tenisu nego kada znate da će vas on izbaviti iz bede, vi u Srbiji to dobro razumete: Legendarni teniser govorio o Istoku i Zapadu!

Rus Marat Safin tokom razgovorima sa medijima pričao o tome koliko su igrači sa Istoka motivisaniji u ovoj igri

Druga nedelja Rolan Garosa na svojoj agendi redovno predstavlja „druženje“ medija sa legendama tenisa iz svih epoha i krajeva sveta. Njihovo bogato igračko i trenersko iskustvo, otvorenost po pitanjima koja aktuelne teniske zvezde doživljavaju mnogo više „politički“, autentičan izražajni šarm iz drugih vremena i brojne zanimljive anegdote bez izuzetka „oboje“ medijsku svakodnevicu i stvore mnoštvo zanimljivih citata koje ovom prilikom delimo sa vama.

Tomi Has – nemački as sa „devet teniskih života“, osvrnuo se na izjavu legendarnog Roda Lejvera – „ako svim svojim bićem želiš da postaneš veliki teniski as, sama igra će te najbolje naučiti šta treba da radiš da bi to i postigao.“

- To je sjajna izjava koja dolazi od ikone tenisa i teško mi je da sada u razgovoru s vama tu izjavu nadmašim. Osvojio je sezonski Gren slem 1962. i 1969, poštovan je i prepoznat kao velikan u teniskom svetu, lepo ga je videti na velikim turnirima i drago mi je što postoji Lejver kup. Ta izjava je inspirativna, jer je istinita: tenis je jedan od onih sportova koji čoveka od rane dobi uči kako da se bori sa porazima, kako sa uspesima, kako biti konstantan, odlučan i kako ne odustajati... To počinje da se shvata već u ranim tinejdžerskim godinama – nekoga odvede na koledž tenis, nekoga na Tur... Tenis je individualni sport, samostalno se boriš i moraš da osvojiš poslednji poen, a to je mentalitet koji može da se primeni i van tenisa kako bi se uspeh ostvario.

U pogledu Novakovih šansi da ove godine po drugi put osvoji kalendarski, tzv. „Džokerov slem“, Has nema previše dilema:

- Apsolutno, trenutno on kontroliše stvari, osvojio je već tri Slema u nizu, a sada želi i četvrti. Već je to ostvario 2015/2016, a neverovatan je način na koji igra od prošlogodišnjeg Vimbldona. Video sam i njegove mečeve u Parizu, nije imao pravi test do sada, a nisu ni Rafa ni Rodžer. Oni su favoriti, a videćemo može li neko da iznenadi. Biće uzbudljivo biće vrhunski mečevi, za mene bi polufinala iz snova bila Đoković – Tim i Nadal – Federer. Videćemo, Novak je bio odličan u Madridu i u Rimu, biće ga teško pobediti jer deluje da je uhvatio ritam u pravo vreme.

Majkl Čeng je sa 17 godina osvojio Rolan Garos, i time je i dalje najmlađi igrač koji je podigao „Trofej musketara“ i osvojio jedan od četiri najvažnijih turnira u tenisu. Često korišćenje servisa „iz ruke“ u poslednje vreme – „fore“ koju je aktuelizovao australijski „anfan teribl“ Nik Kirijos – vraća sećanja na to monumentalno finale protiv Ivana Lendla, kada je prvi teniser sa „orijentalnim genima“ u istoriji izveo potez koji se i dan danas često emituje u špicama najpoznatijih sportskih emisija na svetu.

- Ne bih rekao da je posredi „veliki povratak“ servisa iz ruke. Pre će biti da je u pitanju želja igrača da iskoristi situaciju u kojoj protivnik čeka servis toliko daleko iza osnovne linije – nešto čega nije bilo u moje doba. Ako Rafa, Tim, Medvedev i ostali biraju da tako duboko čekaju servis tokom celog meča, onda se igraču nameće pitanje: Šta je legitimno rešenje za takvu defanzivnu postavku? Bublik je protiv Tima osvojio 2 poena od 3 takva servisa, i takav procenat uspešnosti daje za pravo i drugim igračima da češće razmišljaju o tom rešenju. Tenis je sport efikasnosti – i ako se takav potez u određenim situacijama ispostavi plodonosnim – biće češće biran. Ali da li je to neka trenutna moda, ili „veliki povratak“ – nije ni jedno ni drugo, po meni - ističe Ćeng u svom odgovoru na pitanje da li je „veliki povratak“ servisa ispod ruke ujedno postao i „novi trend“ u tenisu.

Legendarno finale sa Lendlom i osvajanje Rolan Garosa kao tinejdžer će se, po svemu sudeći, uvek vezivati za šokantnu odluku mladog Čenga da početni udarac odigra na spomenuti način.

