Srce šampiona
Probudilo se i niko ga više ne može uspavati
Sat u Parizu otkucao je 03.07.
Počeo je poslednji dan u nedelji. Većina spava.
A jedan čovek na terenu "Filip Šatrije" pun adrenalina poziva nas na žurku.
To je Novak Đoković. Gromada. Velikan. Najveći svih vremena.
Istorija je ispisana. Ovo je bio meč koji se najkasnije završio ikada na Rolan Garosu.
Novak je bio na konopcima. Na momente je delovalo da ne može više.
Ali lice šampiona ume da prevari. Samo Novak zna koliku snagu i energiju poseduje u sebi. I tu ne pričamo o onoj mentalnoj. Tu pričamo o srcu, o volji, o ponosu.
E, tu niko sa Đokovićem ne može da se meri.
Tu igricu još niko nije prešao, a teško da će ikad.
Trebalo je videti, osetiti i doživeti meč iz Grada svetlosti pod reflektorima "Filip Šatrijea" po prohladnoj, skoro jesenjoj noći.
A možda je baš trebalo da bude ovako. Možda je baš ovo bilo to nešto što će, svi se nadamo, upisati brojku 25 pored njegovog imena.
Probudilo se još jednom srce šampiona. I niko ga ne može uspavati.
(Telegraf.rs)