- Moj servis iz ruke protiv Lendla je bio skoro nesvesna odluka, nešto što je „prošaralo“ kroz moj mozak u sekundi, pre nego što sam ga odigrao. Osećao sam se kao da ću izgubiti servis, da me prvi servis uopšte ne sluša, i dobio sam momentalan nagon da to uradim. Nikad više nisam ponovio takav servis u karijeri... To je deo istorije Rolan Garosa, i ne smeta mi da se sve češće citira u medijima i javnosti, iako – ponavljam – to nije moj „brend“. To je bio meč za istoriju, jedan od onih za koje mislite da ćete prepričavati kao uspavanku svojim unučićima – jedino što je ova – istinit događaj - uz osmeh napominje Čeng.

- Titula koju sam, kao sedamnaestogodišnjak, osvojio ovde pre 30 godina budi brojna divna sećanja. U osnovi, odigrao sam dve nedelje izuzetnog tenisa, nešto što jasno prizivam i pored tako velike vremenske distance. Toliko sam sazreo i naučio o tenisu tokom te dve nedelje Rolan Garosa da su mi i dan danas neke od najbitnijih u mojoj igračkoj i teniskoj karijeri. Danas su veoma retki mladi igrači koji se nađu u završnim fazama turnira, a razlog za to pre svega vidim u činjenici da je tenis postao izuzetno fizički zahtevan sport.

- Tehnologija je neumitno uticala na razvoj tog aspekta naše igre, i kombinacija savremenih reketa, žica i loptica je u stanju da stvori takve brzine, visinu spina i oštrinu slajsa da je to teško izdržati ako nemate odgovarajuću fizičku konstituciju, snagu i kondiciju. Uz to, razvijenost voljnog momenta i faktor iskustva doprinose tome da se fizička snaga pri udarcima kanališe na željeni način, nešto što mladi igrači – jednostavno – nemaju prilike da steknu u toj fazi njihove karijere. Videli smo u meču Vavrinka – Cicipas, kakve napore su u stanju da podnesu igrači najvišeg nivoa, koji nivo tenisa su „isporučili“ u svakom od pet dugačkih setova. U tim okolnostima, mladi će tek povremeno uspevati da postignu zapažene rezultate na ovom nivou seniorske konkurencije – i biće interesantno videti na koji način bi ova tendencija mogla da se u budućnosti promeni - komentariše Majkl Ćeng.

Džejms Blejk je uvek bio oličenje teniske posebnosti. Neustrašivi borac, teniski „džentlmen par ekselans“ i autor nekih od najlepših teniskih klasika svih vremena, pričao nam je o tome da li smatra da osvajanje "Drugog Džoker Slema“ ove godine više nego izvesno za Novaka:

- Bilo bi to neverovatno. Mislim da ima veliku priliku. Način na koji igra govori nam da će verovatno u finalu igrati Rafa i on. Biće interesantno kako će se Nadal nositi sa tim pritiskom i kako će on igrati, ali čini se da se takmiči na izuzetno visokom nivou. Kada gledam, čini mi se kao da igra video igricu, nikada ne promašuje. Zabavno je videti i biće još zabavnije kako će Rafa reagovati na to.

Razmatrajući „unakrsno“ šanse Rafe, Rodžera i Novaka da osvoje pariski Grend Slem, Džejms upozorava:

- Čudno zvuči to da na bilo kom teniskom turniru na svetu Rodžer Federer može biti smatran kao „faktor iznenađenja“. Ako ga i neki olako „ispuštaju iz vida“ – trebali bi da prizovu činjenicu da Rodžer do sada nije izgubio niti jedan set. Mislim da će imati malo teži zadatak protiv Stena. Nikada ne znate kako će se tu stvari razvijati, jer, ako Federer bude došao do meča sa Đokovićem i Nadalom u kojem će biti autsajder, interesantan će biti način na koji će igrati. Ima 37 godina, a Rolan Garos je oduvek bio najteži grend slem na turu. Ako dan bude topao, ili bude padala kiša, a poeni bivaju duži, to stvara diametralno drugačije uslove u toku istog meča, što je još jedan od specifičnih izazova igranja u Parizu. Videćemo da li njegovo telo moći da izdrži sedam mečeva, ali kako igraju Novak i Rafa, biće veoma teško čak i za Rodžera.

Na pitanje - da li je Džoker slem nešto najveće posle Lejverovog kalendarskog slema – Blejk kaže:

- Trenutno je toliko rekorda 'na stolu' – Federer je osvojio 20 grend slemova, Rafa je 11 puta pobedio u Parizu, dok bi drugi 'Džoker slem' bio nešto neverovatno. Ono što ova trojica rade… Svaki put postavljaju lestvicu sve više i više. Teško je odabrati jedan njihov podvig kao najveći. Rodžerov rekord četvrtfinala i uzastopnih nastupa na grend slemovima nikada neće biti dostignut, verovatno niko neće ponoviti ono što je Novak uradio, Nadalovih 11 titula u Parizu. Svi oni postavljaju rekorde koji su verovatno nedostižni. Ovo je apsolutno zlatna era tenisa.

Ipak, proslavljeni američki teniser je znatno oprezniji u ocenama da li Novak može da dođe do svog prvog „Kalendarskog grend slema“ tokom ove sezone.

- Čini se da ima dobru šansu, ali kada god su takve situacije, dogodi se nešto nepredviđeno, štetno. Iskrenete zglob na Vimbldonu, pojedete nešto loše i ne osećate se dobro, protivnik odigra fantastično, sastanete se sa Ivom Karlovićem koji odservira najbolje u karijeri… Uvek se u takvim trenucima desi nešto pogrešno, ali ako neko ima šanse za kalendarski grend slem, to je u ovom trenutku Novak. Ipak, to je veoma teško ostvarenje za bilo kog igrača na svetu, jer neumitno dolazi do 'nagomilavanja' pritiska. Serena Vilijams je došla do polufinala Ju-Es opena, kada je pritisak rastao i rastao, pa nije uspela. Biće zanimljivo videti prvo šta će uraditi ovde, pa na Vimbldonu, potom i u Njujorku - rezimira Džejms Blejk.

„Veliki“ Marat Safin je zaprepastio sve predstavnike medija izjavom da „nikada do sada nije gledao Cicipasa“, ali i apsolutnom samouverenošću da „niko još dugo neće ugroziti dominaciju Federera, Nadala i Đokovića – i dok budu igrali tenis, i posle toga.“ Ipak, ruski as koji je sa nepunih 20 godina zasijao u „Velikoj jabuci“ i osvojio Ju Es Open (svoj prvi od dva Grend Slem trofeja koji krase njegovu izuzetnu karijeru) malo se „abolirao“ u „slučaju Cicipas“ kroz odgovor na pitanje – da li stoji neka formula iza činjenica da najveći broj novih članova grupacije od najboljih 100 igrača na svetu – potiče iz istočne Evrope i zemalja bez prethodne značajne tradicije teniskih uspeha.

- Mislim da je odgovor na to pitanje – jednostavan. Igrači iz našeg dela sveta su mnogo više „gladni“ pobeda, uspeha. Zapad je mnogo više imućan, i deca nemaju tu vrstu motivacije da kroz sport ostvare svoju životnu afirmaciju. Siromaštvo je pojava koja prati generacije na istoku, od malih nogu, i tako unazad decenijama. Vi ste iz Srbije, kažete, i onda me savršeno razumete kad ističem to kakvu težinu imaju životne okolnosti u formiranju uspešnog sportiste, tenisera - iz našeg dela sveta. Skoro je nemoguće naći veći motiv za uspeh u tenisu – kada postoji mogućnost da će vas on izbaviti iz – bede! Ja i brojni drugi igrači sa istoka smo išli istim putem – sigurno značajno težim, ali i produktivnijim, što nam ova statistika i govori... - objašnjava nam Safin.

I za veseo kraj druženja sa teniskim legendama, najprijatniji razgovor smo vodili sa najvećim teniskim šoumenom koji se takmičarski bavio tenisom, Mansurom Bahramijem.

Autor skoro svih „mega-štosova“ belog sporta – kao što je hvatanje loptice u džep šorca, „lažni“ promašeni servis koji na kraju odigra ispod pasa, odigravanje udaraca kroz kotrljanje na podu – dao nam je svoje viđenje konstatacije da u savremenom tenisu nema više te „poetike“ koja se mogla videti na terenima u njegovo doba.

- Danas svi žele da gledaju vrhunski tenis – koji igraju vrhunski igrači, poput Novaka, Rodžera, Rafe. Oni opravdano uživaju status legendi, a to ne podrazumeva da će biti zabavni i smešni na terenu. Ono što su oni učinili za tenis u poslednjih 12-13 godina je u svakom slučaju izuzetno, i ja obožavam da ih gledam – kao najbolju zabavu. Ja nikada nisam bio veliki šampion, i živeo sam i igrao za to da priredim uživanje svima u publici. Voleo bih da sam mogao da pobeđujem više, ali znam da se ne bih osećao ispunjenim kada bih video da se publika nije razonodila.

- U mom sistemu vrednosti, vredelo je i izgubiti – samo da su ljudi srećni i da će se opet vratiti da vas gledaju. Ja nisam igrao tenis da bih tako stekao slavu, već zato što su mi tada svi to – čak i fizičkim putem - branili. U inat svima njima sam postao teniser; nikad u životi nisam imao teniskog trenera, i od svoje šeste godine sam sam sebe učio da igram. Zato sam uvek uživao u tenisu na isti način kao kad sam i bio dete – igrajući se tenisa. Nema srećnijeg čoveka na svetu od mene kad se nalazim na tenikom terenu, a kad osetim da to zabavlja ljude – onda je moja misija u potpunosti ostvarena. Nikad ne bih menjao svoj odnos prema našem sportu, ma šta god mi se nudilo, a sad sam, naravno, i prestar da bih se upuštao u tako nešto - duhovito završava opis svoje „životne radosti“ kroz tenis ova neodoljivo simpatična teniska legenda, poreklom iz Irana.

(Vuk Brajović - izveštač Telegrafa iz Pariza)